Povratak autoriteta

Od one otužne noći u Leskovcu, kada je Albanija zatvorila Srbiji vrata Svetskog prvenstva, nizale su se loše vesti za naš reprezentativni fudbal, uz kratki izuzetak kada je Veljko Paunović promovisan za selektora. Ali i taj medeni mesec je polako kopnio kako je vreme odmicalo, a stvari na terenu i oko njega se nisu odvijale onako kako je fudbalska javnost očekivala. Ali, najzad malo zdravog vazduha stiže pred početak Lige nacija, jer se u tabor Orlova vraća Dušan Tadić.

Posle više od dve godine nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije, dugogodišnja perjanica državnog tima, prihvatio je poziv da se vrati pod zastavu. Nije bilo ubeđivanja, pregovora, nego samo nekoliko razgovora selektora i Tadića na temu njegove uloge, ali i o tome kakva je budućnost naše reprezentacije i kako bi fudbaler NEC Najmehena tu mogao da pomogne.

Dobio je Veljko Paunović veliku pomoć pred mečeve sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom u Ligi nacija. Dobio je kapitena. Na terenu i van njega. Jer, činjenica je da se u junskom terminu sve poremetilo u taboru reprezentacije, kada je 95 odsto prvotimaca sa opravdanjem ili bez njega odustalo od nastupa na mečevima sa Zelenortskim ostrvima i Meksikom. Čak je i Paunović razmišljao da od svega digne ruke i potraži novi posao, jer je sve to doživeo i lično u nekoj meri.

Tadić kao nesumnjivi autoritet u svlačionici reprezentacije Srbije, čovek za koga u fudbalskim krugovima pričaju da je znao i kod selektora Stojkovića da uzme marker da objasni saigračima slabe strane protivnika i kuda da se napada, stiže da smiri uzburkane duhove. Jer, u minulih šest utakmica koliko je Paunović selektor nije se znalo ni ko je zaista kapiten, a kamoli ko je istinski lider na terenu. Projekat da tu odgovornost ponese Sergej Milinković Savić nakon povratka u državni tim čini se da nije najbolje prošao. Pogotovo što ni njega nije bilo u junskom terminu, pa je bilo neizvesno da li će dobiti poziv za septembar, ali sve su indiciji da će biti tu.

Iako u fudbalskoj čaršiji važi teorija kako se Tadić zamerio saigračima na Evropskom prvenstvu 2024. godine, kada je frustriran Stojkovićevim taktičkim zamislima naglas rekao da je najbolji igrač reprezentacije, istina ne može biti dalja od toga. Rekorder po broju mečeva za državni tim je bio i ostao istinski autoritet, jer je Srbiju vodio primerom: igrama, golovima i asistencijama kada je bilo najbitnije, a ne pričom. I sada će ponovo biti tu da obuče „desetku“, stavi kapitensku traku oko ruke i povede Orlove na teren.

A, šta Tadić donosi Srbiji kada je upravo teren u pitanju? Kreaciju koje nema ni u tragovima u našem državnom timu baš otkako je Dušan razdužio opremu. Samo podsećanja radi, bez svog glavnog kreatora, Orlovi nisu uspeli čak ni Albaniji u dve utakmice da daju makar jedan gol.

Čak i u periodu taktičke anarhije kod minulog selektora, Tadić je znao na individualni kvalitet da „izmisli“ pogodak ili asistenciju pre svega za Aleksandra Mitrovića. Taj magični duo je bio kreator najvećih uspeha državnog tima u poslednjih sedam-osam godina. Istina, sada na startu Lige nacija neće biti Mitrovića zbog povrede, ali Vlahović i Jović su u top formi, tako da će Tadić imati kome da pakuje golove.

Selektor Veljko Paunović najviše voli da igra u formaciji 4-2-3-1, pa će biti zanimljivo videti na kojoj poziciji vidi Dušana Tadića. Kao i da li je pristalica škole mišljenja da on i Sergej mogu zajedno da budu na terenu ili ne i ko će u tom slučaju morati da počne meč sa klupe.