VIŠKOV SINGL: Glamur u bedi
Vreme čitanja: 2min | pet. 19.07.13. | 10:26
U tenisu ništa nije večno... osim Vimbldona
To može samo u Americi! Selo od 5-6.000 ljudi ima teniski stadion od preko 15.000 mesta. Indijan Vels. Kako napuniti taj stadion? Dva rešenja: svi meštani se kloniraju po dva puta ili, što je mnogo realnije, ekipa zaljubljenika u tenis pohrli iz obližnjeg Los Anđelesa.
Donekle slična priča dešava se u Njuportu, koji se nalazi na samom istoku SAD-a, relativno blizu Bostona. Mali grad, ali ima veoma poštovan turnir i, posebno važno, tenisku Kuću slavnih. Nešto kao što je u košarci Springfild, koji je ipak skoro 10 puta veći od Njuporta, a i Homer Simpson, Mo i gospodin Berns žive tamo.
Izabrane vesti
Elem, svake godine u vreme održavanja ATP turnira u Njuportu primaju se nove face u Kuću slavnih. To često i zaseni samog pobednika turnira, a ove godine stanovnici te kuće postali su Klif Drizdejl, Martina Hingis, Jon Cirijak i Čarli Pasarel, igrom slučaja baš i čovek koji je osnovao turnir pomenut na samom početku teksta. Pravila su jasna: nema primanja dok traje karijera, pa navalu ulazaka u Kuću ovih današnjih majstora možemo očekivati tek za nekoliko godina pa nadalje. Lakše je ući u londonski „Madame Tussauds“ nego tamo. Čak i u onaj Palmin muzej voštanih figura...
Ali ni Ameri nisu svemoćni. Polako gube moć u ATP organizaciji, a samim tim i turnire. Konkretno Kalifornija. Prvo su ostali bez takmičenja u San Hozeu koji je otkupljen u sklopu agresivne kampanje kojom Brazilci promovišu buduću olimpijsku destinaciju Rio de Žaneiro, a zatim je i Los Anđeles izgubio turnir i to ni manje ni više nego od – Kolumbijaca. Izvesna grupa investitora pokušava da izbriše Pabla Eskobara kao prvu asocijaciju na tu južnoameričku državu te je ćapila turnir koji se u Los anđelesu održavao 85 godina! Malo li je? Tako će Bogota posle jedne decenije ponovo biti domaćin ATP turnira. Tenis i glamur se iz bogatih sele u siromašne krajeve. A mi izgubismo Serbija open???
Dakle, Bogota i Hamburg su bili ovonedeljni domaćini teniserima. Ali raspoloženje u nemačkom komercijalnom centru je, bar kada je tenis u pitanju, već neko vreme mizerno. Konkretno, od 2009. godine, kada je ATP kalendar redigovan, a turnir u Hamburgu ražalovan. Od 1.000 su spali na 500. Navikli su da im turnir osvajaju igrači tipa Lendl, Edberg, Federer, Nadal, a sad odjednom pehari završavaju u rukama Golubeva, Simona, Monaka... Ni tradicija od skoro 110 godina nije im pomogla da zadrže status prvorazrednog turnira.
Dakle, zaključak je – u tenisu ništa nije večno. Osim, ipak, Vimbldona...