Lovernj za MOZZART: Zbog Nolana Smita i „ONE“ trojke poželeo sam da ostanem u Partizanu

Svuda pođi, kući dođi! Uprkos tome što Žofri Lovernj nije srpske nacionalnosti, francuski reprezentativac se u Beogradu oseća kao kod kuće, a zbog svih divnih uspomena koje ga vežu za glavni grad Srbije, prijatelje i mesta koja ga vežu, centar Denver Nagetsa često poželi da je u Beogradu, pre nego na bilo kojem drugom mestu na svetu. 

Momak koji je vrlo rado došao u posetu "svom" Beogradu, kako privatno, tako i zbog velike košarkaške utakmice koja se sprema u nedelju, o čemu ste imali priliku da čitate u prvom delu intervjua, potvrdio je da mu je Beograd omiljeno mesto. Uz osmeh na licu prihvatio je da razgovara za MOZZART Sport i podeli sa nama razmišljanja o mnogim temama.
"Ovde se osećam kao kod kuće i jednostavno želim da svake godine dolazim ovde. Znam svaki deo ovog grada, imam mnogo prijatelja ovde, koje zaista jako volim. Zato sam i došao ovde, ali i zbog toga što sam planirao da pogledam Partizanovu četvrtu utakmicu u finalu Superlige. Nažalost, serija nije otišla u četvrtu utakmicu, ali bar sam video sve svoje prijatelje iz Partizana i Beograda", bile su prve reči Žofrija Lovernja za MOZZART Sport.

Da li si već uspeo sve da obiđeš i vidiš?
"Video sam se nedavno s bivšim saigračima Bogdanom Bogdanovićem, Nikolom Milutinovim, Petrom Aranitovićem, Mihajlom Andrićem, Borisom Daloom, Nemanom Bezbradicom. S njima se redovno čujem i ovako, ali sada smo imali priliku i da se malo vidimo".

Pričao si nam već o vremenu koje si proveo u Himkiju (u prvom delu intervjua prim. aut) i detaljima koje želiš da zaboraviš. Reci nam, kako su ti izgledali dani po odlasku u NBA ligu i u Denveru?
"Prvi trener me je znao od ranije, još iz vremena dok sam igrao za Partizan. Pratio je moj rad i na Svetskom kupu u Španiji prošle godine. Iskreno, bio sam jako iznenađen zbog toga što mi je dao toliko prostora za igru na startu, ali osećaj je bio odličan. Mada, NBA liga je mnogo drugačija od svega na šta ćete naleteti u karijeri. Igrači su jednostavno mnogo, mnogo važniji od samog trenera, pa su tako igrači odlučili da je potrebno da novi trener dođe u tim, zato je došlo do prve smene", rekao je Lovernj i onda objasnio kako su stvari tekle:
"Novi trener je bio u NBA ligi gotovo deset ili 15 godina, nisam baš siguran. Ali,dugo godina bio je asistent, a to je bila njegova životna šansa da pokaže svima da može da postane prvi trener. U razgovoru sa mnom rekao mi je da nije siguran da može da napravi mesto za igru košarkašu kojeg ne poznaje tako dobro, zato sam imao daleko manju minutažu. Ali, brzo se desila još jedna smena trenera, pa sam sve morao da krenem ispočetka. Iskreno, bilo mi je malo muka od toga, jer sam to već proživeo nekoliko puta tokom karijere".

IGRAČ KOJEG SAM NAJTEŽE ČUVAO? DIRK NOVICKI, NARAVNO!

Koliko si zadovoljan sezonom koja je iza tebe?
"Došao sam u NBA ligu ranije da bih se navikao na sistem, kako bih mogao da igram naredne godine. Zato, zadovoljan sam zbog svega što sam uradio, zbog svega što sam postigao. Kad god mi se pruži šansa, mislim da je dobro iskoristim. Ja sam zadovoljan onim što sam postigao, ali moram da nastavim da napredujem,da koračam s mnogo samopouzdanja".

Koga ćeš pamtiti ove sezone? Koji igrač ti je bio najteži za čuvanje, s kim si imao najviše muke?
"Uh, teško pitanje. Dirk Novicki, bez sumnje. Zašto? Zato što je jedan od najboljih igrača na svojoj poziciji u istoriji NBA lige, zato što i u ovim godinama može da uradi sve što poželi, a svaki put kad samo cimne glavu u stranu sudije mu sviraju faul, a-ha-ha".

Da li ti se sviđa Denver? Koliko si uspeo da upoznaš grad?
"Da, vrlo lep grad. I vreme je gotovo uvek jako lepo. Ima dosta sunčanih dana, vrlo je zanimljiv grad, ima dosta toga da se obiđe, vidi, uradi... A opet, nije preveliki grad, sa manje je saobraćaja. Ali, ništa ne može da se poredi sa Beogradom, u svakom smislu, a-ha-ha".

Poznato je da je tvoj saigrač u Nagetsima, Jusuf Nurkić takođe veliki navijač Partizana. Da li si imao priliku da s njim malo porazgovaraš na tu temu?
"Da, jeste i to zaista veliki. Desi se ponekad da pričamo malo o klubu. Znam da često gleda Partizanove utakmice i da se stvarno trudi da prati što češće. Nismo do sada imali priliku zajedno da ispratimo neki meč, jer je način života u NBA ligi dosta drugačiji nego u Evropi. Kada odete na neko putovanje, onda je svako 'nakačen' na svoj telefon, svako ima svoju sobu. Jedino što jedemo zajedno".

Pređimo sada malo na Partizan. Mnogo toga izdešavalo se u poslednjih godinu dana, otkad si ti otišao...
"Nalazimo se u jako teškoj situaciji. Mislim da nas je previše otišlo u istom trenutku prošle sezone. Ona utakmica protiv Cedevite, onaj šut Nolana Smita je mnogo uticao na sve, jer nismo igrali Evroligu. Jako sam tužan i dan danas kada razmišljam o tome. Ali, znam da hrabri nastavljaju da koračaju dalje, uprkos svemu. Zato Partizan živi i znam da je u dobrim rukama. Iskreno, jao sam ponosan na sve ono što su igrači uradili tokom ove sezone, jer su se borili do samog kraja".

BIO SAM JAKO BESAN POSLE POLUFINALNE SERIJE JADRANSKE LIGE!

Međutim, onda je Lovernj promenio "žicu".
"Bio sam jako besan posle polufinalne serije u Jadranskoj ligi sa Crvenom zvezdom. Dobro, izgubili smo prvu utakmicu, ali smo uspeli da se podignemo i da slavimo u drugom meču. Ipak, treća utakmica bila je odlučujuća, najviše u smislu suđenja, kao i cela serija. Ne bih da konstatujem da je suđenje odlučilo pitanje pobednika na kraju, ali u utakmicama kao što su derbiji jedna greška može u potpunosti da promeni tok serije. Imali smo zaista nekoliko trenutaka u kojima su sudije donele pogrešne odluke, zato sam bio jako besan. Mnogo mi je bilo teško i žao", poručio je Francuz, a onda detaljnije objasnio neke stvari.
"Znate da ja jako volim da pomognem mlađim saigračima i da volim s njim da se družim i da im budem podrška. Kada sam video Mihajla Andrića, koji nikako ne može da bude krilni centar, kako igra upravo na toj poziciji, Edo Murić je bio povređen... Rekao sam: 'Ljudi, ajde da ostavimo sve ovo i razmišljamo o sledećoj sezoni'. Bilo je previše povreda, jednostavno nije bilo moguće, iako su se igrači stvarno jako borili".

Partizan je odlučio da propusti Evrokup i posveti se sanaciji dugova, kako gledaš na to?
"Opet će veliki broj igrača otići, to je sigurno. Mislim da će stvoriti jednu potpuno novu generaciju i krenuti od nulte tačke".

Imao si jednu, pomalo čudnu, situaciju na društvenim mrežama. Nekadašnjim saigračima ostavio si poruku da dolaziš da pogledaš četvrtu utakmicu, ali do nje nije došlo. Navijači Crvene zvezde imali su povoda da se našale na tvoj račun...
"Da, jesu, istina. Čitao sam neke komentare i moram da kažem da su pojedini od njih bili zaista smešni. Ali, to je njihova stvar, oni mogu da rade šta hoće, mene nije briga. Ne želim da ulazim u bilo kakvu raspravu sa bilo kim. Jednostavno, pustio sam da se 'ispucaju' i sve je prošlo".

ZNAO SAM DA ĆU VEROVATNO OTIĆI, ALI POSLE ONE TROJKE...

Vratimo se još malo na šut koji je po mišljenju mnogih najavio najcrnje dane u istoriji Partizana. Misliš li da bi stvari bile drugačije da Nolan Smit nije pogodio onu trojku?
"Da, verujem u to. Mada, sve i da smo pobedu upisali, ostali bi nam novčani problemi. Ali, situacija bi sigurno bila drugačija, bar u igračkom smislu. Igrala bi se Evroliga, mnogi bi verovatno ostali, novi igrači ne bi razmišljali da li treba da dođu, jer je Partizan institucija, a novac nije toliki problem. Ipak, ostalo je da se igra Evrokup, što je umnogome promenilo stvari", ostao je nedorečen Lovernj, ali je onda otkrio nešto što nije želeo da komentariše jako dugo.
"Iskreno, jako sam se loše osećao posle onog šuta sa pola terena. Osećao sam veliku krivicu što se to uopšte dogodilo. Ovo je nešto što ne pričam tako često - prošle godine, u trenucima kada se igrao plej-of, ja sam već znao da ću postati otac i da ću dobiti ćerku, što je praktično značilo da ću morati da odem iz kluba. Naravno, zbog novca i zbog porodice, jer sam morao da razmišljam i o svom životu i životu moje porodice. Ja ću košarku igrati još deset ili najviše petnaest godina i šta onda? Ali, kada je Nolan Smit pogodio trojku, poželeo sam da ostanem u klubu još jednu sezonu! Verujte mi, nisam mogao da živim s tom krivicom, s tim trenutkom koji me je proganjao. Ali, kako je vreme prolazilo, postajalo je lakše, posebno kada smo uspeli da pobedimo Crvenu zvezdu u finalu Superlige i nastavimo tradiciju. To je bilo jako važno za mene i sve u Partizanu".

Zastao je na trenutak Lovernj, ali je morao da nastavi priču.
"I dalje razmišljam o tome... Kada sam video onaj šut, bio sam siguran da će lopta ući, što se na kraju desilo. Ali, podsetiću samo na koš koji je Dušan Kecman postigao u Zagrebu 2010. godine, za titulu. Bio je to daleko luđi i teži šut, a sećam se da su igrači Cibone već slavili titulu ispod svog koša kada je Kecman uputio šut, a onda je nastao muk. Šta da kažem, kada bismo mogli da promenimo istoriju, mislim da bi mnogo važnije bilo da smo dobili prošle godine Cedevitu, jer je direktno uticalo na plasman u Evroligu".

Koliko je teško bilo igrati u situaciji u kojoj si bio svestan da nećeš biti redovno plaćen?
"Nisam razmišljao o tome nijednog trenutka, nije me interesovalo. Jer, bio sam zadovoljan svim stvarima u Beogradu, imao sam priliku da radim u klubu kakav je Partizan, da radim i napredujem. Kada sam bio mlađi, sanjao sam da igram za Partizan. A čak i kada ste dobijali tri ili četiri plate po sezoni, imali ste dovoljno para za normalan život. Mislim da sam ja prošle sezone primio tri plate. Ali, imao sam sve. Jeo sam u restoranu svaki dan, imao lep stan, auto... Bilo je to dovoljno za mene".

DULE? TO JE NAJBOLJI ČOVEK NA SVETU, OBOŽAVAM GA!

Da li se i dalje čuješ sa Duškom Vujoševićem, kao što je to ranije bio slučaj?
"Video sam se s njim nedavno. Ja tog čoveka mnogo volim. Obožavam ga! On je uvek bio tako dobar prema meni, on je možda i najvažniji čovek zaslužan za moj uspeh. Mnogo toga sam naučio od njega, o košarci i životu. S Duletom sam postao i bolji čovek, jer on nije samo trener, on je veliki čovek i pedagog. Naravno, nije uvek lako raditi s njim, ali na kraju dana uvek samo pomislim koliko je igrača pretvorio u vrhunske i to mi je dovoljno".

Ispričaj nam neku anegdotu iz vremena kada si igrao za Partizan. Nešto što ćeš pamtiti celog života.
"(Žofri je prvo ćutao i razmišljao nekoliko sekundi, a onda počeo glasno da se smeje, gotovo do suza) - Bilo je mnogo dobrih priča, ali ovo je nešto što ću zaista dugo pamtiti. Ne znam da li se sećate detalja iz prošle sezone, kada je na teren u jednoj utakmici poslao Đoku Šalića. Ne sećam se šta se tačno desilo, ali sećam se da je Dule bio jako besan i da ga je poslao u svlačionicu. A onda su novinari na konferenciji upitali: 'Šta se desilo sa Đokom Šalićem?' On mi je odgovorio da se Šaliću išlo u toalet, a svi su videli momenat kada je Dule pobesneo i oterao Đoku u svlačionicu. To je bilo nešto neverovatno, što me je zaista jako nasmejalo. Mislim da se to čak desilo jednom i sa Nemanjom Bezbradicom, a-ha-ha".

Osim Lea Vestermana, s kim si najviše vremena voleo da provodiš?
"Iskreno, bio sam super sa svim igračima, ne bih mogao da izaberem jednog. Bio sam dobar sa Draganom Milosavljevićem i Vladom Lučićem. Oni su zaista bili tako dobri prema meni i Leu, neverovatni momci. Stvarno sam jako zahvalan za sve što su učinili za nas. Milenko Tepić i Saša Pavlović su bili izvrsni saigrači, Bogdan Bogdanović je moj brat".

VRATIĆU SE U PARTIZAN!

Od svih Francuza koji su nekada igrali za Partizan, sada je ostao samo Boris Dalo. A on je, čini se, jako voljen među navijačima, svi ga obožavaju?
"Jeste, stvarno ga vole zato što je tako 'lud'. On je super dečko, zaista, sjajan momak, dobar igrač, priča srpski... Mislim da je sve to sasvim dovoljno i interesantno na svoj način. Stvarno je super što ga svi toliko vole".

Da li si razmišljao o povratku u Partizan jednog dana?
"Da, naravno. I hoću, sigurno. Ali, pre toga moram da uradim još dve stvari, koje ne mogu da uradim s Partizanom", ostao je misteriozan Lovernj, a na pitanje da nam otkrije o čemu je reč odgovorio je:
"To je moja mala tajna. Vratiću se sigurno, to je moje mišljenje i želja, ali ja sam jako mlad i nadam se da ću ove dve stvari uspeti da ostvarim jako brzo, a što se mene tiče voleo bih da se vratim već za pet-šest godina".

Posle zlata na Evrobasketu 2013. i bronzi na Mundobasketu naredne godine čeka te još jedno Evropsko prvenstvo. Francuska je verovatno i glavni favorit za osvajanje zlata?
"Da, bez sumnje. To je apsolutno normalna stvar, kada se uzme šta smo sve uradili u poslednje dve godine. Ali, moramo da budemo jako oprezni, da nam se ne dogodi ono što se desilo Španiji prošle godine. Mi smo tada pobedili Španiju na njihovom terenu, iako smo bili mnogo slabiji od njih. Sada, kada ste i vi (čitaj: Srbija) tu, uz još nekoliko selekcija, jasno je da će biti pakleno teško. Uvek je teško napraviti uspeh u svojoj zemlji. Ali mislim da je ovaj tim, koji se sprema, sastavljen jako pametno. Imamo prave 'ludake' koji rade na sastavljanju tima svakog dana, a Boris Diao i Toni Parker će se potruditi da sve to dođe na svoje".

ŠTA JE SA ONIM RADULJICOM?!

Šta misliš o Srbiji?
"Jedan od najjačih timova, definitivno. Odličan tim sa mnogo odličnih igrača. Imate dobro popunjenu rotaciju na svim pozicijama, odličnog trenera. Bićete sigurno jedan od najtežih timova za pobediti. Mislim da su tri glavna favorita Francuska, Srbija i Španija. Ali, to ne znači da će sve tri ekipe ići do kraja, do medalje".

Koji je najbolji igrač u reprezentaciji Srbije?
"Moj brat Bogdan Bogdanović! Imate Teodosića, Bjelicu, Raduljicu... Iskreno, ne znam šta je s tim čovekom, zašto ne igra u NBA ligi, a tako je dobar? Ali, mislim da će sledeće sezone sigurno igrati u NBA ligi, da zato sada ništa nije hteo da požuruje. Siguran sam da će dobiti dobar ugovor naredne sezone. A što se Bogdana tiče, on ima NBA potencijal i to je više puta pokazao. Ali, ima jak ugovor sa Fenerbahčeom i bolje je da se tu kali. Ali, znam da će sigurno doći u NBA, to je njegova želja".

Za kraj, čitaocima MOZZART Sporta Lovernj je poželeo puno sreće i uspeha, ali i mnogo radosti na Evropskom prvenstvu.