Rukomet je jednostavan sport kad ga igraju majstori, Partizan ostao dužan, nije se “potukao”

Samo dva isključenja su imali domaći rukometaši. Neko bi rekao da nisu domaći mogli da stignu da fauliraju Lisice, ali… I pošteni crno-beli ratnik, kapiten i duša tima Ivan Mićić, posle meča je bio snužden na konferenciji za medije, teško mu je pao poraz ili, bolje rečeno, način na koji su položili oružje bez ispaljenog metka.

Partizan je druga dimenzija za rivale u ARKUS ligi, ali u isto tako je u podređenom položaju u odnosu na Fikse Berlin i izvesno Vesprem. Moralo je da bude malo vatre u očima, da se još više “zapali” publika, ali na Raulu Gonzalesu je da razmrda svoje igrače u nastavku sezone.

MOZZART RELAX - PRAVI DOBITNI TIKET IAKO TIP NIJE PROŠAO

Ima ovaj Partizan mnogo rezervi, nije ovo realno stanje srpskog šampiona. Mnogo je bolji nego što ovih -11 pokazuju. Dobro je videti opet na terenu Belorusa Vladislava Kuleša, igrača sa najvećim renomeom u crno-belom taboru, nekadašnjeg asa Kjelcea, Hanovera i Melsungena koji je sa šest golova pokazao da će biti snaga crno-belih. Samo da ostane zdrav. Kada se vrati i Miloš Kos, biće to sasvim drugi tim. Pokušao je Gonzales sa Simom Šijanom kao iznenađenjem na početku meča, Kuleš je dobio prostor na uštrb Aljoše Damjanovića koji je “žrtvovan” na ovom meču.

Desno krilo Milija Papović je dao prvi gol na meču, a posle toga do finiša meča kada se u strelce upisao i Lazar Anđelković, nije bilo nijednog viška za krila. Leva strana terena je ostala fudbalski rečeno - neocenjena. Bez učinka, bez šuta su bili i Sančez Migaljon i Mladen Šotić.

Ovo je sasvim novi Partizan, ni nalik prošlosezoonskom kada je na kormilu bio Đorđe Ćirković. Na početku meča je klub iz Humske imao svih sedam drugačijih startera u odnosu na prošlu sezonu, uz Iliju Abutovića kao defanzivnog specijaliste, a jedini starosedelac koji je bio na terenu od prvog minuta, Rus Sergej Ivanov, bio je zamena za Nikolu Crnoglavca.

Vladislav Kuleš (©Starsport)

Mijajlo Marsenić nije imao popusta prema bivšem i možda, svi se nadamo, budućem klubu. Profesionalac od glave do pete, popularni Marsa je bio sjajan u prvih 30 minuta, kako u napadu (četiri gola), tako i u odbrani. Iako viši 35 centimetara od Joava Lumbrosa spuštao se u niski stav, zaustavio je brzog organizatora igre crno-belih. Berlin je protiv Partizana igrao sa promenjenim krilima. Umesto Tima Frajhefera i Hakona Av Teiguma igrali su prekaljeni Španac Aitor Arinjo i Italijan Leo Prantner, ali su i oni bili nepogrešivi, uz odličnog Norvežanina na srednjem beku Tobijasa Grendala i veterana na golu Andreasa Paličku.

Za kraj – poseta. Možda je na početku meča to izgledalo sablasno prazno, ali nekako se Pionir postepeno punio, pa je kraj meča dočekao uz 3.500 gledalaca, možda i koju stotinu više. Ona tribina gde je bila kamera, a koja se nije videla u prenosu, bila je 80 odsto puna. Bilo je tu i 300 najvatrenijih Grobara da štimung bude odličan, atmsofera dobra.

Novo je sve ovo i za upravu Partizana. I oni se uče, i za njih je ovo veliki zalogaj. Cena ulaznice od 1.800 dinara je preskupa za naše uslove. Ne dolazi svaki dan ovakva “aždaja” od tima, ali rukomet je toliko godina bio u zapećku u Beogradu, da ne podsećamo da je Partizan poslednje sezone u evropskoj eliti “bežao” u Niš, pre toga je Kil dočekalo 800 gledalaca, da je moralo da se ima više sluha i da ulaznice budu jeftinije.

Ne može karta za rukomet da bude na nivou košarke i Evrolige. Ovaj sport je u Srbiji dugo bio u padu, poslednjih godina daje znake života. Odlična je stvar što se pojavio evropski Partizan, ali… Možda i dobronamerni savet da za mečeve sa Portom i posebno sa Vespremom u Pioniru u upravi crno-belih razmisle i o besplatnom ulazu. Rukometni savez Srbije ili sada Srpski rukometni savez posle promene imena uradio je u maju pravu stvar kada je delio ulaznice za baraž sa Mađarskom u Čairu. Igla nije imala gde da padne na jugu Srbije. Skoro 5.000 gledalaca je pomoglo Orlovima da pobede komšije i kasnije u Vespremu izbore plasman na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj u januaru naredne godine.

Biće vremena da se “naplati”, da klub može da živi i raste i od prodaje ulaznica kao što je mogao prethodnih godina Košarkaški klub Partizan. I Vojvodina je pre dve godine skoro napunila veliki SPENS kada je delila ulaznice u sudaru sa velikim Kilom.

Sve su to dečje bolesti koje svi moraju da prođu. Mora i “hajp”, što bi rekli klinci, da se nekom mega pobedom stvori još veći interes za rukomet u Srbiji.

Ove jeseni gledaćemo i Vesprem, tim u rangu s Berlinom. U dresu Lisica smo gledali Matijasa Gidsela, a sad ćemo na licu mesta moći uživo da uživamo u bravurama najboljeg golmana današnjice, Danca Emila Nilsena.

Takmičarski gledano, Partizan izvesno će šansu morati da potraži u Ligi Evrope. Naime, ako ne bude na prva dva mesta u Grupi A, a to je jasno da ne može, nastaviće bitisanja u drugom po kvalitetu takmičenju na Starom kontinentu, gde može da bude jako konkurentan i uz dobar žreb, izbegavanje pre svega nemačkih klubova, Flensburga i Gumersbaha, da ode daleko.

Rukomet daje znake života u Srbiji, nije to kao u Makedonija gde je sport broj 1. Ovde je košarka njeno veličanstvo, ali vole Srbi i ovaj sport. Nisu slučajno poslednje decenija prošlog veka punili Pionir kada se tražila karta više, kada je Francuska pala u grotlu tada najveće dvorane u gradu ili kada je Borba iz Lucerna i Teka sa Talantom Dujševajevim gostovala Zvezdi u Kupu kupova pred 8.000 gledalaca...