Zlato u Parizu sada najvažnije, a ostalo šta usput dođe

Manje boli to što je Novak Đoković ostao bez krune na Vimbldonu. Bez osmog trofeja u Londonu, čime bi se izjednačio sa Rodžerom Federerom. Kao i to što mu je izmakao 24. grend slem pehar u karijeri. Za sve to još ima vremena, pošto ne deluje srpski teniski gigant kao igrač čije vreme prolazi, iako su mnogi zavapili da to kažu nakon tesnog poraza od Karlosa Alkarasa u pet setova vimbldonskog finala.

Ono što mnogo više boli je propuštena verovatno poslednja prilika da Đoković krene još jednom, drugi put u karijeri, po kalendarski Grend slem, po uspeh koji više od pola veka niko nije uspeo da uradi. Rodžer Federer ni Rafael Nadal nikada nisu bili blizu tog rezultata kojem je Novak došao na dohvat ruke 2021. godine, kada ga je na tom poslednjem stepeniku u Njujorku zaustavi Danil Medvedev.

Novak Đoković sa 23 osvojena grend slema, sa najviše nedelja na tronu, najviše osvojenih mastersa i to svih mastersa, zacementirao je sebe kao Najvećeg tenisera svih vremena i samo inadžije izmišljaju neke argumente u korist drugih. Sutra da Karlos Alkaras nadmaši uspehe neverovatnog Srbina niko neće pominjati ni gracioznost u igri, ni upornost na terenu, već će mu se svi nakloniti kao novom kralju. Mladi Španac zaista izgleda kao snaga koja bi mogla da povalja sve najveće rezultate u godinama koje dolaze, ali, opet, dug je to put i rano je za takve prognoze.

Novakovo dostojanstvo u porazu: Alkaras ima mentalitet španskog bika, zaslužio je pobedu

Dakle, Novak Đoković neće stići ove godine do kalendarskog Grend slema i to može malo da promeni njegovu vizuru kako će da izgleda nastavak sezone. Na US open neće ići sa takvim nabojem i istovremeno takvim pritiskom da tamo mora da piše istoriju tenisa, ali će sigurno biti gladan i motivisan da posle dugo vremena, još od 2018. podigne trofej u Njujorku i po mogućnosti da se revanšira Alkarasu za Vimbldon.

Ipak, Đoković je već sada na teniskom Olimpu i teško da će ga Nadal stići čak iako posle duge pauze zaigra na Rolan Garosu naredne godine. S tim što će Novak imati tri prilike da do Pariza svoj bilans grend slem trofeja još podigne, van domašaja Bika sa Majorke. Ono što će, dugoročnije gledano, sada biti najveći cilj koji će srpski as gledati je – olimpijsko zlato. Otprilike godinu dana u odnosu na današnji dan krenuće Igre u Parizu, jedino veliko takmičenje koje Đoković nije osvojio. Jedini vredan trofej koji nema u svojoj kolekciji. Nikada nije krio Novak koliko želi da sluša „Bože pravde“ na Olimpijskim igrama i sledeća godina će mu biti, verovatno, poslednji pokušaj da to ostvari. Sa zlatom iz Pariza bi svoje ime uklesao u tenisku istoriju i lestvicu toliko visoko postavio da će mlade nade morati žestoko godinama da znoje ruke i noge i zadnjicu da bi mu prišli, a kamoli prestigli.

U 2024. će se zgusnusti tri velika turnira u svega dva meseca: Rolan Garos (26. maj – 9. jun), Vimbldon (1. jul – 14. jul) i Olimpijske igre (26. jul – 11. avgust). Prošli put je Novak sebe preforsirao i „ugasio“ se u Tokiju kada je bio nadomak finala. Ovog puta takvu grešku neće napraviti i sasvim je realno da neko od pomenutih takmičenja odigra sa pola gasa. Uostalom, igra se šljaka – trava – šljaka, u roku od 60 dana, pa je sasvim moguće da bude igrača koji će i preskočiti neki od turnira.

Prema tome, cilj u narednih godinu dana je Pariz. Zlato. A, sve ostalo što dođe usput, a sasvim sigurno će toga biti, biće samo dodatni bonus u Novakovoj riznici trofeja kakvu svet tenisa nikada nije video.