Đoković: Postoji mogućnost da odustanem

Krvavog lakta, izgrebanih leđa od padanja na parisku šljaku i, što je najgore, povređenog kolena napustio je Novak Đoković teren posle četiri i po sata borbe sa Fransiskom Serudolom.

Uspeo je najbolji teniser svih vremena da savlada Argentinca sa 3:2 (nakon što je vodio 1:0, pa gubio 1:2), i plasira se u četvrtfinale Rolan Garosa, ali veliko je pitanje hoće li u sredu moći na megdan Kasperu Rudu u reprizi prošlogodišnjeg finala Otvorenog prvenstva Francuske.

"Ne znam da li ću igrati. Videćemo, postoji mogućnost da odustanem ako rezultati ne budu dobri. Videćemo kolika je ozbiljnost povrede, ništa nije u mojim rukama, mogu samo da se pomolim da sve bude kako treba. Nedeljama sam imao neke manje probleme sa kolenom, ništa strašno, ali sam se okliznuo u drugom setu i osetio bol. Uzeo sam lekove koji su počeli da deluju krajem četvrtog seta... Koleno je koleno, možda je u pitanju i glavni zglob. Šta možeš da uradiš sa kolenom? Jedno je mišić, a drugo je koleno. Metod i pristup oporavku su drugačiji, nikad nisam imao velikih problema sa kolenom. Možda 2011, ali sam normalno igrao. Drugačije je bilo tada, imao sam 24 godine", ispričao je Đoković na konferenciji za medije.

S obzirom na to da je nedavno napunio 37 godina, nije toliko čudno što je koleno počelo da izdaje.

"Zahvalan sam što imam telo koje me služi, iako se sve češće dešavaju ovakve povrede i neplanirani incidenti. Mogu da se pohvalim da sam imao dugu karijeru sa malo povreda. Zahvalan sam ljudima, na čelu sa Miljanom (Amanović, fizioterapetu i Đokovićev kum), koji su mi pomogli da bude tako i da se takmičim toliko godina", dodao je Novak.

Odgovarao je Đoković i na pitanja kako uspeva toliko dugo da igra na vrhunskom nivou. A, posebno u godinama u kojima su mnogi sportisti već uveliko u penziji.

"Od svoje šeste, sedme godine sam tenisu posvetio svaki dan svog života, jer tenis obuhvata mnogo stvari. To je pojedinačni sport i mene niko ne može da zameni. Moram svakodnevno da budem u najboljem svetlu na svakom treningu. Ne propuštam nijedan oporavak, konstantno motivišem sebe, a dobijam podršku i podstrek i od drugih, zbog čega sam im zahvalan. Počev od uže i šire familije, tima, ljudi, nacije, Srbije, Balkana i sveta... Svi ljudi koji mi daju podršku pomažu mi da nastavim dalje. Potpuno je drugačije kada motivaciju moraš da izvlačiš sam iz sebe. Nije lako ustajati svaki dan i ponovo imati bistrinu i jasnoću u želji da uradiš neke stvari po ne znam koji put. Jedan od glavnih razloga zašto se i dalje takmičim jeste to što volim i uživam u tome. To nije kliše, to je stvarno jaka emocija", objasnio je Đoković.

Ima jedan Srbin što odbija da umre i kad su mu rane fatalne! Đoković ponovo nadljudski preokrenuo

Nije se na tome zaustavio. Pokušao je najbolji teniser svih vremena što preciznije da istakne svoje motive.

"Stav je značajan. Svaki dan se pitam da li želim nešto, koja je svrha toga, koji su ciljevi, da li mi je to jasno, da li to istinski želim ili to neko drugi želi za mene... To su pitanja na koja čovek uvek treba da odgovori. Ovakvi trenuci su upravo ono o čemu sanjam. Želim da ih imam i da me inspirišu. Želim da budem na centralnom terenu grend slema, da igram pet setova sa 10 ili 15 godina mlađim teniserima, da im pokažem da i dalje imam više snage i izdržljivosti od njih. To su stvari koje me dodatno nalože da nastavim dalje".

Rekao je Novak i kada će se povući sa terena.

" Kada budem osetio da sam igrački nadmudren do te mere da ne mogu više da pariram, tada ću da se povučem. U četvrtfinalu grend slema u 37. godini, posle devet sati tenisa pokazujem da sam spreman, fizički izdržljiv da mogu da se takmičim sa tim mlađim momcima. Trenutno sam prošao na grend slemu, tako da nemam želju da stanem. Na terenu sam zbog povrede razmišljao da li da odustanem, ali ne znam kako će sledeći grend slem da izgleda. Nadao sam se, verovao da će se stvari poboljšati i ispostavilo se da je bilo tako. Bogu hvala na tome".

Osvrnuo se svetski broj jedan i na uslove igranja u Parizu. Vremenski uslovi nisu naklonjeni igračima, kiša ovih dana često pada u francuskoj prestonici.

"Utiče to na vlažnost vazduha, na podlogu, bilo je blata... Na travi, recimo, ne možeš nešto mnogo da radiš, na betonu je tako kako je, ali na šljaci to može da se reši na neki način. Rolan Garos je najbolji na svetu kada je u pitanju briga o šljaci. Poznajem ljude koji to rade, pričao sam sa jednim od njih na zagrevanju pre meča o čišćenju terena kada god bude prekid. Sunce je izašlo posle mnogo kišnih dana i to je uticalo na teren. Ne znam šta su uradili, sklonili su neku šljaku, kao da je nije bilo na terenu. Zbog takvih suvljih uslova i sunca to utiče na šljaku. Povreda se dogodila baš zbog toga, okliznuo sam se. Svi imamo to kretanje na šljaci, ja se krećem tako da imam promene pravca. Mnogo puta sam padao i na šljaci i na travi, ali ovo je bilo jednostavno previše. Pričao sam sa sudijom, pitao sam ga da li mogu da čiste teren češće, da se ne čeka kraj seta. Proverila je, pričala sa supervizorom i odgovor je bio - ne. Zato sam tražio razgovor sa supervizorom i tražio objašnjenje. Ne upirem prstom ni u koga, ni u individualca ni u grupu ljudi. Samo pokušavam da shvatim zašto bi to loše utaicalo na teren. Uostalom, mi nogama čistimo linije, ne razumem kako to šteti terenu. Smatram da to pomaže nama igračima", izneo je Đoković svoj stav.

Kada već sam nije uspeo, probali su ljudi iz njegovog tima da učine nešto, ali i to je bilo uzalud.

"Ljudi iz mog tima su pričali sa organizatorima, pokušavamo da shvatimo zašto je komplikovano da se to radi (da se češće čisti teren). Bila je kiša, sada je sunce. Razumem da ti ljudi rade naporno, ne govorim da neko radi nešto pogrešno, znam da daju sve od sebe, samo pokušavam da shvatim ako se igrač loše oseća, šta još treba da se desi. Sada sam se povredio, preživeo sam, ali ne znam da li ću moći da igram naredni meč. Da li je mogla da se spreči moja povreda? Verovatno da jeste. Da je bilo češće brige o terenu tokom seta. To je sve što tražim", ponovio je Đoković.