Tajlandska avantura: Lepo je igrati u zemlji u kojoj se i sirotinja smeje

Jedni na Tajland idu da bi uživali u čarima ove egzotične zemlje i bogatom noćnom životu, dok drugi idu da bi se preznojavali na suncu zarađujući za život. U ovoj drugoj grupi nalazi se Nikola Komazec, nekadašnji napadač kulskog Hajduka i Petrolula iz Rumunije koji je u potpunosti zablistao u dresu FK Maribor. Iz Dežele je, posle osvojenog Superkupa i sjajnih partija u Ligi Evrope protiv Totenhema i Lacija, spakovao kofere i otišao na Tajland.
"Igrajući u dresu Maribora, praktično sam ispunio neke svoje snove. Sve je zaista bilo ekstra, a posebno očinski odnos koji je direktor Zlatko Zahović imao prema meni. To je najlepši period u mojoj karijeri i jako bih voleo da se jednog dana vratim i kao fudbaler Maribora, okačim kopačke o klin", počinje Nikola Komazec razgovor za MOZZART Sport i objašnjava kako je došlo do transfera na Tajland?
"Zimus sam dobio dobru finansijsku ponudu, klubovi su se brzo dogovorili i evo, već nekoliko meseci sam ovde".

Da li je tajlandski fudbal egzotičan kao i sama zemlja?
"Ovde se igra dugačiji fudbal, plus je vreme toplo, tako da mi Evropljani moramo da se malo mučimo dok se ne naviknemo na klimu. Tojota Liga je čudna, svako svakoga može da pobedi i iznenađenja su veoma česta".

Jesi li zadovoljan startnim učinkom?
"Naravno, jer sam odigrao tri utakmice i postigao dva gola i još dva na tri prijateljske utakmice. Već sam stekao simpatije navijača i očekujem još bolje partije".

Šta bi rekao o svom klubu Suphanburiju?
"Klub je iz grada koji se nalazi 45 minuta vožnje od Bangkoka, miran je i kao takav idealan za sportiste. Naše mečeve stalno igramo pred krcatim tribinama, a to znači pred 15.000 ljudi. Atmosfera je sjajna i iskren da budem, nisam očekivao da ću doći u jedan tako dobro organizovan klub. Generalno, korektni su svi klubovi, jer šta se dogovoriš, to i dobiješ".

Ambicije kluba su?
"Trenutno smo treći, međutim, ne gajimo preveliku nadu da ćemo se boriti za sam vrh, pošto je klub Muagtong trenera Slaviše Jokanovića i Marija Đurovskog ipak najjači u igračkom smislu i po pitanju budžeta. Moje poslodavce bi zadovoljio plasman na jedno od prvih pet mesta".

U čijem su vlasništvu klubovi?
"Svaki klub drži neki moćan gazda, a najviše ima nekadašnjih i aktuelnih političara. Zanimljivo je da su te gazde prijatelji između sebe i kao takvi se nadmeću. Reč je o pozitivnom rivalitetu koji ne liči na onaj naš rivalitet. Čak i navijači, što dosad nisam video, podržavaju ponekad suparnički tim, da bi se posle utakmice družili. Posebno me to prijatno iznenadilo. Jednostavno, ovde na fudbal ne gledaju samo kao na biznis, nego i kao zabavu".

Koliko stranaca ima pravo da istrči na teren?
"Trojica mogu na teren i jedan na klupu. U mom klubu ima sedmorica stranaca i svi dobiju, kao što rekoh, adekvatnu minutažu. Uz tu trojicu, pravo igranja ima i jedan igrač iz neke druge azijatske zemlje".

Družiš li se s našima?
"Skoro sam stigao i samo se čujem sa Milanom Devićem, trenerom golmana, ali znam da je pored Jokanovića i Đurovskog, ovde i naš Darko Rakočević i nekoliko Crnogoraca koje doživljavam kao naše. Sa mnom igra Dragan Bošković iz podgoričke Budućnosti i jedan hrvatski internacionalac".

U kom sistemu se najčešće igra?
"Otvoreno se igra i ima dosta prostora, pošto se ne forsira presing toliko. Takođe, više se igra na tehniku i umeće, nego na snagu. Meni napadaču to odgovara i na svakoj utakmici uđem u dve-tri stoprocentne šanse".

Vladaju li se sudije korektno?
"Šta reći, ima čudnih odluka, tako da moram da kažem da je tajlandski šampionat i po osnovu kvaliteta arbitraže,  zaostaje za osrednjim evropskim fudbalskim zemljama".

Imaju li Tajlanđani svoj derbi?
"Trenutno je to duel između Burirama i Muangtonga. Reč je o klubovima sa nejvećim budžetima i stoga im je rivalitet najizraženiji. Igra se pred 35-40.000 gledalaca na stadionu koji je kao u Engleskoj, bez atletske staze".

Jesi li se navikao na njihovu hranu?
"Ne baš, jer im se ono što jedu ne priprema na najzdraviji način. Ima u gradu par restorana sa evropskom kuhinjom u koje stalno idem. Jedino pred karantin jedemo isto, ostalim danima jede ko šta voli".

Šta ima u Bangkoku?
"Ima 14 miliona stanovnika! Ima bogatih, više i manje, ima siromašnih, međutim, svi su istovetno raspoloženi, pozitivni. Često skoknem s prijateljima tamo. Sve je ovde drugačije od Evrope, ali čovek mora da se navikne".

Kakve planove kuješ?
"Imam ugovor do novembra, a šta će biti posle videćemo. Već imam signale za eventualni prelazak u bogatiji klub. Gazda me ceni, verujem da će pokušati da me zadrži. Uglavnom, sve je na meni".