Ako Svilar neće, ima ko hoće

Derbi nije dobio, a kao da jeste. Sačuvao je prvo mesto, neokrnjen prošao najzahtveniju etapu do kraja osnovne vožnje superligaškim terenima, u navijačkim očima i dalje stoji uspravno. Odoleo je tamo gde je obično popuštao pod velikim psihološkim pritiskom, jer Partizan ima momka koji mentalnom snagom vuče ekipu napred i ne dozvoljava joj da potone. Ni kad je u rezultatskom, ni u brojčanom zaostatku.

Izdanje Aleksandra Jovanovića na stadionu „Rajko Mitić“ je bilo reprezentativno. U prenesenom i doslovnom značenju. Golman Parnog valjka je odbranio crno-bele, sprečio poraz i pred kraj sedmice tokom koje je srpska javnost saznala da Mile Svilar nije raspoložen da brani za državni tim zakucao na vrata kroz koja je golman Rome upravo izašao. Navodno Svilarovo obrazloženje jeste da sadašnjoj konstelaciji snaga ne vidi sebe među Orlovima i kad se već otvorilo mesto – ako se uopšte otvorilo – onda je rođeni Nišlija ponudio dovoljno dokaza da može da bude na raspolaganju zemljaku, Draganu Stojkoviću.

Dokaza je bilo tačno – osam. Toliko je odbrana skupio Jovanović u 172. večitom derbiju. U prethodnom, na stadionu u Humskoj imao je jednu manje. Zapanjujuće deluje da je u oba meča bio najbolji akter na terenu, igrač utakmice, nepodeljeno mišljenje navijača oba tabora i struke. Kad je već tako, ako nema dileme da je u dva sadržajna meča, za kakvim srpski fudbal žudi, a napokon ih je dobio, prva figura bio golman crno-belih, legitmino je zapitati se ima li za njega mesta pod zastavom. Ne, nije ovo „guranje“ u reprezentaciju, mešanje u posao selektora, ne daj Bože menadžerski tekst kako će neko požuriti da konstatuje, nego zdravorazumsko razmišljanje zasnovano na zapažanju da je Jovanović najteže ispite položio. Sve što je bilo do njega, ukrotio je. Kako pre dva i po meseca, tako i u subotu veče.

Tačno, primio je tri gola, ali ni za jedan nije odgovoran. Čak su svi pogoci crveno-belih bili iz peterca, gde je odbrana Partizana propustila da bolje markira Šerifa Endijajea i Uroša Spajića, te je samim tim Jovanović amnestiran krivice. U ostalim situacijama, bilo da su mu pretili Jovan Mijatović, Kanga, Katai (prvi derbi u sezoni), Endijaje, Bukari, Điga ili Mimović, svaki put bi se nekadašnji član kiparskog Apolona pojavio kao spasilac. Dodajte na to niz uticajnih partija tokom sezone na ostalim utakmicama i postaće jasno da je referentna tačka sadašnjeg Partizana.

Probuđeni Aldo Kalulu: Sami smo protiv svih

Možda i budući reprezentativac, kad već Mile Svilar neće. Ruku na srce, ako je negde gužva među Orlovima, ako negde preliva kvalitetom, to je pozicija među stativama, gde već imamo trojicu iz Liga petice. Niko ne kaže da bi Jovanović trebalo da ide na Prvenstvo Evrope, međutim, da se o njemu razmisli za neko od narednih okupljanja i te kako ima osnova. To što su Vanja Milinković Savić, Predrag Rajković i Đorđe Petrović sad u Torinu, Maljorki i Čelsiju ne znači da bi trebalo da zaboravimo da su ne tako davno branili u Poljskoj, Izraelu u Sjedinjenim Američkim Državama. U čisto fudbalskom smislu, nisu to baš lige i(li) klubovi bolji od naše. Ako su uopšte bolji.

Zato u delu emotivnog obraćanja Vladana Milojevića posle derbija može da se pronađe i šira slika:

„Skloni smo omalovažavanju. Samo se gledaju negativnosti. Srpski fudbal nije tako loš, čim daje veliki broj predstavnika u Evropi. Ne znam šta bi se pisalo da je bolji. Mi bolji nemamo. Golman Jovanović je igrač utakmice, branio je ono i što se ne brani“.

Vanja Milinković Savić je trenutno prvi golman reprezentacije, Rajković siguran u španskom prvenstvu, Petrović jedan od boljih u sumornoj sezoni londonskih Plavaca. E, sad, Piksi je osim njih u poslednjih godinu dana zvao i Marka Dmitrovića pre nego što se član Sevilje posvetio samo klupskim obavezama i sam odustao od dresa Orlova, Vladana Kovačevića, Veljka Ilića, Borisa Radunovića i Filipa Stankovića.

Možda je red da proveri mogućnosti Aleksandra Jovanovića, koji je u najboljim godinama za golmane, uz napomenu da selekcije – izimajući elitni ešalon kontinentalnog fudbala - jače od naše (Austrija, Mađarska, Hrvatska) ili one sličnog ranga (Češka, Škotska, Slovenija, pa i Rumunija donedavno) imaju u timu golmana iz domaće lige.

Sam Jovanović neće detaljno o toj temi, za njega bolnoj, ali je primetno da „gori“ od želje da opet bude član reprezenatacije kao u selektorskom mandatu Slavoljuba Muslina, kad je izboren plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiju.

„Teška priča. Iznerviram se kada pričam o tome. Zbog mnogih stvari koje su se dešavale ranije. Ne želim da kažem nešto što može kasnije loše da se protumači. To je tema koja mi izaziva bol u stomaku kada god mi je neko pomene. Smatram sam da sam zaslužio veću šansu u prošlosti. Ostaje žal što nisam uradio nešto više u dresu reprezentacije, ali ne bih više da pričam na tu temu, postoje stvari iz prošlosti na koje se ne bih vraćao. Mnogo se toga izdešavalo i jedna od stvari za kojima najviše žalim u karijeri je što nisam bio na Mundijalu u Rusiji. Prošao sam ceo kvalifikacioni ciklus, bio sam čak i na širem spisku, ali nisam otišao. Tada mi je baš bilo teško, ali nemojte više o tome“, ispričao je Jovanović Mozzart Sportu tokom novogodišnjeg intervjua.

Tad smo konstatovali da će pod uslovom da nastavi da brani kao jesenas sam sebe pozicionirati kao momka na koga bi trebalo da se obrati pažnja. Zar nije, ako ništa drugo, u oba derbija?