INTERVJU – Mladen Krstajić: Da sam ostao selektor išli bismo na Euro, TSC će biti krem srpskog fudbala

Nije to uobičajena putanja u trenerskoj karijeri, da se prvi koraci naprave sa nacionalnom selekcijom. Ali Mladen Krstajić je odlučio da njime krene. I mada se neslavno završilo, ponovo bi izabrao istu rutu. Jer, kako i sam kaže, ko bi odbio reprezentaciju? Debakl od Ukrajine mu u Savezu ipak nisu tolerisali, pa je posle godinu i po dana napustio selektorsku poziciju, i isto toliko bio bez posla. A onda se krajem 2020. dogodila tragedija, legendarni Zoltan Sabo je iznenada preminuo. Nema sumnje, neće ga u Bačkoj Topoli nikada zaboraviti zbog svega što je učinio za klub, ali je TSC bio primoran da nastavi dalje, te je odlučio da ključeve svlačionice poveri upravo Krstajiću.

Nije nekadašnjem selektoru to bio plan, možda ni cilj, ali je, uprkos svemu, prihvatio poziv. Nije ni TSC doduše tipičan srpski klub, jer ne može se preko noći, bez odgovarajućeg sistema, od Prve lige Srbije do Evrope u samo dve godine. Mada je i pored toga bio u nedoumici da li da prvi klupski trenerski posao počne baš u Srbiji.

“Poštujem ja našu ligu, sve to stoji, ali uvek vagaš. Malo sam bio skeptičan što se tiče uslova. Nije nimalo lako trenerima iz Srbije da dobiju posao. Iskreno rečeno, mislio sam da ću ranije dobiti posao, da ću otići preko da radim, međutim, bio sam strpljiv i čekao sam. Realno, u Zvezdi ne mogu da radim, da budemo iskreni, bez obzira na to što ja nju cenim. Takva je situacija da je nerealno da neko iz Partizana radi u Zvezdi i obrnuto. Druga stvar, Partizan u ovom momentu ima odličnog trenera, možda i najboljeg u Srbiji, što je zaista odličan potez kluba. Zato sam tražio klub koji iole blizu standarda evropskih liga i Bundeslige, gde sam igrao. Čuo sam da Topola ima vrhunske uslove, nema ko mi to nije rekao, ali tek kad sam došao na lice mesta, u akademiju, kada sam video stadion koji se pravi i kompletnu ideju i filozofiju gospodina Žemberija, šta će uraditi i kako će klub funkcionisati u budućnosti, nisam imao dilemu da li da prihvatim. Štaviše, drago mi je što sam ostao u Srbiji, da svoje iskustvo iz reprezentacije i igračkih dana prenesem na momke ovde“, počinje dobro raspoloženi Krstajić razgovor za Mozzart Sport.

Nije taj petočasovni razgovor ipak bio “prodavanje magle“, na šta su sportski radnici u Srbiji uglavnom naviknuti. U reči koje je čuo početkom januara, Krstajić se na delu uverio u prethodnih dvadesetak dana.

“Dočekalo me je sve što sam i čuo. Vidi se da TSC ima viziju, da dosta ulaže u akademiju, vidljiv je pomak iz dana u dan. Doveli su čoveka iz Mađarske koji je glavni u akademiji za kompletnu organizaciju i školu fudbala. Ima dosta mladih igrača, nama su uvek potrebna dva bonusa za našu ligu, što znači da su nam faktički potrebna četvorica, za svaki slučaj. Težimo ka tome. Imali smo ranije problema, Topola je uzimala igrače iz Zvezde, Partizana da bi nadomestila nedostatak, dok ne dođu klinci iz TSC-a. Tako da imamo dosta mladih kvalitetnih igrača, ali i iskusnijih koji su izneli teret ovog uspeha TSC-a. Zadovoljan sam, dobro se radi. Bitna je atmosfera, nemam problem u ekipi, vidi se zajedništvo koje ih je krasilo u prošlosti. Normalno ima stvari koje ćemo promeniti, podići na viši nivo, ispraviti ono što nije funkcionisalo ranije u igri“.

RADOHOLIČAR SAM, VOLIM IGRAČA KOJI PRIHVATA SUGESTIJE

Na promociji u Topoli

Sa ekipom je tek tri nedelje i polako se navikava na posao klupskog trenera. Bitno drugačiji od onoga sa čime se susreo u reprezentaciji.

“Ima tu i prednosti i mana. U reprezentaciji selektiraš najbolje. Gledaš utakmice, pratiš, imaš kontakt s momcima koji su u vrhunskim klubovima, koji razumeju šta i kako, i ti ih selektiraš i dovodiš da igraju. Imaš svoju viziju. Neko ima drugačiju viziju i kaže meni treba ovaj. Ali mi smo mala zemlja da ko god da dođe, bio je i Tumbaković posle mene, poziva 95 odsto istih igrača koje sam i ja pozivao. U malim državama nema previše oscilacija, razlika je u dva-tri imena. U klubu preuzimate ekipu koja ima svoj kvalitet, ali i pored toga svojom vizijom i sistemom rada imate ideju da vam treba ’X’ igrač na toj poziciji, istog ili većeg kvaliteta od onih koje već imate u timu. Zbog toga kažem da je dobro što sam potpisao na dve i po godine, jer taj posao ne može da se uradi preko noći. Tri nedelje smo zajedno, imponuje mi i lepo mi je, našao sam sebe tu, iz dana u dan nešto novo otkrivamo, usavršavamo. Ima i stvari koje ne idu perfektno, pa moraš da sačekaš jedan, drugi, treći dan da se odradi nešto da bi krenulo po automatizmu“.

I to je ono što Krstajiću sada odgovara.

“U klubu si svaki dan sa igračima, ima dosta mladih, kojima je potreban dobar rad. Nisam lenj, štaviše, radoholičar sam, i volim kad vidim igrača da prihvata sugestije, da hoće da se usavršava, onda se još više dam za njega. To je nešto što mene ispunjava. Ima situacija kada se podigne ton, ali ne zato što nekoga mrzim, već zato što se nešto radi tako zato što mora. Posebno kod mladih igrača u klubu kao što je TSC, koji je još u razvitku i koji će da se diže i pravi reputaciju. Mi te igrače spremamo za odlazak preko. Kada odu da budu spremni na nove izazove, i za ručkom, i na sastanku, na treningu, utakmici“.

Osnovni zadatak je ipak – uvek borba za Evropu, a to neće biti nimalo lak zadatak. TSC posle jesenjeg dela sezone ima osam bodova zaostatka za Čukaričkim. Pride, tu je i pravilo bonus igrača, pa i namera da se promoviše što više mladih igrača, kao i činjenica da je ekipa ostala bez dvojice najboljih strelaca. Doduše, jedino je Vladimir Silađi napustio klub, dok Nenad Lukić  propušta finalne pripreme pred nastavak sezone zbog poziva reprezentacije, ali i to može i te kako da poremeti rad ekipe kojoj su posle ovogodišnjeg izlaska u Evropi porasli apetiti. Doduše, svestan je toga i Krstajić, i ekipe koja nema dovoljno veliki igrački kadar za dva fronta.

“Činjenica je da njih dvojica nedostaju, ali ja bih voleo da Lukić nađe klub i da se obezbedi. Svi mi gledamo da se ozbezbedimo u životu i da igramo u što boljim klubovima i ja mu to želim jer je to i zaslužio. S druge strane bih zbog ekipe voleo da ostane, jer je jedan od najboljih igrača TSC-a. Bože moj, ako ode, idemo dalje. Normalno su i ove oscilacije posle prošlogodišnjeg ulaska u ligu i osvajanja četvrtog mesta, tada su klubovi manje obraćali pažnju na TSC: ’Lako ćemo sa njima, tek su ušli’. Pokojni Sabo je to uvideo i iskoristio na pravi način. Ali rizik igranja u Evropi je taj što imaš zadovoljstvo i čast, imaš prestiž, marketing kao učesnik u kvalifikacijama, ali s druge strane dobijaš problem kao što je Topola imala, da fond igrača ne može da izdrži sistem sreda-subota“, priznaje Krstajić.

OD TUMBE DO HEJNKESA, CEO ŽIVOT SAM SEBI PRAVIO PRITISAK

Limitarujući faktor je i pravilo o bonus igračima...

“Moja je sreća što TSC ima čoveka, Janoša Žemberija, koji ima strpljenja i realan je. Nije čovek koji hoće kroz tri-četiri kola mladog igrača, pobedu i Evropu – to je nemoguća misija. Ali ja nemam problem sa tim da mladog igrača gurnem u vatru, ali ni da ga vadim u 45. minutu. Ako je dobar, igraće celu utakmicu. Nemam strah od mladog, ambicioznog i kvalitetnog igrača, kada vidim da je kompletna ličnost na terenu. Ne tražimo alibi ukoliko stavimo klince da igraju, pokušaćemo da izvučemo najbolji rezultat iz svake utakmice“.

Dobro, a ta Evropa? Ne želi Krstajić da unaped obećava, već želi da gleda na duže staze.

“Topola je dobila poslednje dve utakmice u Inđiji i Ivanjici i pobedila, u možda najtežem trenutku u istoriji kluba, gde su ostali bez trenera i potom igrali dve utakmice za šest dana. Pre toga je bila u zoni ispadanja, sada je na osmoj poziciji, gde opet ima klubova. Čukarički nama beži sedam bodova i moramo biti realni, ima ozbiljnu ekipu. Imamo Spartak, Radnički, Voždovac, Metalac. Najteže je doći do četvrte pozicije. Nećemo se predavati, uradićemo sve da dođemo do našeg cilja, ali u ovom trenutku treba da pokušamo da iz ove ekipe izvučemo maksimum i u junu sagledamo gde možemo dodatno da se pojačamo, da budemo još bolji, da bismo iduće godine došli u situaciju da se borimo za Evropu. TSC je ozbiljan klub koji će sigurno u budućnosti predstavljati krem srpskog fudbala“.

Ta se tvrdnja polako već obistunjuje. Ne samo zbog izgradnje stadiona, činjenice da igrači vole da idu u Topolu, jer se plate ne duguju, već i zato što se kod Zoltana Saba igrao ofanzivan i traktivan fudbal. Ipak, na osnovu svega viđenog na pripremnim utakmicama u Turskoj, deluje da će Krstajićev TSC za početak pokušati da ispravi neke propuste u defanzivi, a toga je bilo na pretek.

“Moramo da shvatimo da smo igrali protiv tri ozbiljne ekipe, Ludogorec, Arsenal iz Tule i Olimpik Donjeck. Ludogorec je ekipa koja je u rangu Crvene zvezde i Partizana, Arsenal je čvrsta, organizovana ekipa. Nešto novo jeste, ali protiv jačih ekipa igraš koliko ti dozvole. Onda smo mi pokušali da napadnemo, ali kada imaš moćnu, jaku ekipu ispred sebe, normalno da pokušavaš na drugi način da je ugroziš. Svaka prijateljska utakmica meni je kao prvenstvena, i kad sam bio igrač, tako sam razmišljao. Tako sam se izborio u životu, da i kad sam kod Tumbe došao u Partizan, svaki trening mi je bio kao poslednji. Ako ga ne odradim kako treba, imam osećaj oteraće me. Ceo život sam sebi pravio pritisak da bih bio pravi i na treningu i na utakmici. Od Tumbe pa do Jupa Hajnkensa u Šalkeu. Tako i u reprezentaciji kada sam bio: ’Joj, hoće li me sledeći put pozvati ako ne odradim sve kako treba?’. Što se tiče igre, niko ne voli da izgubi. Mi smo izgubili dve utakmice, ali mene boli kad imate situaciju za koju smo se dogovorili, da se ne odigra neki pas gde nije rezonski, a taj pas se odigra i ti primiš gol. Onda, da moramo da igramo u dva pravca. To su osnovne stvari u fudbalu. Primala je Topola dosta golova, ali je i davala dosta. Pokušaćemo da nastavimo da daje mnogo, ali da prima malo manje. To je disciplina u igri koju ću tražiti od igrača“.

O REPREZENTACIJI: OPERIŠE MLAD DOKTOR, NEĆE SESTRA

Mladen Krstajić kao selektor (©Starsport)

No, vratimo se još jednom na početak trenerske karijere, a potom i, uslovno rečeno, odluku da napravi korak unazad u karijeri. Korak na kakav se primera radi odlučio i Nenad Lalatović kada se iz Crvene zvezde otisnuo u čačanski Borac. I samo on pre Krstajića. Zato i nije čudo što je Lalatović uspeo. Jer tad je svima pokazao da nije slučajno tu, već da je – trener.

“Svako ima svoj put. Imate trenere koji vode svetske klubove, a do juče su igrali fudbal. Imamo primer Lamparda koji je igrao u Čelsiju, pa je bez ikakvog iskustva dobio posao... Sve je to sudbina, kad, ko i gde dođe u situaciju da preuzme nekakvu odgovornost i nešto radi. Meni se dogodilo slučajno. Pre toga sam pet godina bio predsednik kluba u Radniku. To sam radio iz zadovoljstva, bez ikakve naknade. Tako da je došla i ponuda reprezentacije, prvi put kada su me pozvali , u dogovoru sa Slavoljubom Muslinom, da se priključim, gde je Slaviša Kokeza stao iza kompletne priče, pa sam u dogovoru sa Savezom došao kao jedan od trenera u stručnom štabu“, priseća se Krstajić kako je sve počelo.

Uskoro se sve okrenulo za 180 stepeni i Krstajić je seo na trenersku klupu.

“Sticajem okolnosti se posle godinu dana dogodilo da reprezentacija traži selektora, procenili su da sam ja taj. Ko ne bi prihvatio da vodi Srbiju? I sutra da se desi, opet bih prihvatio. Ima i boljih menadžera od mene koji nikada neće biti selektori Srbije. To je čast i zadovoljstvo. Što se tiče fudbala, imam kvalitet u igračkoj karijeri, ali i ljudski, tako da mogu da stanem pred svakog i da pričam o fudbalu. Naravno, zato postoje i ljudi u stručnom štabu da se bave stvarima koje znaju bolje od vas. Uveo sam neke stvari u sistem dok smo bili zajedno, što se tiče reprezentacije, i funkcionisali smo dobro, ali se desilo to što se desilo. Svi mi imamo neke puteve, samo je pitanje kako ćemo se opredeliti kada dođe šansa. Ili ideš ili ne. To je kao kad doktor kaže početniku, nema ko da operiše, a on tek završio fakultet. Pa ko će, ja ću. Ne može da operiše obična sestra, to je neka paralela“.

Kada sad pogleda unazad, sve bi uradio manje-više isto.

“Kad sve prođe pitaš se što nisi uradio ovako ili onako... To je krov kompletne trenerske karijere, da budeš selektor svoje zemlje. Uvek kažem: predsednik države, predsednik Vlade i selektor reprezentacije Srbije. Dužno poštovanje svim ministrima, ali mnogo je teška funkcija selektora. Ne samo u Srbiji, već bilo gde. Naravno, kad bih ponovo vodio neku reprezentaciju, neke stvari bih drugačije radio, ali što se same suštine priče tiče – ne bih menjao odluke sigurno. Možda sam i pre vremena otišao, jer smo izborili kvalifikacije u Ligi nacija, bili smo prvi, i danas bismo možda i igrali Euro. Treba biti realan i reći da smo u kvalifikacijama igrali protiv Ukrajine i Portugalije, kojoj smo uzeli bod, niko to nije očekivao. Igrali smo nerešeno i sa Nemačkom u prijateljskoj bez šestorice standardnih igrača. Ali ljudi to zaboravljaju, oni gledaju 0:5 (protiv Ukrajine): i kažu ’Kraj, ne znaš ništa, idemo dalje’. I ja to razumem. To je tako i gotovo je. Moraš da shvatiš da su to stvari koje im kao takve plasira javnost, vi kao novinari, oni tako gledaju i čitaju. Kažem ponovo, razumem sve to, ali nikad nisam pogrešio što sam preuzeo funkciju, jer sam bio svestan da mogu to da nosim.

Svestan je Krstajić i sam priča koje su kružile posle debakla od Ukrajine. Sporna je tada bila formacija sa kojom je reprezentacija izašla na megdan najvećem rivalu u borbi za drugo mesto, ali ne vidi da se išta promenilo otkako je napustio kormilo A selekcije.

“Utakmica protiv Ukrajine mi je bila prekretnica. Pitam se šta je to bilo toliko loše? Imali smo dve šanse da odemo na Evropsko prvenstvo. Prva Liga nacija, druga kvalifikacije. Mi smo imali Ukrajinu koja je jača ekipa od nas, hteli mi to da priznamo ili ne. O Portugaliji da ne pričamo. Ali smo imali džokera kroz Ligu nacija, gde smo bili prvi. Sad pitajte sve, napravite anketu, svi su očekivali da ćemo kroz Ligu nacija da odemo na EP, što sam i ja očekivao“, u dahu govori Krstajić.

Posebno kad se priča o čuvenoj formaciji sa trojicom štopera protiv Ukrajine...

“Pričalo se: ’Igrali su 3-5-2’. Šta je igrala reprezentacija posle moje utakmice sa Ukrajinom? I dan danas igraju 3-5-2. Što sam ja stavio tu formaciju? Jer smo pratili ukrajinsku reprezentaciju mesec dana i na osnovu svih analiza odlučili za 3-5-2. Plus, što ne vidim da će Srbija u budućnosti imati dva beka kao što su bili Aleksandar Kolarov, Branislav Ivanović i Antonio Rukavina. Zato smo i prešli na taj sistem, kao i zato što veliki broj naših igrača igra tako u klubovima. Sad Krstajić stavio Kolarova. Nije Krstajić lud, ako ga je Pep Gvardiola, koji je svetski trener, stavio na tu poziciju. Samo mi je to žao, bez obzira na to što nam je to tad bio šamar, jer Srbija i dalje igra u istoj formaciji. To su stvari koje me bole, što ljudi ne gledaju šire, a moja je greška što se nisam pojavio u javnosti i rekao vama, da im stavim do znanja, da ne kažem da se dodvorim našoj javnosti, da kažu: ’Da, ovaj Krstajić razmišlja, bravo, svaka čast’. Nego sam ja tvrdoglav, čuvam tajnu i čekam momenat. I šta se dogodilo? Došao je Tumbaković i preuzeo sve ono što sam ja radio. Isti sistem. A ja garantujem da bih ja prošao u plej-ofu, zato što sam tri godine bio sa ekipom, kao selektor i pomoćnik, navikao sam na njih. Normalno je da bude uspona i padova, izgubi li i Liverpul sa 7:0, i sad Klop ne zna ništa, treba da ga menjaju? Ubeđen sam da bismo prošli u tom plej-ofu. Prođeš Norvešku tamo i izgubiš onda u Srbiji...“

Za kraj, da li je epizoda u reprezentaciji mogla i bolje da se završi?

“Moglo je bolje, da sam ostao, išli bismo na Evropsko prvenstvo“, kratko i jasno zaključuje Krstajić.

To je već prošla priča. Budućnost je u Bačkoj Topoli. A i tamo ima prostora da se napravi nešto veliko. Bar za naše, srpske uslove.