Bez njih ne bi imalo smisla: Zašto River, a ne Boka, zašto Galjardo, a ne Rikelme

Nažalost, strast navijača ne igra neku presudnu ulogu. Boka i River mogu da naprave čudo od igrača i onda će doći Brazilac ili Evropljanin, platiti cenu - često i manju, ali je bitno uzeti pare odmah - i odvesti tog igrača. Ni igrači se ne bune jer mnogi jedva čekaju da pobegnu u neke sređenije sisteme i društva. Zauzvrat, Evropljani će im ispljunuti nazad ono što njima ne valja i ne zadovaljava kriterijume. Neko zvučno i istrošeno ime koje će zaludele navijačke mase dočekati sa nadrealnim očekivanjima, potom kukati na sudije i sve druge faktore, razočarati se i onda posle godinu dana opet krenuti u isti krug. Samo nikada neće priznati sebi da su slabiji od konkurencije i da je do njih. Čak i kada imaju pare.

U ovoj sitaciji, to je za Boku i River dobra osobina pred Mundijal. Jedino što može da im pruži prednost je nadrealna slika o sopstvenoj veličini i prkos prema jačima i bogatijim. Slabosti će neki evropski klubovi znati da iskoristite jer su ozbiljniji i jači, ali za Argentince bi bilo dovoljno da se makar ne obrukaju protiv timova sa ostalih kontinenata. To bi im srušilo sneška i bacilo ih u depresiju i svojstvenu autodestrukciju. Ako bi bili bolji od Azijata, Afrikanaca ili rođaka iz severne Amerike, a pride se tu još zadene i neki dobar rezultat protiv evropskih timova, onda bi to bio veliki uspeh. I navijači mirni.

A, sigurno će ih u Americi pratiti navijačke armije. Iako je skoro 15.000 ljudi - uglavnom huligana i kriminalaca - na spisku koju su lokalne vlasti poslale Amerikancima sa preporukom zabrane ulaska u zemlju, opet će Boka i River imati najveću podršku u SAD. I spasiće ugled takmičenja za koje je interesovanje ispod svih očekivanja. Na hiljade Argentinaca je krenulo ili kreće put SAD, a tamo ih čeka još više legalnih i ilegalnih imigranata kojima su Boka i River istetovirani na aorti. Ta ludačka podrška može biti vetar u leđa, može igrače da digne iznad limita, ali opet će kvalitet na kraju biti presudan za rezultat na semaforu.

Koliko kvaliteta imaju Boka i River? Priče su različite...

RIVER PLEJT – Možda su pravljeni za ovo?

Marselo Galjardo (©AFP)

Ako planirate da uživate u dobrom fudbalu tokom klupskog Mundijala i ako očekujete neke fine fudbalske radove, ne trošite vreme i zaobiđite utakmice River Plejta. Spavajte k’o ljudi. Eto vam Gvaridola, Alonso, Enrike, Bajern pa se divite brzini, posedima, šablonima, pasovima, prostorima, koridorima... Ako ste fan komandosa sa nožem u zubima spremnih da grizu, tuku i ginu, onda gledajte kako igrač ostavlja poslednji atom snage za svoj klub. Nije kliše. Koliko god slušali teorije da taj segment nije više bitan u modernom fudbalu, i te kako jeste. I za njega je u Riveru najzaslužniji jedan čovek.

River Plejt = Marselo Galjardo.

Početkom godine smo vam najavili da je „Lutak okupio lojaliste“ za neki viši cilj i da kreće u nepoznato. Koliko god da je River veliki klub, njegova istorija se deli na periode pre i posle trenerske ere Marselja Galjarda. Postoje legende o čuvenoj „La Makini“ iz 40-ih godina, pamte se generacije Kempesa, Pasarele, ona koja je 1986. donela prvi Kopa Libertadores i ona 10 godina kasnije sa idolom Encom Frančeskolijem, maestrom Arijelom Ortegom, mladim egzekutorom Ernanom Krespom, “koljačima” Almeidom, Sorinom, Ajalom i mlađanim virtuozom Marselom Galjardom. Oni su doneli drugi Kopa Libertadores.

Ali, pamti se i da je River 2012. doživeo istorijsku bruku kada je prvi i jedini put ispao u drugu ligu i kada je sve to za Galinerose delovalo kao smak sveta. Nisu ni slutili da im se najlepše tek sprema... Dok su najveći rivali seirili nad njihovom tužnom sudbinom i igrali im na grobu, u obližnjem Urugvaju je počela trenerska karijera čoveka koji će sve promeniti.

Marseljo Galjardo je uz Zinedina Zidana izutetak od pravila da su “desetke“ i majstori fudbala zapravo najgori treneri. Zato što je bio dovoljno inteligentan da igračku karijeru ostavi iza sebe, da trenerski ego ne gradi na pričama ‘kakav sam ja fudbaler bio’ i da novi posao uči od početka. Urugvajski Nasional mu je bio samo pretškolsko za školu koju će ga sačekati na njegovom Monumentalu.

Nasledio je raštimovan tim kojem su otišli najbolji igrači i mogao je da dovede samo dva bezvezna pojačanja. Kao igrača ga je osim prirodnog dara, krasila fudbalska inteligencija. Kao trener je odmah imao jasan plan i stil igre. Posed lopte, visoki pritisak na rivala, brza tranzicija, taktička fleksibilnost da prizna grešku i pređe na plan B… Ne guši talenat i kreaciju, ali fizička sprema mora biti na visokom nivou. Bez nje, talenat nije dovoljan. Odmah je postavio klupski rekord po nizu mečeva bez poraza, a onda kupio navijače za sve vremena. U roku od 10 dana je imao dva meča u polufinalu Kopa Sudamerikane sa ljutim rivalom Bokom Juniors i derbi za titulu u prvenstvu protiv Rasinga. U istom periodu mu je umrla majka.

Odlučio je da žrtvuje prvenstvo, poslao rezerve na teren protiv Rasinga i izgubio titulu. Ali, zato je izbacio Boku i kupio ljubav navijača za sva vremena. Kasnije je osvojio Sudamerikanu. Sledeće sezone je jedva prošao grupu u Kopa Libertadores i kao autsajder naišao na Boku u četvrtfinalu. Opet ih je izbacio uz čuveni prekid sa suzavcem u tunelu. I na kraju osvojio Kopa Libertadores! Postao je idol Galinerosa za dve godine trenerskog staža.

Tada je Galjardo stekao imidž majstora nokaut faze. U ligi i grupnim fazama se njegov River mučio, bio neefikasan, teško probijao bunkere... Ali, kada bi se došlo u eliminacionu fazu na dve utakmice, prolaz Galjardovog Rivera je bio sigurniji nego da će jutro sutra svanuti. On je neka vrsta južnoameričkog Anćelotija. Ne osvaja trofeje, osvaja samo velike trofeje.

Ako bi ispadao, bilo bi to tesno. Tek u trećoj sezoni je prvi put eliminisan u nokaut fazi. Stvorio je dinastiju, generaciju dobro istreniranih fudbalskih vojnika koji su bili bolji što je pritisak bio veći. I 2018. su se suočili sa najvećim mogućim. Finale Libertadoresa protiv Boke! Prvo u istoriji! Argentina je bila paralizovana, finale nije ni moglo da se odigra u Buenos Ajresu. Galjardov River je opet pobedio Boku u najvažnijem derbiju svih vremena i od te madridske noći je Marselo Galjardo besmrtna ličnost za navijače Rivera. U ovom veku verovatno ne postoji voljeniji trener u nekom fudbalskom klubu na svetu. Čovek nema ni 50 godina, a već ima bistu ispred Monumentala.

RIVER PLEJT PROLAZI GRUPU - KVOTA 1,33

Otišao je kasnije u Saudijsku Arabiju samo da im uzme pare, ostao svoj kada je Benzema pokušao da bude više od igrača i nakon predaha se prošlog leta vratio u River. Rizikovao je da povratkom okrnji kult božanstva koji je stvorio jer neke stvari je bilo nemoguće ponoviti. Zatekao je tim drugačiji i slabiji od onog koji je ostavio. Ali, neki cilj ga je vodio da opet proba. Nikada nije priznao, ali mnogi sumnjaju da je taj cilj titula svetskog prvaka. I to na prvom Mundijalu u istoriji.

Sa rejtingom i autoritetom koje ima, počeo je sa sklapanjem nove dinastije. Klub mu je izašao u susret sa budžetom od 50.000.000 evra za pojačanja što se nikad u istoriji argentinskog fudbala nije desilo. I počeo da okuplja lojaliste od imena i prezimena koji su znali šta ih čeka. Vratili su se na Monumental svetski šampioni Herman Peselja, Markos Akunja i Gonsalo Montijel. Sa kapitenom Frankom Armanijem, River u sastavu ima četvoricu igrača koji su osvojili Mundijal sa reprezentacijom. Niko od učenika tunira u Americi nema više svetskih prvaka u sastavu. Vratio je verne vojnike Lukasa Martineza Kvartu, Sebastijana Driusija, starog vuka Enca Pereza, a tu su još neki iz prethodne slavne generacije poput Nača Fernandeza i Pitija Martineza. I dete o kojem bruji planeta – Franko Mastantuono.

Najmlađi debitant u istoriji Argentine je nedavno potpisao za Real Madrid u transferu teškom 70.000.000 evra i ovo takmičenje će mu biti oproštaj od Riverovog dresa. Očekuje se da bude starter i glavna opasnost po Riverove rivale na turniru. Pogtovo što špic Fakundo Kolidio ne uliva neko preterano poverenje.

River je od Galjardovog povratka tim koji se već godinu dana rekonstruiše i ovo bi trebalo da mu je vrhunac. U prvenstvu su dominirali poslednjih meseci, nisu znali za poraz, a onda su doživeli šokantnu eliminaciju u četvrtfinalu od Platensea što je malo poljuljalo atomsferu pred Mundijal. Ipak, za ovo su pravljeni… Trebalo bi da prođu grupu, a onda u nokaut fazi niko neće želeti da ih ima za protivnika.

BOKA JUNIORS – Teško da je mogao gori momenat…

Huan Roman Rikelme i Migel Anhel Ruso (©AFP)

Gotovo sve što važi za River, ne važi za Boku. Teško je naći argument zbog kojeg bi se Boki dale neke dobre prognoze u SAD. Traumatičnih nekoliko meseci je iza njih. U kvalifikacijama za Kopa Libertadores su ispali od peruanske Alijance predvođene veteranima Barkosom i Gererom što je bio težak udarac. Nakon poraza u Superklasiku su ostali bez trenera Fernanda Gaga koji je trebalo da bude dugoročni projekat, a onda su u četvrtfinalu Aperture ispali na svom terenu od Independijentea koji deceniju nije znao za trijumf na Bombonjeri… Atmosfera je loša, navijači su besni, igrači u grču, a trener Migel Anhel Ruso se vratio na klupu pre 15 dana i nije imao nijednu utakmicu pre početka Mundijala.

Najveći problem je nezdrava atmosfera. Kada je Huan Roman Rikelme iščupao Boku iz političkih kandži nakon godina previranja, navijači su ga dočekali u ekstazi. Bio je to idealan scenario da se idol konačno pita za sve. Rikelme je najveći igrač u istoriji Boke. Nisu to ni Maradona, ni Palermo, ni Tevez… Niko nije uradio više za Boku od Rikelmea i niko nije podario toliko sreće i zadovoljstva navijačima kao on. Zato je njegov dolazak na predsedničku funkciju oživeo nadu da će Boka opet zagospodariti Argentinom i Južnom Amerikom i da će konačno izaći iz Galjardove senke. Iako je najuspešniji argentinski klub u ovom veku, Boka je poslednji Libertadores osvojila sada već daleke 2007. godine kada je igrao Rikelme, a na klupi sedeo upravo Migel Anhel Ruso. Međutim, danas su im uloge drugačije. I neuspešnije.

Rikelme se u predsedničkoj fotelji snalazi daleko slabije nego na terenu, dok je Ruso sada već isluženi trener na pragu osme decenije koji je ovde spletom okolnosti kao Rikelmeov očajnički potez da nađe novog trenera do početka Mundijala u Americi. Rusa su uvek karakterisali dobra psihologija i odnos sa igračima više nego taktička genijalnost i zato bi taj njegov ljudski pristup možda mogao da bude dobra stvar za ekipu poljuljanog samopouzdanja. Vremena za neki ozbiljniji rad i promene nije bilo…

Za očekivati je da Boka kod Rusa bude ukalupljenja u njegovu omiljenu formaciju 4-4-2, možda promeni jednog ili dvojicu startera, ali to je to. Predvidivo i obeshrabrujuće s obzirom na okolnosti.

Boka nema ni mnogo pravih aduta. Prva zvezda tima je 38-godišnji Edinson Kavani koji je povređen i neće igrati u prvom meču protiv Benfike. Pitanje je i da li će uopšte… Pored Urugvajca, povredu vuče i Peruanac Luis Advinkula koji je trebalo da bude udarna snaga po desnom boku. To su dva ozbiljjna udraca za tim koji baš i ne vrvi od kvaliteta.

Najbolji igrač tima je urugvajski napadač Migel Merentijel i od njega se najviše očekuje. Još nije jasno ko će mu biti partner u napadu, ali nema tu mnogo razlike između Miltona Himeneza i Karlosa Palasiosa. Obojica imaju više mana nego kvaliteta i nisu sigurni realizatori. Španski veteran Ander Erera bi trebalo da drži sredinu terena jer ima iskustvo za ovakve mečeve i protivnike, a još se ne zna sa kim će igrati u tandemu pošto Ruso mora da preseče između Čileanca Alarkona i nove mlade nade Miltona Delgada. Postoji opcija da startuju obojica, a da Erera ostane na klupi, ali čini se Boka mnogo više gubi tom postavkom… Delgado je igrač na kojeg bi valjalo obratiti pažnju u redovima Boke jer ima zanimljiv potencijal.

BOKA JUNIORS PROLAZI GRUPU - KVOTA 2,20

Najveći klupski projekat Kevin Zenon se ne razvija prema očekivanjima iako je dobio dosta šansi. U poslednje vreme je u sve slabijoj formi i ovo bi mogla da mu bude poslednja šansa pre nego što Boka odluči da uzme za njega ono što može. Boki fali učinkovitiji igrač na poziciji ofanzivnog veziste. Osim iskusnog Agustima Markezina na golu i Markosa Roha u srcu odbrane, neizvestan je i izgled poslednje linije. Što zbog povrede Luisa Advinkule, što zbog slabe forme nekih igrača.

Mnogo problema je mučilo Boku poslednjih meseci, a još više Migela Rusa pred početak klupskog Mundijala u Americi. Pod najvećim pritiskom će zapravo biti Rikelme. Koliki god da je idol navijača, posao do sada nije radio dobro i strpljenje navijača je na izdisaju. Već su i mogli da se čuju povici protiv rukovodstva. Poslednjih dana se dosta spekulisalo o dolasku Leandra Paredesa kao velikog pojačanja za Mundijal, ali Rikelme nije uspeo da završi taj posao i sada je samo rasplamsao nervozu među navijačima.

U grupi sa Bajernom, Boka će teško do prvog mesta i trebalo bi da cilja prolaz u trci sa Benfikom jer je Oklend totalni autsajder. To praktično znači da Boku već na startu očekuje ključni meč na turniru, situacija u ekipi je nepredvidiva jer trener još nijednom nije vodio ekipu u takmičarskoj utakmici. Pritisak je veliki, a Boka se u poslednje vreme ne snalazi baš najbolje u tim situacijama…

SVETSKO KLUPSKO PRVENSTVO (SAD) – 1. KOLO

Nedelja
Al Ahli – Inter Majami 0:0

18.00: (1,01) Bajern (17,0) Ouklend (60,0)

21.00: (1,90) PSŽ (3,60) Atletiko Madrid (4,50)

23.55: (2,65) Palmeiras (3,15) Porto (2,80)

Ponedeljak
04.00: (2,00) Botafogo (3,40) Sijetl (3,90)

21.00: (1,33) Čelsi (5,90) Los Anđeles FK (9,50)

23.55: (5,00) Boka Juniors (5,90) Benfika (1,80)

Utorak
03.00: (1,35) Flamengo (4,90) Esperans (9,50)

18.00: (6,75) Fluminense (4,30) Borusija Dortmund (1,55)

21.00: (1,60) River Plejt (3,90) Urava (6,00)

23.55: (2,65) Ulsan (3,15) Mamelodi (2,80)

Sreda
03.00: (6,00) Monterej (4,10) Inter (1,55)

18.00: (1,08) Mančester Siti (11,0) Vidad Kazablanka (25,0)

21.00: (1,33) Real Madrid (5,90) Al Hilal (9,50)

23.55: (2,85) Pačuka (3,35) Salcburg (2,50)

Četvrtak
04.00: (12,0) Al Ain (6,50) Juventus (1,22)
***kvote su podložne promenama