Au revoir Kejleb, zbog koga će sada da se štampaju karte?

Šteta! Ova reč savršeno opisuje ne samo mnoge trenutke aktuelne sezone Novosađana, već i utakmicu 27. kola Mozzart Bet Superlige. Iako je Vojvodina slavila prošle nedelje protiv Jedinstva iz Uba, euforiju nakon prve prolećne pobede u Novom Sadu, brzo je preovladao žal zbog činjenice da je jedan od najboljih fudbalera u novijoj istoriji Stare dame, svoj poslednji meč za Vošu odigrao pred praznim Karađorđem.  

Istina, Kejleb Zadi Seri proveo je tek nešto više od godinu dana u Vojvodini pre nego što je ostvario transfer u norveški Molde. Ipak, to kratko vreme bilo je dovoljno da ostavi neizbrisiv trag u novosadskom superligašu i osvoji naklonost vojvodinaša. Toliko, da ga mnogi već sada vide kao jednog od najboljih stranaca u 111 godina dugoj istoriji crveno-belih.

Nekolicina imena pada na pamet kada se potegne razgovor o najboljim Vošinim fudbalerima sa stranim pasošem, ali dva su neizostavna na spisku svakog simpatizera Stare dame - Abubakar Umaru i Giorgi Merebašvili, tim redosledom. Od sada, uz njih će stojati i ime - Kejleb Zadi Seri. Na kojoj poziciji, teško je reći. Abubakar (tri godine, 111 nastupa) i Merebašvili (dve godine, 62 nastupa) su fudbaleri sa većim stažom u Vojvodini od Serija. Uz to, legendarni Kamerunac je postigao 44 gola i upisao 22 asistencije za Lale, dok je njegov gruzijski saigrač 12 puta pogađao za Vošu i zabeležio isto toliko asistencija.

Sa druge strane, fudbaler koji je u februaru prošle godine stigao iz francuskog Kaena za svega 120.000 evra, na 51 utakmici za Vošu upisao je 14 golova i 11 asistencija. Statistički gledano, Umaru je neprikosnoven, dok su Kejleb i Giorgi prilično izjednačeni. Ipak, fudbal se ne meri samo brojkama – pogotovo ne na ovim prostorima. Ovdašnja publika više ceni one igrače koji umeju da probude emociju, da izazovu žmarce kod gledalaca, dok izvode magiju na terenu. U tome je Seri bio nenadmašan. Malo je fudbalera u istoriji Voše koji su svojim driblinzima izazivali karnevalsku atmosferu na tribinama Karađorđa, kao što je to činio ovaj Afrikanac. Možda Todor Veselinović i Miloš Šestić.

Ima nečeg „kataijevskog” u igri omalenog napadača iz Obale Slonovače. Njegovo nonšalantno trčkaranje i na prvi pogled inferiorne fizičke predispozicije podsećaju na fudbalera rodom iz Srbobrana, dok se flegmatičnim temperamentom savršeno uklapa u mentalitet severno od Dunava. Ali baš kao i Katai, Seri se s loptom u nogama pretvara u virtuoza - igra u svom ritmu, koji je za protivnike nedokučiv. Njegov stil fudbala podseća na onaj koji se igra na pesku, kao da golim stopalom miluje loptu koja uživa u njegovom posedu. Njegov stil odiše nekom dečjom zaigranošću, kao da mu je jedini cilj da „naređa“ što više protivnika. Ipak, ono što ga izdvaja od mnogih majstora sličnog profila jeste to što uz spektakl donosi i konkretan učinak – golove i asistencije. On je šoumen, sam po sebi tačka zbog koje publika kupuje karte. Možda je govorna barijera (priča samo francuski) sprečila dublju povezanost s navijačima, ali ga je istovremeno ta „pantomimičarska aura” učinila autentičnim. Ponekad je i jedno jednostavno „Njego, Njego“ bilo dovoljno da Njegoš Petrović pošalje loptu na levi bok – i tada bi usledila magija, trenutak koji diže publiku na noge i ostavlja je bez daha.

Vojvodina je Kejlebu Zadi Seriju dala šansu – slobodu u sistemu, priliku da istrči slalom na krcatoj Johan Krojf Areni, da dribla i na sopstvenoj polovini, da šutira iz nemogućih pozicija, pa čak i da ponekad bude sebičan ili suviše nadmen da bi se vraćao u odbranu. Dala mu je prostor da pokaže sve što ume.

A Seri joj je uzvratio na najbolji mogući način – golovima, asistencijama i pre svega nezaboravnim potezima, koje bi kasnije očevici prepričavali društvu u kafani. Osim što je u kasu kluba doneo skoro 2.000.000 evra, ostavio je i nešto korisno na duge staze – putokaz za buduće talentovane strance koji bi, nezadovoljni statusom u jačim ligama, mogli videti Vojvodinu kao odskočnu dasku, vođeni Serijevim primerom.

Da budemo iskreni, Kejleb je jedan od glavnih razloga što se Vojvodina uopšte nalazi u plej-of slici. Bio je magnet za publiku, neretko jedini razlog zbog kojeg je biletarnica na Karađorđu štampala karte. Bio je svetla tačka u sumornoj sezoni Stare dame.

Kako će Vojvodina bez Kejleb Zadi Serija? Na to je teško dati odgovor, pogotovo jer je fudbaler iz Obale Slonovače propustio samo jedan meč ove sezone – i tada su Lale odigrale bez golova protiv Partizana. Prvi nagoveštaj kako će izgledati Voša bez svog najmaštovitijeg igrača videćemo već ovog poslepodneva u Zaječaru, protiv OFK Beograd Mozzart Beta.

Jedno je sigurno – bez Serija, Vošini mečevi neće sa sobom nositi više onaj žamor iščekivanja, nadu da bi i usled blede igre, u svakom trenutku moglo da se desi nešto nesvakidašnje. Vojvodina više neće moći da igra na kartu genijalnosti jednog pojedinca kada tim zakaže. Lale će sada morati da pronađu nova rešenja, kolektivnu snagu, jer je sva magija, zajedno sa Serijem, otputovala na zapad Norveške.

MOZZART BET SUPERLIGA - 28. KOLO

Petak
Jedinstvo - Radnički 1923 2:2 (2:1)
/Činedu ag 38, Abas 45 - Ben Hasin 16, Bevis 57/

Subota

Tekstilac - IMT 1:2 (0:0)
/Zulfić 51 pen - Lučić 60, Balfodil 90+4 pen/

Nedelja

13.00 (1.55) TSC (3.80) Napredak (5.80)

16.00 (1.08) Crvena zvezda (13.0) Spartak (20.0)

16.30 (3.90) OFK Beograd (3.50) Vojvodina (1.93)

18.05 (3.35) Čukarički (3.45) Partizan (2.15)

20.00 (2.95) Mladost Lučani (3.40) Radnički Niš (2.40)

Ponedeljak

19.00 (2.05) Novi Pazar (3.40) Železničar (3.70)

***Kvote su podložne promenama