KO JE ČOVEK U LOŽI?! Naravno, ne mislimo na predsednika, Mijata, gospodina Specijalnog...

Radnja filmskog klasika Dežurni krivci vrti se oko komplikovanog zapleta u čijem centru je misteriozni mafijaški bos Kajzer Soze, čovek za kojeg niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kada i gde je rođen, na kojoj adresi živi i čime se tačno bavi. Samo se zna da je u pitanju neko izuzetno moćan, a jedan od glavnih protagonista u filmu kaže:
"Svako je možda u jednom trenutku radio za Sozea. Samo bi te neko pozvao, rekao šta i gde u njegovo ime. Čovek je mit i u tome je njegova snaga. Najveći trik koji je đavo ikada izveo je to što je ubedio svet da ne postoji."

Ovo nije priča o mitskom pripadniku podzemlja, niti fudbal može da stane u istu rečenicu sa kriminalom, bez obzira što su mnogi "žestoki momci" u Srbiji i te kako bili umešani u sport od nesrećnih devedesetih. Ipak, nije lako predstaviti Vladu Lemića, najmoćnijeg i najuspešnijeg srpskog menadžera, čoveka iza kojeg su transferi koji bi u totalnom zbiru verovatno predstavljali bruto godišnji proizvod nekih od zemalja "trećeg sveta". I pored toga, vrlo mali broj ljudi bi ga prepoznao kada bi seo da popije kafu na Obilićevom vencu.

Definitivno, ako govorimo striktno i samo o modusu operandi, čovek rođen u Zagrebu (kaže Wikipedia) jeste Kajzer Soze svetskog fudbala.

Vlado Lemić (po nekima izvorima Vladica Lemić, rođen 1966) imao je solidnu fudbalsku karijeru, a zabeleženo je i da je za banjalučki Borac odigrao samu završnicu nezaboravnog finala Kupa Maršala Tita 1988. godine na stadionu Partizana. Meč pamtimo po šokantnom porazu Crvene zvezde i najviše promašaju Dragana Stojkovića s "kreča", pošto je golman Banjalučana Karalić maestralno pročitao Piksijevu nameru da imitira čuvenog Čeha Antonjina Panjenku. Junak naše priče je potom zaigrao u Belgiji za Herentals, a ubrzo je usledio transfer u tamošnju prvu ligu, na poziv tadašnjeg trenera Lirsa, čuvenog Erika Geretsa.

Život i igračka karijera u zemljama Beneluksa Lemiću su doneli mnoštvo poznanstava sa ključnim igračima tamošnje fudbalske scene, a među "velike momke" ušao je leta 2001. kada je realizovao transfer tada 21-godišnjeg Mateje Kežmana u holandski PSV (nezvanično ceo posao je vredeo 21.000.000 tadašnjih nemačkih maraka). Prethodno je napadača Partizana dobro skautirao i pratio preko ovdašnjih agenata, radeći posredno i uvek iz debele senke. Važno je istaći da Vlado Lemić nije vlasnik menadžerske licence, ali zato jeste njegov rođeni brat Zoran i to preko FS Bosne i Hercegovine (prema nekim izvorima Zoran Lemić ima odlične veze na južnoameričkoj "pijaci" fudbalera).

Usledio je vrtoglavi Lemićev uspon koji traje i do dan-danas. Jedan od naših dobro upućenih sagovornika iz menadžerskog sveta nema sumnju:
"Mislim da je Lemić trenutno najjači svetski fudbalski menadžer posle Portugalca Žorža Mendeša. Time je sve rečeno."

Mit o Lemiću je rastao neverovatnom brzinom od početka novog milenijuma. Holandski mediji tvrde da se jedno vreme pitao bukvalno za sve u PSV-u, engleska štampa je pisala, citiramo, o "neverovatnim menadžerskim egzibicijama jednog Srbina u trouglu PSV – Čelsi – Vitese". Na početku rada redakcije portala mozzartsport.com, dok je Lemić bio skoro potpuno nepoznat u Srbiji, redakcija jednog uglednog engleskog lista poslala nam je na mejl ponudu za lep honorar ukoliko možemo da obezbedimo fotografije, priču i po mogućstvu izjave koje bi upotpunile portret Vlade Lemića.
"Niko u našem poslu u Srbiji nema slična poznanstva, sa toliko moćnim ljudima. Lemić se sastaje s Abramovičem, veliki je prijatelj, poslovni saradnik i po nekim informacijama kum s Predragom Mijatovićem. Postavljao je sportske direktore i trenere u holandskim klubovima, blizak je sa Hidinkom, Kerimovim, Arnesenom, Spaletijem, ljudima iz Zenita... Mnogo jak igrač", mogli smo još da čujemo od naših sagovornika.

Baza mu je Belgija, ali Lemić prema navodima dobro upućenih vreme dokolice provodi u blizini Banjaluke, gde ima ogromno imanje i kuću sa brojnim LCD televizorima velikog formata, na kojima prati zanimljive igrače iz regiona. Čisto kao zanimljivost, kažu da na tom imanju uzgaja mangulice i krave, "identične onim iz reklama za Milku". Kada mu neko zapadne za oko veoma je uporan kako bi privoleo igrača da ga zastupa, opet preko posrednika i menadžera manjeg formata.

Ima čvrste principe u poslu, jedan od njih je da odbija razgovore sa preambicioznim roditeljima koji svakodnevno opkoljavaju brojne fudbalske agente kako bi od njih obezbedili finansijsku podršku za talentovanu decu.
"Vlado mi je govorio da nikada ne ulazim u takve dilove s roditeljima, jer će mi se kad-tad obiti o glavu, pošto su ugovori o zastupanju igrača uvek na tankim nogama. Nisam ga poslušao, a bio je potpuno u pravu", pričao nam je jedan beogradski menadžer koji je u karijeri mnogo puta radio u ime Vlade Lemića.

Drugi sagovornik dodaje:
"Čvrsto drži reč datu klijentu, ali iz iskustva znam da samo jednom nudi saradnju igraču, njegovim roditeljima ili važećem agentu. Ukoliko ga igrač odbije, nema druge prilike, ni pod kojim uslovima. Verovatno ti se više nikada neće ni javiti na telefon."

Može se saznati i da je u pitanju čovek koji je veoma posvećen veri, često posećuje Svetu goru i više puta je donirao Srpsku pravoslavnu crkvu.

Možda i prvi put Vlado Lemić je izašao iz senke na nedavnom meču reprezentacija Srbije i Hrvatske na Marakani. Verovatno je glavni "krivac" za to Žoze Murinjo, Gospodin Specijalni, čija poseta Beogradu je privukla ogromu pažnju. Trener Čelsija sedeo je u svečanoj loži pored Predraga Mijatovića, a do bivšeg fudbalera i sportskog direktora Reala bio je, glavom i bradom, Vlado Lemić.

S leve strane najuspešnijeg fudbalskog menadžera u regionu bio je lično predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Nekoliko naših sagovornika upitali smo da li bi mogli preko svojih poznanstava da nam pomognu da dođemo do intervjua sa Vladom Lemićem. Odgovor je bio isti:
"Ne. Nemojte ni da pokušavate. Čoveka to ne zanima, a ne možete da mu ponudite bilo šta što njega interesuje."

LEMIĆEVI NAJPOZNATIJI TRANSFERI

MATEJA KEŽMAN, 2000. godina, Partizan – PSV, 27.000.000 DM
EURELJO GOMEŠ, 2004. godina, Kruzeiro – PSV, nepoznata visina transfera
ROJSTON DRENTE, 2007. godina, Fajenord – Real, 14.000.000 EU
MIRALEM SULEJMANI, 2008. godina, Herenven – Ajaks, 16.250.000 EU
BRANISLAV IVANOVIĆ, 2008. godina, Lokomotiva M. – Čelsi, 9.700.000 F
KLAS JAN HUNTELAR, 2009. godina, Ajaks – Real, 27.000.000 EU
DŽEFERSON FARFAN, 2010. godina, PSV – Šalke, 10.000.000 EU
SAMJUEL ETO, 2011. godina, Inter – Anži, 28.000.000 EU*
LUKA MODRIĆ, 2012. godina, Totenhem – Real, 33.000.000 F
NAPOMENA: DM – nemačke marke, EU – evri, F – engleske funte
* Eto je posle transfera u Anži postao najplaćeniji fudbaler sveta u tom trenutku, sa godišnjom platom od 20.000.000 evra posle odbijanja poreza                

MISTERIJA BADELJ I SLUČAJ ĐURĐEVIĆ

Mnogo kontroverzi godinama su u Holandiji izazivali veoma bliski odnosi Vlada Lemića i Danca Franka Arnesena, sadašnjeg sportskog direktora Hamburgera koji je istu funkciju svojevremeno obavljao u PSV-u i Čelsiju. Leta 2012. hrvatski vezista Milan Badelj prešao je iz zagrebačkog Dinama baš u Hamburger za 3.000.000 evra, a njegov agent Dejan Joksimović tvrdio je da je Arnesen namerno "pojačao" obeštećenje zbog insistiranja da i Lemić uđe u transfer kao drugi menadžer.

FIFA je posle ovih tvrdnji Joksimovića najavila da će pokrenuti istragu, ali nikada nije saopšteno gde ju je ta istraga odvela.

Vlado Lemić je inače nedavno privoleo na potpis talentovanog napadača Rada Uroša Đurđevića i tako ga "oteo" Ranku Stojiću.
"Sa Đurđevićem je bilo dogovoreno da pređe u Partizan, ali su braća Lemić i Predrag Mijatović na nekorektan način upropastili taj posao", rekao je Ranko Stojić nedavno za naš portal.

Kompletnu priču i veliko istraživanje (u okviru kojeg je obiavljena i ekskluzivna informacija da Partizanov talenat Nemanja Radonjić, suprotno propisima, ima potpisane ugovore sa dva FIFA agenta) o tome kako funkcioniše fudbalsko tržište u Srbiji pročitajte u najnovijem broju magazina MOZZART Sport.

(Foto MN MRESS, Action Images)