Antić otkriva kako je sklapan šampionski Atletiko i zbog čega je doveden Milinko Pantić

Atletiko Madrid iz prošle sezone je napravio senzaciju osvajanjem Primere, a kruna prvaka Evrope mu je izmakla u poslednjim sekundima finala s Realom. Ipak, sećanja u Španiji na prethodnu veliku Atletikovu generaciju ne blede. Reč je o timu koji je u sezoni 1995/1996 osvojio duplu krunu pod komandnom palicom Radomira Antića. Srpski stručnjak i dalje uživa ogromno poštovanje na Pirinejima, pa ne čudi što Antića i dalje pitaju o tom timu koji je pomerio granice u španskom fudbalu.

Na stručnoj konferenciji u organizaciji FS Madrida, Antić se prisetio kako je došao u Atletiko i kako je stvoren šampionski tim.
„Kada sam preuzeo Atletiko, već sam imao ponude drugih klubova koje su bile finansijski isplativije, ali želeo sam da pokažem nešto drugo. Želja da demonstriram neke druge kvalitete mi je donela ogromnu satisfakciju. Kada sam došao u Atletiko, zatekao sam 30 igrača koji nisu bili ekipa. Desetorica su morali da nas napuste, nismo imali para za velika pojačanja, ali to nas je samo ojačalo. Taj Atletiko je bio poptuno kompletan tim i ekipa koja je unela mnogo toga novog u fudbal. Zato se uspesi tadašnjeg Atletika ne mogu pripisati zaslugama pojedinaca. Kada sam došao tamo, znao sam da je reč o klubu koji je oličenje srednje klase i ima finansijske probleme, ali koji nikada neće imati osećaj inferiornosti protiv bilo kojeg rivala i koji će uvek ići na pobedu“, rekao je Antić za španske medije.

Kao sinonim Antićevog tima se najčešće pominjao do tada anonimni Srbin Milinko Pantić koji je na mala vrata iz Panioniosa i postao legenda madridskog kluba.
„Kada imate ekipu s napadačima poput Kika ili Peneva, koji igraju okrenuti leđima protivničkom golu, to znači da ćete samo za jedno poluvreme imati šest ili sedam faulova oko kaznenog prostora i prilike za slobodne udarce. Tražio sam specijalistu za takve situaciije i našao ga u Milinku Pantiću. Takođe, igrači poput Kaminera i Simeonea su tada postizali više golova nego pre i posle toga. Imali smo i Huanmu Lopeza čija brzina nam je donosila probojnost po boku, a doveli smo i Molinu koji nam je doneo stabilnost na golu.“

Antić se podsetio i vremena provedenog u Barseloni.
„Došao sam na poziv mog prijatelja Đoana Gašpara koji je tada bio predsednik Barselone. Bio je to težak korak, ali i velika čast. Nikada neće zaboraviti mladog Karlesa Pujola koji je uvek prvi dolazio na trening i pitao šta ćemo danas raditi na treningu.“

Srpskom treneru se pripisuju zasluge i za promenu pozicije i najveći iskorak u karijeri Ćavija Ernandeza.
„Jednog dana sam ga odvojio sa strane na treningu i rekao mu da on radi sve ispravno na treninzima, ali da nije svestan svojih kvaliteta. Video sam u njemu naslednika Gvardiole i prekomandovao ga da igra bliže protivničkom golu. U prvoj utakmici kada je zaigrao na novoj poziciji, dao je gol Espanjolu iz kaznenog prostora. Bio je najbolji ofanzivni vezni igrač na planeti, a bespotrebno se trošio u defanzivnim zadacima.“

Antiću je postavljeno pitanje i da napravi poređenje između Lea Mesija i Kristijana Ronalda.
„Različite stvari nikada ne treba porediti. U mojoj zemlji postoji izreka da ne treba porediti babe i žabe.“

(FOTO: Action images)