Najveći teniski klasik u istoriji i Rafina „kletva“ koju Novak mora da razbije
Vreme čitanja: 4min | sub. 12.06.21. | 09:38
U prethodna dva slučaja Đoković i Soderling kada su srušili Nadala nisu uzeli titulu
Sudar divova, gladijatora, teniskih genijalaca... Nižu se hvalospevi na račun Novaka Đokovića i Rafaela Nadala posle još jednog njihovog epskog duela, meča koji će se dugo pamtiti, koji će zlatnim slovima biti upisan u istoriju belog sporta.
Na sreću, više će ga pamtiti navijači srpskog asa, teniskog kralja, koji je ostvario najteži zadatak u svetu belog sporta: srušio je gospodara šljake, večitog šampiona Rolan Garosa, u njegovoj kući. Skinuo je Rafu s trona, sprečio da dođe do 21. grend slem titule, kojom bi postao najuspešniji u istoriji. I objektivno, sa tri trofeja razlike, bilo bi ga pakleno teško stići. Ta propuštena prilika će Bika sa Majorke danas pakleno da žulja. Svestan je šta mu je Novak oduzeo na pozornici Šatrijea.
Izabrane vesti
Svet je godinama uživao u duopolu Federera i Nadala, gde je Đoković bio „treći točak“, koji nikako nije uspevao da se ubaci u to društvo. Kada se 2011. prvi put popeo na Olimp, počeo je novi teniski poredak. U kojem je Novak kralj, dominantna sila, kojoj ni svi orkani i tornada koja ga šibaju gotovo svakodnevno iz zapadnih medija, te redovno sa tribina najvećih turnira – ne mogu ništa. I to nikako ne mogu da mu oproste.
Rodžer Federer, istinski velikan ovog sporta, polako klizi u drugi plan. Jer, dvoboj Novaka Đokovića i Rafaela Nadala je najveći klasik u istoriji ovog sporta. Niko nikada nije igrao toliko puta jedan protiv drugog kao Srbin i Španac – čak 58 puta. I od sinoć Novak vodi 30:28 u pobedama. Toliko je tesno, neizvesno, klackalica.
Od toga su 29 puta igrali u finalima, vodili direktne okršaje za titulu. Đoković je uspešniji – 16:13. Ali, nije sve ni u matematici, ni statistici. Kakvih je samo tu bilo mečeva! Onih koji se gledaju sedeći na ivici stolice.
Finale Australijan opena, najduže u istoriji, iz 2012. godine, koje je Đoković dobio 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5 posle pet sati i 53 minuta igre. Godinu dana kasnije Nadal je odgovorio pobedom u polufinalu Rolan Garosa posle pet setova, u kojem je poslednji završen rezulatom 9:7. A, spektakulano je bilo i polufinale Vimbldona pre tri godine, u kojem je Đoković slavio sa 10:8 u odlučujućem setu, posle još jednog maratona koji je dizao na noge londonsku publiku, a dovodio na ivicu srčanog udara navijače obojice velikih šampiona širom sveta.
U tu antologiju, u riznicu neverovatnih mečeva teniskih divova ući će i ovaj iz polufinala Rolan Garosa, koji je doveo dotle da je, po rečima Marion Bartoli, premijer Francuske, raspamećen onim što je gledao preko tv ekrana, pozvao organizatore Rolan Garosa i rekao im da suspenduje policijski čas na Šatrijeu, neka publika ostane do kraja meča. Pa, nek ide život...
I u pravu je, ne bi to bilo isto da su se čule samo strune reketa kako sviraju posle udaraca i usklici igrača kod svakog poena, da nema vulkana emocija s tribina posle svakog, ali svakog vanserijskog poena. Takvih poena da je Dijego Švarcman, četvrtfinalista turnira, javno upitao igraju li Đoković i Nadal isti sport kao ostali momci iz ATP tura.
Ali... Novak je ostvario veliku pobedu, za dugo pamćenje, no trofej još nije u njegovim rukama. Neće mu u nedelju biti nimalo lako protiv Stefanosa Cicipasa, jednog od mladih lavova, gladnih grend slem trofeja. Grk je prvi put u finalu, vidi šansu, vidi obrise pehara. Mada je svestan i on kakav ga rudarski posao čeka da bi ga podigao. Tako je i Danil Medvedev u Melburnu čak bio i favorit u finalu po mišljenju pojedinih eksperata, pa je doživeo debakl od savršeno našpanovanog Đokovića.
Boriće se u nedelju Đoković sa Cicipasom, ali i sa Rafinom „kletvom“ u Parizu. Jer, samo su dvojica igrača uspevala da pobede Španca na Rolan Garosu, da ga odvoje od „majke zemlje“. Jednom Robin Soderling, jednom Novak (pre jučerašnjeg susreta). I nisu uspeli da taj uspeh naplate osvajanjem trofeja.
Soderling je 2009. eliminisao Nadala u četvrtom kolu, a u finalu je poražen od Federera. Dok je Đoković izbacio Rafu 2015. u četvrtfinalu, a u borbi za trofej je izgubio od Vavrinke.
Voli Novak izazove, obožava da ruši rekorde, da uspe nešto što nikom nije uspelo. Traži takve specijalne zadatke, jer u svetu tenisa nema iole vrednog trofeja kojeg već nije osvojio. Pa, eto mu dodatnog stimulansa pred finale: da razbije Rafinu „kletvu“ i da time dođe do 19. grend slem pehara. Da dođe tik iza leđa Federeru i Nadalu koji imaju po 20. Sa naredna dva turnira, Vimbldonom i US openom, gde su podloge koje njegovoj igri bolje prijaju od šljake, srpski as bi mogao da se izjednači sa najvećim rivalima. Da ne preterujemo sa zahtevima pa da kažemo i da ih prestigne. Može to i dogodine, nije kasno...
A, da, nije ni to sve. U teniskoj Open eri nijedan igrač nije uspeo da svaki grend slem turnir osvoji po dva puta. Nadal je samo jednom slavio u Australiji, Federer jednom na Rolan Garosu. I tu Đoković može u nedelju da uđe u tenisku istoriju. Koliko toga je na talonu. Još samo jedan korak...