A šta će mi ćaća reć? Gdje si bio, sinko, dva dana? Gdje si spavô? Što si ijo, a što pio?

Na dan velikog spektakla na najvećem srpskom stadionu – doduše ozbiljno prigušenog odsustvom publike - pokušaćemo da vam dočaramo kako su izgledali prvi susreti milanskog giganta i Crvene zvezde u Beogradu; dani pred čuvene revanš utakmice, kao i sami okršaji sa skoro 200.000 ljudi na tribinama - iza kulisa; i sve to kroz pisanije doajena beogradskog novinarstva na stranicama Politike, Sporta i Tempa. Dakle, kako se nekad pisalo, najavljivalo i odjavljivalo, živelo s jednim od najbitnijih klubova onog doba, slavilo i žalilo...

***

Ponedeljak, 7. novembar 1988, rano po podne. Dva dana do utakmice.

Zgrada Borbe i prostorije Jugoslovenskog sportskog lista Sport. Kancelarija glavnog urednika Miše Vasiljevića. Telefon neprestano zvrcka. A kako i ne bi kad slušalicu podiže lično Dejan Savićević. Ispravka, vojnik Dejan Savićević! Izvučen iz maslinaste uniforme specijalno za utakmice s Milanom.

Čitaoci pitaju – Dejo odgovara. Rastući adrenalin obuzima zvezdašku armiju, još samo 48 sati...

“Halo, Dejan Savićević je na vezi, izvolite, imate li neko pitanje za mene”?

ZVEZDA – TIM ZA MILAN: Stanković kreće sa trojicom pozadi, uigravan i Bakajoko

Stanković: To što poznajem italijanski fudbal može da mi zasmeta, jer znam kakav je kvalitet, kafa sa Ibrom tek u Milanu

Pozivi stižu iz svih krajeva Juge. Kumanovo, Titograd, Kuršumlija, Gostivar, Skoplje, Stubline, Sarajevo, Beograd, Vukovar, Prijedor...

“Bolji si od Gulita! Dokazaćeš to u sredu”...

Nije se Dejo postideo, ali...

“Malo preterujete, još je rano. Ima vremena za takva poređenja”.

“Biće 3:1 za nas, ti daješ gol i idemo dalje”.

“Iz tvojih usta u božije uši”.

Tu je i jedno konkretno pitanje: može li Zvezda da osvoji KEŠ?

“Milan je najbolji tim na svetu. Ako prođemo, daleko ćemo dogurati. Nadam se da ćemo preko Milana do finala”.

Bilo je i onih što im je važniji bio prelazni rok, ide zima... Pa onda, Dejo, hoće li Brnović i Peđa Mijatović na Marakanu?

“Voleo bih, ali vezani su ugovorom. Pokušaću da ih ubedim”.

Dečak Mišel Kamparelić sa Uba ražalostio se kada je čuo da Zvezda neće u njegovom gradu igrati protiv Milana, dok je Žarko Jovanovski hteo da čuje koliko je Savićeviću ostalo do kraja vojnog roka. Voleo bi, kaže, da odbrojava. A Vlada Savić iz Beograda i njegov sin zvani Piksi, hteli su da znaju da li će tandem Stojković – Savićević biti najbolji u Evropi...

“Pokušaćemo da to ostvarimo i nadam se da ćemo uspeti”, odgovorio je Dejo, demantujući na taj način priče da nije u dobrim odnosima s Piksijem.

Novinar Sporta Dragoslav Vučić još konstatuje da je Savićević na zakazano gostovanje, od 13 do 14 sati, došao ranije, a otišao kasnije, pa je tako s čitaocima “odigrao” čitavu utakmicu – punih 90 minuta. A telefon je, naravno, nastavio da zvoni i po njegovom odlasku...

Utorak, 8. novembar, pomoćni teren Marakane. Jutro uoči utakmice.

Najbolji akter prvog meča u Milanu - Dragan Stojković, muku muči s povredom. Neprijatna situacija za sve u klubu... Očevici što su bili u blizini ovako otprilike prepričavaju njegov kratak dijalog sa trenerom Stankovićem:

- Stojkoviću, ajde na trening!

- Ne mogu, boli me koleno.

- Ma, šta ne možeš, kreći!

- Ne mogu, kad vam lepo kažem...

Teško je Branko Stanković prihvatio ovo odbijanje i vidno ljut poveo ostale igrače na igralište. Stojković se uputio kod fizioterapeuta Bukumirovića. Dok je stavljao led na koleno požalio se:

“Tera me da treniram a ja ne mogu da stojim! Ako ovako bude neću moći ni da izađem na teren, a kamoli da igram”.

Piksi već duže vreme ima problem s povredom, podseća novinar Sporta, međutim novu je doživeo na utakmici protiv Dinama...

“Lesjak uleteo u mene kao lud! Uvrnuo mi koleno. Sve me boli, ne mogu da čučnem”.

Gorelo nebo nad Beogradom večeras, Delije spektakularno ispratile igrače na Milan (VIDEO)

Dva sata na stadionu Crvene zvezde nije bilo struje, pa je Stojković tek u podne otišao na terapiju – elektroforeza. Doktor Nešović je potom probao da spusti loptu:

“Da, imamo mali problem s Piksijem. Oslobodili smo ga treninga, ali verujem da će biti spreman”.

Nije vredelo. Novinari su sačekali da se trening završi pa opet do bata Staneta. Pitanje isto – može li Piksi da igra?

“Pravo da vam kažem, ne znam o kakvoj je povredi reč. To bi doktor trebalo da zna. Ako je povreda kao što Stojković tvrdi, ne možemo da ga poteramo na teren. Ali ako je samo bol to bi moglo da se ublaži”.

Dakle, konačna odluka je?

“Ako ne može danas, onda neće moći ni sutra. U ovakvoj utakmici trebaju mi samo 100 odsto sposobni fudbaleri”, zaključio je namrčeni Stanković.

I u sutradan u Sportu naslov koji je zabrinuo pola države: Stojković veća briga od Milana!

Utorak, 8. novembar. Surčinski aerodrom, kasno po podne. Manje od 24 sata do utakmice.

Ekspedicija Rosonera upravo je sletela... Iznenađenje za goste na prvom koraku – momak koji govori flamanski bez pardona pošao je u susret Milanovim zvezdama.

“Samo jedno pitanje, mister Van Basten..."

Momčilo Jokić, tada mladi novinar Sporta, nije ustuknuo pred tim veličinama: Posle prve utakmice u Milanu rekli ste da ne razumete kakav to fudbal igra Crvena zvezda. Ako vas Beograđani eliminišu, da li ćete razjasniti tu enigmu?

“Istina je da sam to rekao, ali samo jedan tren nakon utakmice. Posle toga imao sam dovoljno vremena da razmislim o kvalitetu vašeg tima i sada demantujem samog sebe. Tim koji ima igrače poput Stojkovića i Savićevića zaslužuje veliki respekt”.

Kažu da su najveći igrači najjednostavniji, nekad bejahu i vrlo pristupačni. Ti je i Rud Gulit...

“Uvažavamo Zvezdu. Ipak mislim da ćemo postići rezultat koji nam je potreban da prođemo dalje”.

Otkud toliki optimizam?

“Moram da kažem da su me crveno-beli razočarali u prvoj utakmici, igrali su suviše defanzivno. Dali su gol? Taj gol bio je više splet srećnih okolnosti”.

Piksi za Italijane: Ne bismo uzeli titulu da smo prošli Milan, satovi od Berluskonija, poruka od Galijanija

Falčineli pričao Italijanima: U Seriji A bismo se borili za Ligu Evrope! Još od decembra mi govore o Milanu, magli, cela zemlja čeka meč...

Sport u sutrašnjem izdanju na svojim stranicama spaja taj čuveni holandski trio. Evo ih, svi su tu. Pitanje za gospdina Rajkarda – koga se najviše pribojavate iz Zvezdinog sastava?

“Reći ću vam iskreno... Da kojim slučajem vaša “desetka” (Piksi Stojković) igra kod nas, bili bismo ekipa snova. To je igrač za velika dela. Ali i pored toga mislim da smo bolji od Zvezde i da ćemo se na kraju radovati”.

I Jokić zaključuje priču sa Surčina: Svi prisutni pogledom traže Berluskonija. Njega nema. Kažu, uvek dolazi privatnim avionom na dan utakmice...

Noć utorak na sredu, 9. novembar. Dan utakmice.

Narod je pohitao do Terazija da kupi najsvežija izdanja novina. Slova se još nisu valjano sasušila, “lepe se” za prste...

Bobi Janković sa stranica Politike podiže temperaturu do usijanja:

“Toliko se puta do sada dogodilo da se na stadionu Crvene zvezde okupi 100.000 ljudi, ali iščekivanje današnjeg dvoboja Crvene zvezde i kolosalnog Milana potpada pod sportski događaj sa kuriozitetom koji će ostati za dugo sećanje: još se nije dogodilo da ulaznice za naš najveći stadion budu rasprodate tri dana pre utakmice. Sad se i to dogodilo. A u velikom fudbalskom uzbuđenju što je zahvatilo i građane glavnog grada kojima fudbal nije pasija titra pitanje: Šta li će biti? Da li Zvezda može nešto da uradi?"

Među njihovih stotinu novinara koji će pratiti današnji susret na stadionu Crvene zvezde ima različitih mišljenja, s tim što većina smatra da će o Milanu pisati kao o pobedniku. Od njih se moglo čuti:

“Ne znamo šta će izgubiti Zvezda ako ispadne iz Kupa šampiona, međutim svi znaju šta će izgubiti Milan. Izgubiće celu jednu godinu. Milan je planirao evropsku titulu”.

Piksi i njegova povreda tema su i na dan utakmice. Sve oči uprte u doktora Nešovića...

“Da je u pitanju mnogi naš fudbaler povređen koliko i Stojković, koga nemilice tuku raspušteni rivali, taj bi odustao od velike bitke kakva se danas očekuje. Ali Dragan Stojković je pre svega fanatik, borac spreman na sve, na rizik. Tako će biti i danas", hrabrio je Bobi Janković svoje verne čitaoce, pre svega zvezdaše.

"Doktor Branko Nešović vodi borbu s vremenom, pokušava da sanira povredu sjajnog kapitena. I doktor Nešović veruje u uspeh".

Rade Krunić za MOZZART Sport: Kad vidimo Ibru, bude nas pomalo sramota... Skakao sam od sreće kad smo izvukli Zvezdu

Nemale probleme ima i Milan. Šta je s Gulitom?

“Cele noći sam s doktorom radio na oporavku. Želim da igram. Nadam se da ću moći posle još jedne dobre masaže. Rezultat? Mislim da će biti 1:0 za nas”.

Na nikad punijim sportskim stranama Politike i najzanimljiviji detalji sa konferencije za medije. Arigo Saki govorio je u prepunom muzeju Crvene zvezde. Mršti se, vrpolji. Već je pomalo i nervozan. Gulit, Gulit i samo Gulit! Uvek isto pitanje otkako je sleteo u Beograd. Sve novinare zanima šta je s najvećom zvezdom Milana, da li će moći da igra...

“Šanse da Rud Gulit zaigra su oko 10 odsto. Mi još nismo u najboljoj formi, a da maler bude veći, nedostajaće nam i Filipo Gali. Ali naravno da smo došli po prolaz. Bilo bi vrlo neprijatno i za mene i za tim ukoliko nas Crvena zvezda eliminiše”.

Sport je očekivano raspalio preko cele naslovnice: AVANTI, ZVEZDA! Pa se u nadnaslovu zapitao: Hoće li naš prvak, večeras na svom stadionu pred 100.000 gledalaca (početak u 17 časova), u revanš meču drugog kola Kupa šampiona protiv Milana, da ukrasi delo sjajno započeto na San Siru (1:1)?

Na prvoj strani Sporta je i “poslednja vest”: Ipak bez Gulita!

Unutra, na udarnim stranicima, izjave dva tranera...

Arigo Saki: Idemo dalje!

Branko Stanković: Moram da verujem.

Jedan od najbolji defanzivaca svih vremena - Franko Barezi, nije se previše bahatio: “Moral se vratio, nadamo se najboljem”; Piksijeve izjave budile su nadu da će ipak zaigrati: “Ukrotićemo ih”.

Pravu informaciju u tom trenutku imao je samo Branko Stanković, a on je ostao zakopčan. I po pitanju Stojkovićevog stanja i po još nekim pitanjima:

“Da li će igrati Mrkela i Savićević? Iskren da budem – još nisam odlučio. Lomim se oko toga, kao i oko nekih drugih stvari”.

Sport je kuražio crveno-bele klasifikujući ih kao osmi najuspešniji klub Kupa evropskih šampiona po broju utakmica odigranih u završnici elitnog takmičenja: Real prvi, Zvezda nedaleko (sa svega tri utakmice manje od lidera), a između samo Barselona, Juventus, Benfika, Inter, Anderleht i Bajern.

Gde je Milan?!

Pa u dnu strane na zahtev čitalaca kroki biografije gazde italijanskog šampiona:

“Silvio Berluskoni spada u 129 najvećih parajlija na svetu i nalazi se u vrhu te liste. Težak je 2,5 milijardi dolara, ima čitavu milijardu više od jednog Anjelija. Proćelavi, elegantni gospodin otmenih manira preuzeo je Milan marta 1986, kada je slavni klub bio pred bankrotom. Širom je drešio duboku kesu i započeo dotad neviđenu fudbalsku transfuziju. Prošle godine zahvalio se klupskoj legendi Nilsu Lidholmu i na klupu doveo izvesnog Ariga Sakija iz drugoligaša Parme"...

Mića Čalhanoglu

ODBROJAVANJE: Berluskoni = spektakl = Milan = imperija

Dan utakmice, 9. novembar, veče.

I sve je odjednom otišlo u drugi plan. Dejov gol i Virdisov crveni karton, “pečeni” Milan na meniju i gladna Zvezda nadomak zvezda. Ceo svet govorio je samo o – magli. Na Marakani se desilo čudo. Milan je te večeri samo čudo i moglo da spase. Neko je odnekud umešao svoje nevidljive prste i...

Da je Milan te noći ispao od Crvene zvezde ove se priče ne bi prenosile s kolena na koleno, do detalja. I mnogi će vam reći, pa i i sam Vladimir Cvetković, da Zvezda te sezone ne bi postala prvak Evrope. Na neki čudan način zvezdaška tragedija s početka jeseni davne 1988. učinila je celu priču spektakularnom. Maltene holivudskom.

S jedne strane ostade neprijatna tišina što će ubrzo poroditi crveno-beli pomposo; s druge strane niče temelj za jednu od najmoćnijih dinastija u istoriji fudbala.

Za Politiku zabeležio Rade Stanojević:

“Magla se spustila odjednom. Gusti pramenovi počeli su da kuljaju preko južne tribine, da se spuštaju na teren, da obavijaju igrače i sudije, da dave publiku. Prvo su se iz vida izgubile linije terena na suprotnoj, istočnoj strani gledališta. Zatim su u belo utonule stative, pa igrači što su bili dalje od zapadne ivice terena. Najzad i sudije. Iznenada je nastalo neko komešanje ispod severne tribine, zapravo iza gola na tom delu stadiona. Neko je viknuo gol. Jeste, bio je gol. Zvezda je povela sa 1:0! Na semaforu se pojavilo pogrešno ime strelca – Žarko Đurović. Iz novinarske lože ništa se nije moglo videti. Samo neko muvanje, trčkaranje. Prošao je još neki minut i onda smo primetili da su na teren počeli da ulaze ljudi u trenerkama. Utakmica je bila prekinuta. Ili je neko bio povređen. Onda su se svi okupili ispred klupa kraj aut-linije. Nešto su raspravljali i konačno krenuli ka svlačionicama. Pola sata kasnije preko razglasa je bilo objavljeno: sudija je Diter Pauli odlučio je u dogovoru s delegatom da prekine utakmicu, nema nastavka večeras!"

Bobi Janković bio je uz teren...

“Čim je počelo drugo poluvreme videlo se golim okom kako se magla brzo spušta. Italijani s klupe počeli su naglas da dovikuju svojim igračima – najčešće Rajkardu – da traže od sudije Paulija da prekine utakmicu. Počeli su onda da saleću i delagata Demuša. Kad se prekid najposle dogodio počeli su da skaču od sreće. Grlili su se i radovali kao deca. Austrijanac Oto Demuš pozvao je telefonom u sedište Uefe i pitao šta da radi. Dobio je jasne instrukcije: prekidaj! Sutra se igra nova utakmica".

Trener Crvene zvezde Branko Stanković: “Sve smo učinili što je trebalo, sad sve to treba ponoviti sutra. Biće još teže”.

Da li će tim biti isti?

“Hoće, vrlo verovatno”.

Prva zvezda Milana Rud Gulit utakmicu je gledao iz novinarske lože. Ipak nije mogao na teren...

“Zvezda me je iznenadila, njeni igrači pokazali su zavidnu tehniku. Nisu nam dozvolili da priđemo golu. Magla? Šta da kažem, Bog nas je spasao”.

Sve ispočetka za manje od 24 sata, bićete spremni?

“Insistiraću da igram sutra. Naše rukovodstvo je loše procenilo, očekivali su lakši posao, da ćemo eliminisati Crvenu zvezdu. Sve i da smo izjednačili, kako bismo izdržali još pola sata produžetaka s igračem manje?"

Saki nije čekao pitanje, uz osmeh je počeo sam.

“Gulit, zar ne? Kamo lepe sreće da bude spreman. Mada... Mislim da su male šanse da zaigra, baš male. Ta povreda mišića nije naivna, bolje da ponovo igramo oslabljeni nego da ga izgubimo na duže staze”.

Za kraj u Politikinom izveštaju kratak rezime uz nekoliko važnih smernica:

“Da li je Crvena zvezda naš najmalerozniji kub? Odgovor ćemo saznati danas po podne, kada revanš utakmica osmine finala Kupa šampiona konačno bude privedena kraju. Sinoć, sve je bilo uz Zvezdu. Do magle. I rezultat iz prvog meča (1:1) i rezultat u drugom (1:0 za crveno-bele) i odnos snaga na terenu (Virdis isključen u 56. minutu). Naposletku i njena publika. Skoro 100.000 duša. A danas sve kreće ispočetka. Ne važi više Savićevićev gol, rezultat je 0:0, igra se novih 90 minuta. Milan ima pravo da počne sa svih 11 igrača, s tim što pravo nastupa nemaju isključeni Virdis i Karlo Ančeloti, jer je dobio drugi žuti karton. Rud Gulit? Možda. Početak nove utakmice zakazan je za 15 časova, za posetioce važe iste ulaznice..."

Antrfile veoma zanimljiv. Doduše, pitanje koga su novci interesovali posle onakve noći...

“Crvena zvezda je juče od uzlaznica prihodovala 1.319.670.000 dinara. Plus 200.000 dolara od reklama italijanskih kompanija na stadionu. To je, ugrubo, dovoljno novca da se pokrije dve trećine godišnjeg budžeta našeg šampiona”.

Sreda na četvrtak, 10. novembar, hladna noć u Beogradu.

Stotine i stotine navijača iz unutrašnjosti spavalo je po beogradskim parkovima...

“Samo da svane, majku mu. Posle ćemo lako”.

Retki su imali sreću da im “sa neba”, ili bolje reći s okolnih solitera, padne poneko ćebe. Klupe su bile pune. Policija nije pravila problem. Oni zagrejani alkoholom pospali su, budni se “grejali” novinskim naslovima.

Na udarnim stranicama Sporta pred ponovljenu utakmicu prilično bombastične reči za današnje prilike – Dejan Savićević: Ništa nam ne mogu!

I ništa tu nije bilo “naduvano”. Dejo zbilja puca od samopouzdanja...

“Sve je isto, ali sada smo mi u prednosti. Igraće Milan oslabljen... Pa i da je kompletan – ništa nam ne može. To smo pokazali dva puta, pokazaćemo i u trećem meču”.

Piksi je bez mnogo radosti u glasu (kako prenesoše reporteri Sporta) prepričavao jedan od svojih majstorskih prodora i asistenciju za gol koji je trebalo da slomi Milan. Ali nije.

“Krenuo sam po desnoj strani, kao u Milanu. I na isti način nanizao dvojicu-trojicu njihovih igrača – Barezija, Maldinija i ne znam koga još. Onda sam video Dejana, zavrnuo loptu i on je to majstorski završio. Džaba sad sve”...

Četvrtak, 10. novembar. Dan ponovljenog revanša, dan odluke. I odvratan jesenji suton; kad se larma stišala, kad je sve već bilo gotovo.

“Kako su samo sigurno tukli penale... Kakva sigurnost, kakva hladnokrvnost. Profesionalci. To ti je to.”, komentarisali su navijači razilazeći se na sve strane oko stadiona.

U Zvezdinoj svlačionici plač i jecaji. Goran Jurić: "Ostavio bih fudbal"!

Mirko Ivanić: Priželjkujem 3:0 za nas

Falko naoštren kao niko: Serija A mi nije verovala, protiv Milana ću joj se osvetiti

Branko Stanković staložen kao i uvek: “Nesporno je bilo još od prve utakmice da je Milan bolji tim, ali mi smo ipak mogli više”.

Politika piše kako su Gali i Dika Stojanović bili ponajbolji akteri ponovljenog susreta, a italijanski novinari konstatuju da će Milan dugo pamtiti Zvezdu i onu maglu. Takođe, podvlače kako je tim koji ima Stojkovića i Savićevića morao da igra hrabrije, otvorenije.

"Crvena zvezda nije imala sreće, toga smo se i plašili posle prekjučerašnjeg prekida – u novom meču 1:1 nakon 90 minuta, 1:1 posle produžetaka, u izvođenju penala 4:2 za Milan. Sa bele tačke promašili su Savićević i Mrkela. Milan je vodio, Stojković izjednačio. Dejan Savićević odlično odigrao, Mrkela podbacio. Jednostavno, Zvezda nije imala sreće..."

Na naslovnici Sporta dominira naslov: MILANU KAPU DOLE, ZVEZDO GLAVU GORE!

I opet jedan veoma zanimljiv antrfile...

Novinari nedugo nakon poslednjeg penala Franka Rajkarda “uhvatiše” delić razgovora Dragoslava Šekularca i Dejana Savićevića:

“Nemoj da tuguješ, Dejane, možda i nije moglo bolje. Ponestalo je snage, koncentracije”, tešio je Šeki utučenog Deja.

“A ima sam ja i snagu i koncentraciju, no smrzle mi se noge”, nastavio je da očajava Savićević zbog promašenog šuta sa 11 metara i u svoj tuzi nehotice izmamio osmehe svima okolo.

Pošto su tuge koliko-toliko “otupele” a gorčina se slegla, najčitaniji sportski nedeljnik u Jugoslaviji – TEMPO, dao je svoj sud o svemu što se dogodilo. Kako to nekad bejaše, radilo se o nekoj vrsti reportaže “iza kulisa”, za tu priliku iz pera maestralnog Stevana Zeca.

Priču prenosimo (manje-više) u celosti, uz sitne korekcije:

To može samo fudbal. I to u Jugoslaviji može samo Crvena zvezda. U toku 22 sata okupiti oko 180.000 ljudi na jednom mestu može samo vojna mobilizacija i veliki fudbalski dvoboj dostojan Homera, Višnjića, Šekspira...

Oni što su uživo (ili na TV-u) gledali revanš mečeve drugog kola Kupa evropskih šampiona između beogradske Crvene zvezde i italijanskog prvaka Milana, imaće šta da pričaju unucima. Jer sve je bilo za priču. Za roman u više tomova: u 266 minuta nadljudske borbe bilo je više događaja i detalja (pojedinačnih, ličnih drama, tragedija ili ushićenja) nego tokom jednog celog uobičajenog državnog šampionata! Ostaće istinite nelogičnosti: Crvena zvezda je Milanu iz igre dala tri (priznata) gola, primila dva – ali ispada iz daljeg takmičenja?! Italijani su imali dva isključena igrača, a igrali su svega tri minuta s čovekom manje?! Zvezda je iz pet šuteva dala tri gola. Vratar Gali je za 266 minuta primio više pogodaka nego što je odbranio šuteva, a opet baš zahvaljujući njemu Milanezi idu u četvrtfinale KEŠ-a?!

Zvezdin golman Stojanović branio je na sve tri utakmice kao Vladimir Beara lično, međutim ni to nije vredelo; po opštim ocenama Dragan Stojković Piksi i Dejan Savićević igrali su mnogo bolje od Marka van Bastena i Ruda Gulita; grešku kakvu su napravili arbitri (Diter Pauli - glavni i Harald Festner - pomoćni) u petom minutu treće utakmice Evropa još nije videla: nisu primetili da je lopta ušla makar pola metra u Zvezdin gol.

A svaki gol na ovom susretu priča je za feljton u nekoliko nastavaka...

Već šest vekova istoričari se preganjaju da li je srpska vojska izgubila ili dobila bitku na Kosovu. Fudbalski sladokusci imaće temu za prežvakavanje posle tri neverovatne utakmice Zvezde i Milana. Pričaće se makar šest godina! Paralela između Kosovske bitke i ove na Marakani u dve ovogodišnje novembarske noći nije nategnuta: crveno-beli su imali svojih devet Jugovića, svog starca Jug Bogdana (Branko Stanković), svog Miloša Obilića (Piksi Stojković dva puta je rasporio njihovog “cara”), svog Relju Krilaticu (Dejan Savićević), ali i svog Vuka Brankovića (Mitar Mrkela).

Najdobronamerniji savet tom divnom momku Mitru Mrkeli: mani se fudbala, mlad si, bavi se poslom koji je za tebe. Naše usmereno obrazovanje ima zanimanje koje se zove “punjač perja šarenih jastučnica u zavetrini”. Ne, ne treba Mrkelu kriviti što je omanuo penal, to je fudbalski. Mitar Mrkela je izdao svoje drugove u 89. minutu treće utakmice. Imao je u ruci ulaznicu u fudbalsku večnost, otvorena vrata nezaborava, a on je jednostavno pobegao. I od lopte kojoj je bio bliži i od nemoćnog Đovanija Galija. Nikada više u karijeri Mrkela neće imati bolju šansu. Sudbina je prema njemu bila darežljiva više nego prema bilo kom. Publika ga je posle svega prezrela i odbacila: on zna, ali ne sme! Kolega iz Sporta Nikola Vrgotić ocenjujući učinak podelio je svim igračima Zvezde osmice i devetke, Mitru Mrkeli dao je 4 (četvorku). I blago ga je ocenio...

Ali nije Crvena zvezda ispala zbog Mrkelinog kukavičluka. Ispala je zato što je Milan objektivno jači, bolji i spretniji tim.

...

Branko Stanković se u revanšu opet opredelio za bunker. Da nije bilo one magle (proverili smo, nije je gazda Berluskoni pustio iz konzerve) možda bi i uspeo. Međutim u ponovljenom susretu takva taktika nije imala ni promil šansi. Sinjor Arigo Saki nije se prevario drugi put.

Stanković nije imao poverenja u Zvezdine fudbalere (i verovatno je bio u pravu) da bi otvorenom igrom mogli da izbace Milan. A to direktno proizvodi zaključak da bi bila fudbalska nepravda da je italijanski šampion bio poražen na penale.

Zvona na pariskoj katedrali Notr Dam ovoga puta neće zvoniti.

“Da je Vaske trener u ovoj magli Zvezda bi sad igrala sa svih 16 igrača”, moglo se čuti u novinarskoj loži.

A posle prekida zbog magle: “Ima gore glavni knjigovođa koji sve vidi i kaže - ne, takvom igrom ne može se preko Milana u Evropu”!!!

Dan kasnije i TV prenos. Opet pun stadion. Cvetković je nervozan: “Ako danas prođemo, Milan onda smo definitivno veliki evropski klub”.

Pola sata pre ponovljene utakmice doajen beogradskog novinarstva Vladanko Stojaković čita sastav tima i konstatuje: “Znači opet sistem bunariko”. Pa onda pojašnjava: "Ja kad sam igrao fudbal u BSK-u trener mi je bio predratni bek reprezentacije Predrag Radovanović. Kad naiđemo na neki jak tim on nam predstavlja taktiku: Bekovi i halfovi samo da šajberišu što dalje od gola. U aut, u korner, u polje, u publiku, preko ograde, na ulicu! Ma u materinu! E, na to me podseća ova igra Zvezde”.

Dok utakmica ide zamišljam kako sada penzioner Elenio Erera sedi u Veneciji, u nekoj vili iznad smrdljivog kanala Grande, pijucka kapućino uz smešak i razmišlja kako njegov recep fudbala još živi...

ODBROJAVANJE – Vladimir Cvetković: Niko nije tražio da vadim Pančeva iz vojske, bata Stane želeo da se igra sutradan

A Vladanko raspoložen za komentare, tek što su mu bili oduzeli mikrofon: “Ovo je bitka ko na Mačkovom kamenu”!

Ko je izdržao bez lupanja srca u prošli četvrtak nema šta da brine, kardiologa nikada neće tražiti. Ima čuku kao japanski “citizen”...

Sa tribina grmi: Avanti! Avanti! Avanti, Stela Rosa!

“Ne daj se, Zvezdo!”

"Opali, Diko!"

A lopte samo fijuču oko Zvezdinog gola. Jednom, dvaput, sedamnaesti put... Dikina parada, Zvezda aut ne može da izvede. Lopta uvek kod Italijana. Da, da, San Siro je bio lepši deo pakla.

Publika opet: "Nabij ga, Mito"!

On jedini nema srca da posluša naredbu... “Kako će taj momak da se oženi?!”, ote se nekom međ novinarima. “Sad i devojke gledaju fudbal”.

Sa severa ide nešto kao poruka proletera svom komandiru sa Tjentišta: Moramo proći!!! Žmarci podilaze i one što se hvale hladnokrvnošću...

Produžeci, sudija pije čaj. Dali mu Italijani iz termosa.

Otkako je ušao Prosinečki, to već na nešto liči. Kombinuju Piksi, Dejo, Robi... ostali i dalje šajberišu. Stojković i Savićević se najčešće dodaju, ali na velikoj su razdaljini. Koliko treba da se dve orahove ljuske sudare na Dunavu, ono kad je jednu u vodu spustite kod Smedereva, a drugu kod Kladova?

I Milan izdušio. I oni su samo ljudi... Svi čekaju penale.

Sad Italijani šajberišu, sve pod prečku. A naši nešto tehničare i plasiraju. Dvaput to pored Galija prođe, ali druga dva puta – ne! Ćao, iluzijo, bilo je lepo. Prelepo. Milan je igrao sa Zvezdom na penale.

I onda ono najteže: Bulevarom JNA prema Slaviji ide 50.000 pešaka i ćuti. Kao vojska koja je izgubila... Sprovod je veseo za ovu kolonu. Emocije se ruše uz najjači tresak na svetu. Taj je tresak u duši. Tek poneka rečenica iz te pobeđene armije:

“Dabogda mu se noga osušila!”

Kome? Onome što je pogodio (Van Basten) ili onome što nije?

ODBROJAVANJE – Žare Đurović: Bila je ideja da spuste helikopter na teren, da rastera maglu... Premije? Po čoveku 50.000 maraka, strašna para u ono vreme

“A šta će mi ćaća reć? Gdje si bio, sinko, dva dana? Gdje si spavô? Što si ijo, a što pio?

Krave negde u Lici muču bez gazde. Gladne su i žedne. A on bi ih sve do jedne u svom selu poklao samo da je na penale bilo obrnuto...

Muk u punom Bulevaru JNA. Dugo idu ljudi i ćute. Ni pijani ne divane. Tek tamo negde oko Karađorđevog parka jedan glas poseče oštar vazduh:

“Danas nema magle”...

Tek sad boli.

I Marakana tone u neprijatnu tišinu. Džaja plače, Šeki plače. Igrači gledaju u – nigde. Selektor Ivica Osim kao da je izgubio tiket sa sedam pogodaka. Prilaze mu novinari: “Ne pitajte ništa, nisam odavde”...

Miloš Slijepčević liči na direktora RK Beograd kome su upravo javili da je “Beograđanka” izgorela do temelja, a da je osiguranje isteklo pet minuta ranije.

Kod sekeretarice Silve zvoni telefon:

- Halo, ko je?

- Je l' to Zvezda?

- Jeste.

- Čestitam!

- Ali na čemu, izgubili smo na penale?!

- Znam, čuje se ženski glas s druge strane žice. - Ipak, čestitam. I hvala vam svima.