Ni milom ni silom! Jagodina sa penala do istorijskog trofeja Kupa Srbije

Blistava serija Vojvodine, koja je poslednji poraz na strani pretrpela još avgusta 2012. godine okončana je u za Novosađanje prokletom finalu Kupa! Ni iz šestog pokušaja Lale nisu uspele da se domognu toliko željenog trofeja, koji je završio u Jagodini obzirom da je Milan Đurić pogotkom sa penala več u 15. minutu susreta odlučio meč pred skoro 20.000 ljudi na stadionu u Humskoj  – 1:0 (1:0).

Pogotku 25-godišnjeg Beograđanina prethodila je kardinalna greška štopera Vojvodine Đorđa Jokića, koji je prvo loše ispucao loptu da bi koju sekundu kasnije rukom zaustavio udarac Ivana Cvetkovića.

Odgovornost je preuzeo Đurić, koji je Nemanju Supića poslao u jednu, a loptu u drugu stranu za ispostavilo se konačnih 1:0.

Jer, reakcija novosadskih crveno-belih je u potpunosti izostala o čemu najbolje svedoči podatak da je prvi udarac u okvir gola Igora Bondžulića upućen tek u 85. minutu kada je topovskim udarcem sa više od 25 metara probao najagilniji, pa i najhrabriji igrač Voše, 20-godišnji Nemanja Radoja. Bondžulićeva parada je, ipak, spasila Ćurane.

Do tog trenutka samo jalova inicijativa Voše obzirom da je trener Jagodine Simo Krunić sjajno spremio ekipu i svaki rivalov atak prekršajima sekao u korenu što je formalnim domaćinima dozvoljavalo da se na vreme vrate u odbranu i pokušaje Novosađana svedu na neuptorebljive visoke lopte.

Igor Bondužulić je carovao u svom kaznenom prostoru i skidao sve visoke lopte.

Odličan posao, uostalom, odradila je kompletna ekipa Jagodine, koja se disciplinovana podredila odbrani svog gola i šansu tražila iz kontranapada.

Vojvodina, pak, za 90 minuta gotovo da ništa nije uspela da napravi. Probali su Abubakar Oumaru, Stojan Vranješ, posle jednog kornera sa desne strane Josip Projić je loptu izbio na gol liniji, u finišu se razgoropadio Radoja, možda i jedini koji zaslužuje čestitke, ako ništa drugo ono zbog očigledne želje da ostavi srce na terenu.

Najviše kritika, pa i od samih saigrača, pobrao je nevidljivi Aleksandar Katai, koji nije bio zadovoljan odlukom trenera Nebojše Vignjevića da ga izvede iz igre, pa su klupske kolege morale da ga požuruju. 

Učmalost Vojvodine Jagodine je mogla da iskoristi i dođe i do ubedljivije pobede, ali nije. Pre svega jer je kapiten Miloš Stojanović bio sebičan u 61. minutu kada je, umesto da na petercu uposli usamljenog Filipa Arsenijevića, iz voleja šutirao nebu pod oblake.

Ali, brzo će se to zapamtiti kada je pehar u vitrinama. Prvi put posle 2005. godine trofej nije otišao u ruke Partizana i Crvene zvezde.

Sa druge strane, novo razočaranje za navijače Voše, koji su bili toliko sigurni da će slaviti u prvom finalu Kupa posle čak 25 godina u kojem nisu učestvovali beogradski večiti rivali da su na samom početku meča na tribini istakli parolu: "Milom ili silom".

Stadion Partizana napustili su ostavivši iza sebe zapaljene stolice. 

JAGODINA – VOJVODINA 1:0 (1:0)
/Đurić 15/

Stadion: Partizana;
Gledalaca: Oko 20.000;
Sudija: Milorad Mažić;

Jagodina: Bondžulić, Dukić, Mihajlović, Živanović, Projić, Đurić, Gogić, Lepović (od 92’ Petričević), Cvetković, Arsenijević (od 81’ Stojkov), Stojanović;

Vojvodina: Supić, Vulićević, Jokić, Trajković, Pavlović, Radoja, Ađuru (od 65’ Poletanović), Vranješ (od 78’ Kosović), Alivodić, Katai (od 66’ Katai), Oumaru;

(FOTO: Star Sport, mozzartsport.com)