Teniski raskovnik

I bukvalno. Kao da se pomeri zemljina osa, uđe nešto u naše ljude, trepere zajedno sa svakim njegovim damarom.

Stisne zube on, stisnu i oni. Napravi li grimasu, eto je i na njihovom licu. Svaki njegov grč je i njihov grč, svaki njegov poen je i njihov. Igra Novak, igra i Srbija. Trese se tlo pod nogama gde god nas ima. A ima nas, svuda, od Kalifornije do Australije. Tako je bilo, tako će i biti.

Meč protiv Sinera, petak. Namesti život tako da neke stvari ne mogu da se odlože. Da morate da iz udobnosti svoje sofe da iskočite iz šina i usput obavite nešto neodložno. A Nole igra!

Dođete u apoteku, kad ono, apotekarka na kasi gleda u telefon, prenos na Eurosportu. Ne propušta ni poen dok izdaje recepte. U piljarnici, komšija nosi gajbe sa jabukama i pita koji je rezultat trenutno u gemu?! Dečko u autobusu sve vreme netremice gleda u ekran telefona i zamalo da promaši stanicu. Lomite noge trčeći da se vratite što pre, da ne propustite naslućene trenutke magije.

(1,40) Alkaras (3,40) Đoković

Šta nam to, činiš, Novače? Šta nam to radiš već dve decenije? Dušu nam vadiš vrhom svog reketa, slašću svoje igre uzdižeš na nebeske pijadestale samo tebi znane, nesebično, jer gde si ti, tu smo i mi. Tako je toplo u tom inatnom vučjem srcu, ima mesta za sve. 

Ima i za oprost. A otpisali su te, zar ne? Kažu, juriš ti njih, a nikad oni tebe. Mlađani, prpošni, sa čaršavima arogancije koji su im nesebično prostrli oni ini, tamo, što su te godinama prokazivali, provocirali, tražili i najmanju cepanicu da ti je bace pod noge i spotaknu te, ali Boga ima, nisu uspeli!

Ni kada su te prevarili, lukavci, da te prevuku preko okeana, pa zatvore u četiri zida sa tvrdom korom bajatog hleba. Osude te nevinog i pošalju nazad, ko da si kofer, a ne legenda nad legendama. I to si im oprostio.

Jer zna se, veliki praštaju, veliki se hrane zrakom svetla i idu dalje. Ne svete se zemaljskim aršinima, već putuju dalje, u carstva koja njihovi pogledi i hladne duše nikada doseći neće. Mislili su da su te zauvek oduvali, a gle kako si se vratio na njihove obale!

I došao si, još jednom u grotlo tvoje arene. Dakako, tvoje arene! Pa ko je više puta poletao sa tog kosmodroma u svemirske visine, nego ti? Da već sad, mirne duše, mogu da joj nadenu tvoje ime. Novakova arena. Arena u kojoj ne gubiš. Arena u kojoj je supergladijator svetskog tenisa porazio razne Cezare. I stare, i mlade.

(©Reuters)

Život se igra. Poručuje brojkama. Smeje nam se, u šiframa. Igraš u ovo nedeljno februarsko jutro 38. grend slem finale, a 38 ti je godina. Za svaki životni god, po jedno! Tvoj šestar opisuje maestralne kružnice kojim niko neće proći.

Zato, drži taj reket, još jednom, čvrsto. Udahni duboko. Pogledaj u nebo. Ispuni pluća univerzumom snage. Za drugu pobedu nad pobedama! Jednu si već ostvario, u petak. Ostala je druga polovina. Kao jin i jan. Da se uklopi u jedno. Onako, kako ova australijska priča zaslužuje.

Možda to jeste, kako su rekli tamo, bitka "starog jarca" (GOAT-a) i “mladog bika”. Na čudesnom brvnu teniske istorije. Gde jedan kuje rekorde, a drugi tek sanja da ih dosegne.

Jer, pobedio si nešto što drugi uspeli nisu. Pobedio si prirodu, i ostavio ih u čudu. Kao što su i bili u čudu svih ovih godina gledajući tvoj savršen ples između belih linija, stvarajući mit koji je nemoguće izbrisati i kada bi hteli!

Zaustavio si vreme. Tvoj tenis je raskovnik koji je otvorio sve brave. Neka otključa još ovu jednu, 25. Koji nije otključao još niko, a možeš samo ti.

Ako i ne uspeš, ako ključ zaglavi u bravi, nećemo ti zameriti.  Moći ćeš mirne glave da pođeš dalje, u tenisku večnost, beskrajno spokojan.

 Zaključan u našim srcima.

AUSTRALIJAN OPEN, FINALE

Nedelja

09.35: (1,40) Alkaras (3,40) Đoković

*** kvote su podložne promenama