Pola teniske planete proglasilo gašenje Novakove ere, ali kraj će biti kada ga Srbin odsvira

U svom tek 18. meču na travnatoj podlozi Karlos Alkaras je uradio jednu od najtežih stvari u tenisu. Pobedio je Novaka Đokovića u pet setova na Centralnom terenu Vimbldona, mestu gde je srpski as bio nedodirljiv punih deset godina... Stao je na put njegovim uzastopnim vimbldosnkim titulama sprečivši ga da ukupno osmom izjednači rekord Rodžera Federera.

Podaci za skidnje kape i duboki naklon novoj, narastajućoj sili svetskog tenisa. Španski 20-godišnjak to de fakto jeste. Ima li bolje potvrde od Novakovog skalpa na Vimbldonu. Jer kao što je i sam govorio "Da biste bili najbolji morate da pobeđujete najbolje". Ove reči je mladi Karlitos ponavljao na konferencijma, počeo istinski da veruje u njih, a potom da ih pretvara u delo.

I zaista, od starta sezone čeljade iz Mursije u kontinuitetu demonstrira najupečatljiviji tenis, sa peharom Vimbldona u njegovim rukama pao je kamen sa srca dobrom delu ostatka teniske planete, onom što poslovično uživa u padovima Novaka Đokovića, što konstantno traži argument da spori njegove teniske podvige i status najvećeg svih vremena, odnosno onog što priželjkuje krah i kraj vlasnika 23. grend slem titule.

Nemali broj iz pomenute kategorije izmilio je na površinu nakon što Đoković, protivno očekivanjima, nije osvojio Vimbldon. Da je kojim slučajem onaj drajv volej za potencijalni brejk u petom setu završio u polju, da je Novak kojim slučajem stekao prednost od 2:0 i da se Vimbldon završio njegovom osmom titulom, drugačija bi se pesma pevala. Ovako od jutros, mahom britanski i američki mediji (oni su poslovično najglasniji) ispiraju usta rečenicama poput "Kralj je mrtav, rođen je novi teniski kralj", "Novakova era je gotova, Alkarasova je počela", "Gledali smo Novaka kako stari u finalu Vimbldona"...

Da, činjenica je da je Novak Đoković u pojedinim trenucima gotovo petočasovne borbe sa Karlosom izgledao umorno, bez preko potrebnih zaliha energije, nespremno da krene na brojne Alkarasove drop-šotove. I da, pao je na poslednjoj prepreci turnira koji osim njega nije imao jasnog favorita. Alkaras sa premalo mečeva na travi nije ulivao poverenje, ali je demonstrirao magičnu sposobnost prilagođavanja koju je Đoković među prvima nahvalio.

Međutim, svi autori tekstova i vlasnici mišljenja o Novakovom kraju su dozvolili sebi da u jednom predvečerju zaborave ko je i šta je Novak Đoković, da smetnu s uma ovogodišnje grend slem titule u Australiji i Francuskoj, da previde da je pre tek nešto više od mesec dana on bio taj koji je srušio Alkarasa. Ali javnost ne vidi Novakov pad kao posledicu neminovnosti da u nekom finalu može i mora da dođe do zamora materijala, da je nemoguće da u apsolutno svakom važnom meču budete najmoćnija verzija sebe.

Možda zboravljaju, možda ne žele da vide, možda prosto kreiraju lažnu sliku u koju, pitanje je, da li i sami veruju?

"Ovo je bio meč Novaka Đokovića protiv ostatka sveta i seizmička pobeda Karlosa Alkarasa koja može da donese novu eru. Ovo je bio dan u kom smo gledali kako Srbin stari", stoji u naslovu teksta Olivera Holta sa Dejli Mejla kroz koji se provlače neke poprilično diskutabilne rečenice.

Ženg (1,22) - Erani (3,80)

"Novak je uvek bio igrač koji je prkosio vremenu, ali kada je meč ušao u peti set moglo je da se vidi da ga godine stižu. Prestao je da trči, nije se trudio ni da proba da stigne neke Karlosove drop-šotove, a on je sve češće izlazio na mrežu. Gledati Alkaraza bilo je kao da gledaš Majka Tajsona, mladića koji je više od dečaka i koji shvata da ima moć i snagu i koji polako uči kako sve to da kontroliše. Videlo se to po nekim Novakovim reakcijama kada je jednostavno izgledao nemoćno."

Nimalo drukčiji narativ i u izveštaju finala jednog od najvećih medija na planeti Njujork Tajmsa - "Karlos Alkaras je pokazao Novaku Đokoviću da su mu titule odbrojane. Snagom forhend vinera, Novak Đoković je udario reketom o stub koji drži mrežu, a onda je pokupio krhotine i seo na stolicu. Bio je to nekarakterističan izliv besa osvajača 23 grend slema i tu se radilo o mnogo više od samo poena koji je izgubio. Đoković, od koga su svi očekivali da osvoji Vimbldon u nedelju, i možda još nekoliko puta u narednim godinama, izgledao je kao da je shvatio u tom trenutku: njegova dominacija muškim tenisom prethodnih godina je možda završena.".

Svi ovi redovi posle meča u kojem Karlos Alkaras jeste odigrao nešto kvalitetnije i pribranije u ključnim trenucuma, ali takođe i duela koje su odlučile nijanse i nekarakteristične greške Novaka na set loptu za 2:0 u setovima, te na brejk loptu u petom periodu igre. Pa i takav Đoković je sa jednom od najslabijih ličnih izvedbi u grend slem finalima bio konkurentan za trijumf i odvukao meč u pet setova... U krajnjem zbiru osvojio je samo poen manje (167:166).

Zlato u Parizu sada najvažnije, a ostalo šta usput dođe

Dok novinari i analitičari bruje o kraju Novakove ere - čime upadaju u sopstvenu zamku i konačno ipak potvrđuju da je ono što gledamo u poslednjih deset i kusur godina na teniskoj sceni ipak više Novakova era no era velike trojke - Karlos Alkaras, lepo vaspitano dete iz Mursije i monstrum sa reketom u ruci, te iste ljude demantuje... I dok mu u intervjuima postavljaju pitanja praveći uvertiru kako je postao najbolji teniser sveta.

"I dalje smatram Novaka najboljim. Moram da ga pobedim više od jednom ili dva puta, verovatno je za druge igrače drugačije. Za neke sam ja najbolji i ja sam meta svima, ali imam Novaka u mojim očima i želim da igram više puta sa njim. Zaista je fenomenalno kada sam na terenu sa njim. Ali kao što sam rekao, da bih bio najbolji, moram da pobeđujem najbolje", rekao je Alkaraz.

Činjenično stanje je da je Alkarasovo vreme došlo, ali daleko od toga da je Đokovićevo prošlo. Igraće on i dolazeći US Open, pa braniti titulu u Australiji u januaru, kao i na Rolan Garosu u maju mesecu naredne godine. Pa sledi Vimbldon, te Olimpijske igre kao ultimativni cilj. Onima koji ga već sada, posle jednog poraza otpisuju bi možda bilo bolje da su sačekali epilog narednih nekoliko najvećih teniskih turnira.

Kako je Novak Đoković naprasno ostario za mesec dana od titule na Rolan Garosu do poraza u finalu Vimbldona, ostaće misterija, ili iskonski dokaz neobjektivnog, ostrašćenog izveštavanja prepunog malicioznih namera da se unizi najveći svih vremena.

A što se kraja tiče? Biće onda kada ga Đoković odsvira. A novi teniski narativ o njegovoj teniskoj penziji, budite sigurni, iskoristiće kao pogonsko gorivo za kraljevski povratak i novi početak!