Bogovi fudbala kaznili Špance: Bono spustio rampu, Hakimijeva panenka za istoriju

Ako su kalkulisali, pošto se čitavom fudbalskom svetu ičinilo da jesu, ozbiljno su se u Španiji preračunali. Iskoristili su povoljnu situaciju u grupi, povukli ručnu protiv Japana, sve kako bi u četvrtfinalu izbegli Brazil, a na kraju se neće ni naći među osam najboljih u Kataru. Crvena furija pakuje kofere, kući ju je poslao Maroko kojem su fudbalski bogovi dali tu čast da je kazni i o istom trošku ispiše istoriju tamošnjeg fudbala - 0:0, penalima 3:0.

Po prvi put Lavovi sa Atlasa igraće u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Protiv koga, saznaće po završetku utakmice Portugalija - Švajcarska, jer upravo na stadionu Lusail krije se njihov naredni rival, ali to je sada najmanje bitno. Ekipa Valida Regragija je protiv Španije pokazala da može da se nosi i sa najmoćnijima, da taktičkom i tehničkom pismenošću i te kako zaslužuje mesto u završnici planetarne smotre.

Zaboraviće brzo u Maroku tragičnih pola sata Valida Šadire, ako već nisu. Za deceniju, dve, tri prepričavaće se podno Atlasa kako je Sofijan Amrabat dva sata hapsio vezne fudbalere Španije, da se njegov imenjak Bufal poigravao sa defanzivcima Crvene furije, Jasin Bono spustio rampu u penal-seriji, a istorijsko veče začinio Ašraf Hakimi panenkom u četvrtom krugu...

Kada su pre godinu i kusur dana stigli do polufinala Evropskog prvenstva, delovalo je kao da se Španci vraćaju na veliku scenu, ali su u Kataru doživeli otrežnjenje i pognutih ramena vraćaju se na Pirineje. Na drugom uzastopnom Mundijalu učešće završavaju već u osmini finala, ponovo bolnom eliminacijom posle penala. Nikome ih verovatno i nije žao, zaboravili su da karma sve naplati kad-tad i pokušali da izigraju fudbal, samo što im Marokanci to nisu dozvolili.

To što su u fazi odbrane stajali nisko u bloku, delovali kompaktno i organizovano, ne znači da Marokanci nisu imali hrabrosti da se nadigravaju sa Crvenom furijom. Cilj je bio napade započinjati iz poslednje linije, nije se Jasin Bono ustezao da traži loptu od saigrača i menja stranu, pronalazi rupe u presingu Španaca, samo što se veća u prvom poluvremenu nije pojavila. Štaviše, u nekoliko navrata moglo je da bude poprilično opasno po afričku selekciju.

Svestan da mu se najjače oružje krije duž aut-linija, Valid Regragi je Špance napadao isključivo po boku. I mada mu je desni "zvučniji" (Hakim Ziješ – Ašraf Hakimi), levi je bio taj koji je odbrani evropske reprezentacije uglavnom stvarao probleme. Nusair Mazraui i pogotovo Sofijan Bufal vadili su Markosu Ljorenteu – do večeras nije odigrao ni minut na Mundijalu – dušu na pamuk, i da bek Bajerna nije svaki centaršut morao da šalje "slabijom" nogom (prirodno desni bek), Marokanci bi u finišu mogli ozbiljnije da ugroze gol Unaja Simona.

Španci, uprkos tome što su između sebe podelili skoro tri puta više dodavanja od rivala (344 – 122) – nemoćni. Toliko da su do pauze uputili samo jedan udarac ka Bonou (pokušaj Marka Asensija iskosa sa leve strane). Ni na jednoj prethodnoj mundijalskoj utakmici u istoriji Crvena furija nije manje pretila.

Ni u nastavku se nije mnogo toga promenilo, makar ne suštinski. Španci su još više držali loptu u posedu (81 odsto naspram 69 u prvih 45 minuta) i vremenom uspeli da zabeleže i udarac u okvir gola. Tačnije dva, od kojih je drugi, u dubokoj nadoknadi (kada su konačno zaigrali nešto konkretnije) bio poprilično nezgodan pošto centaršut Danija Olma iz slobodnog udarca niko nije kačio na putu ka golu, ali je Bono ostao koncentrisan i odneo meč u produžetke sa kojima su se svi još ranije pomirili.

Luis Enrike je menjao, pokušavao da unese svežinu i hitrinu u tim, ali kako je vreme odmicalo, Marokanci su bili sve opasniji i znatno bliži pobedi. I do nje bi verovatno i došao samo da je Jusuf En Nesiri bio na terenu. Međutim, napadač Sevilje ustupio je mesto još u 82. minutu Validu Šediri, a ovaj pokazao da je ipak napadač niže fudbalske klase. Tri puta su ga saigrači pasovima "izbacivali" ispred Simona, ali se sva tri puta slomio pod pritiskom i olako bacio prokockao priliku da ispiše istoriju marokanskog fudbala... Umalo da ga stigne i kazna u 123. minutu kada je Pablo Sarabija iz teške situacije uhvatio volej, ali je stativa bila na Šedirijevoj strani, ne dozvolivši da ponese ulogu tragičara.

Ona je u određenoj meri bila namenjena upravo Sarabiji. Uveo ga je Enrike svega nekoliko minuta pre kraja drugog produžetka baš zbog jedanaesteraca. Međutim, ponovo mu je leđa okrenula - stativa. Zatresao ju je fudbaler Pari Sen Žermena u prvoj seriji i pokrenuo niz koji su nastavili Karlos Soler i Serhio Buskets.

Kompletnu penal-seriju pogledajte OVDE.

MAROKO – ŠPANIJA 0:0 (3:0 penalima)

Doha

Stadion: Edukejšn siti

Sudija: Fernando Rapaljini (Argentina)

MAROKO: Bono – Mazraui (od 82. Atijat-Alal), Agerd (od 84. Jamik), Sais, Hakimi – Amrabat, Amala (od 82. Šedira), Unai (od 120. Benun) – Bufal (od 66. Ezalzuli), En Nesiri (od 82. Sabiri), Zijeh.

ŠPANIJA: Simon – Ljorente, Rodri, Laport, Alba (od 98. Balde) – Buskets, Gavi (od 63. Soler), Pedri – Tores (od 75. Vilijams, od 119. Sarabija)), Asensio (od 63. Morata), Olmo (od 98. Fati).