Arigo Saki premotao film: Zvezdini ljudi sa sudijama i devojkama, Arkan, pucnjava, strah i korida od utakmice

Priznali su iz Milana više puta. Magla u Beogradu je porodila jedan od najvećih timova koji su igrali u evropskom fudbalu. Milan koji će dve godine uzastopno osvajati evropski tron i postati sila.

Inženjer tog Milana je bio Arigo Saki. Malo poznati ’prodavac cipela’ kako su italijanski novinari voleli da ga omalovažavaju, jer je kao anonimus i bez igračkog fudbalskog predigrea seo na klupu tada najskupljeg tima sveta. Silvio Berluskoni se nije obazirao. Svideo mu se fudbal koji je Arigo Saki forsirao u Parmi koju je doveo iz treće lige u Seriju B. I te sezone je kao drugoligaš dva puta pobedio Milan u Kupu Italije. Berluskoni se zaljubio u Sakijev fudbal i predao mu kormilo skupocene igračke.

ODBROJAVANJE: Berluskoni = spektakl = Milan = imperija

Skepticizam u italijanskoj javnosti prema Sakiju je bio ogroman. Štampa mu je predviđala otkaz posle prvog meča sa Crvenom zvezdom u osmini finala na San Siru i razočaravajućeg remija od 1:1. Da ne beše magle i sreće na penal lutriji, ko zna šta bilo sa Sakijem i da li bi postojao veliki Milan.

„Kod kuće smo igrali nerešeno 1:1. Užasan rezultat. Sutradan je neko od igrača na treningu u Milanelu rekao: ’Ispali smo’. Tada sam izmislio da me je Berluskoni zvao na telefon. Rekao sam im: ’Slušajte me dobro. Sada me je zvao predsednik. On nije potrošio sto milijardi lira da bi ste vi ispali u osmini finala! Dižite glave’. Morao sam tako...“, priseća se Saki u današnjem izdanju Gazete delo Sport.

Potom je došao čuveni revanš u Beogradu.

„Već posle sudijskog zvižduka sa početka, shvatili smo koja je njihova taktika. Da daju loptu nama. U redu onda. Samo tako nastavite, mi ćemo se smejati. Posle sat vremena se na Marakanu spustila neverovatna magla. Ništa se nije videlo. Mi sa klupe nismo znali šta se dešava na terenu nekoliko metara ispred nas. Ni njihov gol nismo videli. Meč je prekinut - ali ne i suspendovan – i vratili smo se u svlačionicu. Zatekao sam Virdisa koji se presvlači u civilku?! Pitao sam ga: ’Pjetro, šta to radiš?’ Odgovorio mi je da je dobio crveni karton i da je isključen?! Nismo ni to videli...“.

ODBROJAVANJE – Vladimir Cvetković: Niko nije tražio da vadim Pančeva iz vojske, bata Stane želeo da se igra sutradan

Usledilo je veče puno tenzije do sutrašnjeg ponovljenog duela.

„Nismo bili briljantni ali znali smo da sutradan možemo da izvučemo. Nismo mogli da računamo na Ančelotija zbog žutog kartona i rešili smo da rizikujemo sa Gulitom. Poslali smo privatni avion u Holandiju po njega i njegovog fizioterapeuta Trosta. Taj Trost nas je uverio da će Gulit moći da odigra bar poluvreme i da makar možemo da računamo na njega sa klupe“.

Jedan od članova Milanove tadašnje delegacije, operativni direktor Paolo Taveđa je kasnije posle 30 godina pričao svoju verziju i tvrdio da je su Zvezdini čelnici izveli sudije meča u noćni klub sa atraktivnim devojkama.

„Bila je to ogromna tenzija. Jedan naš novinar mi je rekao da ima loše vesti za mene. Odseo je u istom hotelu sa sudijama i video neke čudne stvari. Zvezdini direktori su sa četiri-pet atraktivnih devojaka izašli iz hotela zajedno sa sudijskom trojkom...“

A šta će mi ćaća reć? Gdje si bio, sinko, dva dana? Gdje si spavô? Što si ijo, a što pio?

Bez suspendovanih Ančelotija i Virdisa, Saki se našao u problemu pred ponovljeni meč.

„U startere sam morao da uvrstim 18-godišnjeg Manarija kojem je to bio debi u Evropi. U to vreme ekipe nisu imale toliko igrača kao danas. Samo 16 plus tri golmana. Uoči meča sam im održao govor i rekao im da će sada videti od kakvog smo materijala satkani. Znali smo da nas je udario kamion ali da smo živi i na nogama. Znali smo da možemo“.  

Prisetio se Saki i jutra pred meč.

„Jutro uoči ponovljene utakmice, imali smo lagani trening trčanja da se razbudimo. Pored su se čuli pravi pucnji iz oružja. Videli smo i dim... Mnogi igrači su se tresli od straha. Bili su to Zvezdini ultrasi. Kasnije smo saznali da ih je organizovao ratni komandanat po imenu Arkan. Vidite, ja sam godinama išao u streljanu i ’imao sam uši’ za te stvari. Da bih smirio momke, morao sam da ih slažem. ’Ma dajte, šta ste se uplašili. To su samo petarde’. A znao sam da nisu...“.

Sastanak sa igračima je tada održao i Adrijano Galijani.

„Galijani se pojavio da nas upozori. ’Momci, večeras se sve kapije otvaraju na stadionu. Biće tri puta više publike. Gulit ga je pitao koliko to Crvena zvezda inače ima navijača na tribinama. Galijani je odgovorio:’ Oko 40.000. Danas ih možda dođe i 120.000. Onih 80.000 što inače ne dolaze, večeras dolaze da vide vas’.

ODBROJAVANJE - Ančeloti i Zvezda: Prokletom Piksiju sam hteo da pokidam zglobove

Usledio je ponovljeni meč sutradan.

„U toj utakmici smo bili izvrsni. Bili smo potpuno koncentrisani i dominirali smo. Dali smo gol, lopta je prešla gol liniju pola metra ali sudija ga nije priznao. Van Basten je ubrzo dao gol za 1:0, oni su odgovorili pogotkom iz kontre preko Stojkovića. Ali mi smo bili pravi tim sa velikim T. Nešto suprotno od onoga što je danas naša država Italija. Istpreli smo oštru igru Zvezde. Oni jesu bili dobar i potkovan tim, ali isto tako i oštar. Donadoni je završio u bolnici. Izbegnuta je tragedija. I sada mi stoji knedla u grlu kad se setim. Igrači su vrištali: ’Doktora! Brzo!’. Na svu sreću, lekari su bili brzi i spasli mu život“.

Stigli su penali...

„Kada se pravila lista izvođača penala, stavio sam 17-godišnjeg Kapelinija da šutira četvrti. Rajkard mi je prišao i rekao: ’Mister, momak se trese od straha. Ako želite, ja ću šutirati prvi’. Rekao sam mu da šutira, ali da mora da ga da“. Tako je i bilo. Prošli smo dalje“.

Priseća se Saki i ispraćaja iz Beograda.

„Posle tog meča koji je ličio na borbu dva bika u koridi, prišli su nam gradonačelnik Beograda i predsednik Crvene zvezde dok smo čekali da autobus krene. Rekli su nam: ’Pozdravljamo buduće šampione Evrope! Čestitamo vam’. A mi smo tek prošli osminu finala, ali takav prolaz je bio jasan signal. Kada na takav način prođete dalje... Vidite, ja sam sa Italijom izgubio finale Svetskog prvenstva na penale, ali sam bio miran. Znao sam da smo dali sve od sebe i da je Brazil bio bolji tim na tom Mundijalu. Pre toga sam izgubio zasluženu titulu od Napolija zbog onog cirkusa sa Alemaom i novčićem. U Beogradu sam ubedio sebe da smo zaslužili prolaz dalje. Videlo se i kasnije da jesmo. Ostvarili smo snove, kasnije su nas u Evropi birali za najbolji tim svih vremena. Ančeloti mi je kasnije priznao da ta generacija Milana nije bila svesna šta je uradila. Istina. Rodili smo novi fudbal i zato sam danas spokojan čovek. A Beograd ostaje Beograd za sva vremena...“, kaže Arigo Saki.