Neka srpska kuhinja servira inat, najskromniju margaritu i trpezu očajanja Sineru i društvu

Australija je već u finalu Dejvis kupa, drugo upražnjeno mesto popuniće Srbija ili Italija. Mnoge pikanterije u svojoj kuhinji kriju italijanski majstori, ali protagoniste današnjeg polufinala (12.00, Sportklub), predstavili su još sinoć, vrlo eksplicitno. Jasno je da će Janik Siner i Novak Đoković treći put u svega dvanaest dana počastiti sladokusce pravom teniskom poslasticom, a selektor Italije Filipo Volandri najavio je Lorenca Muzetija u drugom singlu, najverovatnije protiv nadahnutog Miomira Kecmanovića, dok će potencijalni dubl ekipe sa Apenina ostati nepromenjen u odnosu na duel sa Holanđanima i činiće ga Siner i Lorenco Sonego.

Ali umesto da Azuri serviraju branč ili ručak, neka Novak Đoković i drugovi budu domaćini, nimalo darežljivi i gostoljubivi. Neka iz srpske kuhinje pred Italije stigne reš pečena, najskromnija margarita na svetu, ma neka pred momcima sa Čizme bude i klot testo, kečap umesto pelata - o parmezanu i mocareli da ne pričamo - i trpeza očajanja. Neka bude polu-prazan astal sa klimavim nogama, da kad se na njega nalakte i piće počne da lije po stoljnjaku. Neka bude i nastavak serije besprekornih servisa Novaka Đokovića što traje još od Završnog mastersa, neka bude i 22. uzastopna Novakova pobeda za Srbiju u singlu Dejvis kupa.

Italija (3,00) - Srbija (1,33)

Jeste izgubio od Sinera u grupnoj fazi najprestižnijeg ATP turnira u Torinu, ali mu se pet dana kasnije najbolji svih vremena osvetio u finalu. Kada je pritisak dostizao vrhunac, Novakov brod je mirno plovio. Od Đokovića se pobeda očekuje, a znamo da su često najteže ostvarive one pobede koje se unapred upišu. Siner će, bez sumnje, želeti da ponudi sebi potvrdu da prvi trijumf nad Novakom nije bio slučajnost, a svom narodu satisfakciju u vidu plasmana u finale - jer bez Novakove pobede, šanse Srbije za poslednji korak do Salatare nisu blistave.

Ali kljucaće i po Sinerovoj glavi podatak da je Novak Đoković poslednji meč Dejvis kupa izgubio davne 2011. godine, kada je u drugom setu morao da preda meč Huanu Martinu Del Potru (7:6, 3:0), da od 2017. godine i Danila Medvedeva nije izgubio set u takmičenju teniskih reprezentacija (24 u nizu), a činjenica da je Novak dobio poslednja 34 servis gema teraće Italijana da bude još agresivniji iz riterna, da povećava šanse za grešku.

"Za Janika je ovo važna prilika, već je rekao da je mnogo toga naučio iz mečeva sa Novakom. Ovo je njegov poligon za rast, za procenu trenutnog teniskog nivoa. A mečevi ovog tipa će biti sve učestaliji. Duel između Sinera i Noleta biće još jedna šahovska partija. Janik zna šta da očekuje. Šta ako je svetski broj jedan umoran? Pa, čak je i Janik delovao umorno kada je stigao, ali ovo su igrači sposbni da promene situaciju za tili čas i da rade izvanredne stvari", rekao je selektor Italije.

U tek nešto više od dva dana, otkako je Srbija odigrala četvrtfinalne duele protiv Velike Britanije u Malagi, srpski tim se suočio već sa nekolicinom, neplaniranih i nimalo prijatnih detalja. Počev od nepristojne britanske publike, preko činjenice da je Novaku Đokoviću traženo anti-doping testiranje sat i po vremena pre meča sa Kameronom Norijem, do opšteg nezadovoljstva (u regionu) činjenicom da je srpski tim na megdan Britaniji izašao uz muzičku pratnju Danice Crnogorčević, odnosno pesme “Veseli se, srpski rode”. Određene organizacije kritikovale su organizatore Dejvis kupa, čak išle dotle da pesmu okarakterišu “neonacističkom”, da bi Dejvis kup podlegao pritiscima i sa zvaničnih profila na društvenim mrežama uklonio "sporne" snimke.

I sve su to razlozi zbog kojih očekujemo još jedno buđenje srpskog inata. Možda se najviše vatre razgori u Novaku, a otuda će se lakše preneti i na ostatak tima kojim kormilari Viktor Troicki.

"Pritisak me motiviše. Često ume da me ubaci u izolacijski režim, tako da se fokusiram da izvučam najbolje iz sebe u ključnoj nedelji Dejvis kupa. Činjenica da predstavljam svoju zemlju, verovatno, multiplikuje to osećanje motivacije", rekao je Đoković.

Međutim, osim Đokovićevog, izuzetno će biti važan učinak, najverovatnije Miomira Kecmanovića. Srbija se nada identičnom scenariju kao protiv Velike Britanije kada su i Novak i Miomir trijumfalno završavali mečeve. Ipak, bojazan srpske reprezentacije leži u dublu jer je jedina koja od četvrtfinala nije odigrala niti jedan, za razliku od Italijana i Australijanaca. Srbija nema pravog specijalistu za dubl kakav je nekada bio Nenad Zimonjić, a ako do njega i bude došlo, podsetićemo da Novak nema spektakularan učinak u paru i da je od poslednjih 11 mečeva dobio samo četiri.

Ali polako. Srbija ide korak po korak. Nije ih još mnogo ostalo do Salatare koja se čeka od 2010. godine.