Jedno sasvim (ne)obično dete - 16 godina, prvi put na grend slemu, a želi Đokovićeve rekorde

(Od izveštača Mozzart Sport iz Pariza)

Ne postoji jasna granica kada neko prestaje da bude dete. Nekada deca rano postaju ljudi, neki ljudi zauvek ostanu deca. Nema ničega lošeg ni u jednom, ni u drugom.

Novak Đoković je već kao sedmogodišnjak znao da mu je tenis obaveza. A obaveze često nisu deo dečijeg rečnika, njihove bezbrižne, ušuškane sfere. Kao dete je imao cilj - da postane prvak. I daleko ga je preširao.

Tamo negde u sred Sibira, u Krasnojarsku krajem aprila 2007. godine rodilo se, ispostaviće se, jedno sasvim (ne)obično dete - Mira Andreeva. Danas je to dete jedan od najvećih bisera ženskog tenisa, ali ko detetu može da zabrani da i dalje bude dete. Pa i kada se prvi put pojavi na grend slem turniru, kada glatko počisti bolje rangirane protivnice u prve dve runde i on njoj već stidiljivo počne o njoj da se priča kao tinejdžerki koja bi uz Martinu Hingis, Moniku Seleš i Trejsi Ostin, mogla da se počasti grend slem titulom već sa nepunih 17 godina.

I potpuno je nebitno hoće li neko na ovogodišnjem Rolan Garosu, Vimbldonu ili US openu sprečiti njen ulazak u klub 16. Važno je da dete sanja velike snove, ali da usput ostaje samo dete. Da radi ono što deca, ili odnosno tinejdžeri rade.

“Nemam hobije. Klasična sam tinejdžerka. Gledam TV serije... Trebalo bi da učim, mada realno često to ne radim", rekla je uz osmeh Andreeva i nastavila: "Rekla bih da sam fina, normalna osoba. Razumećete ako budete pričali više sa mnom.”

Obično ne očekujete mnogo od tinejdžerskih konferencija. One na kojima novinari ispituju Karlosa Alkarasa su uglavnom strahovito dosadne i uspavljujuće. Nit' se trudi da izađe iz okvira šablonskih odgovora, nit' aktuelni svetski broj jedan naročito tečno govori engleski. Za razliku od Karlitosa, 16-godišnjakinja Mira je svojim, iskrenim dečijim odgovorima uspevala da iz pitanja u pitanje zasmejava oko pedesetak novinara.

Akrobata nalik Borisu Bekeru će izaći da pobedi Novaka: Fokina na zemlji, kao riba u vodi

Ne da nije imala tremu od igranja na trećem najvećem stadionu Frenč Opena što broji 5.000 mesta, niti od publike koja je navijala za domaću igračicu i njenu protivnicu Dijan Pari.

“Simon Matije nije tolijo veliki stadion. Lep osećaj za mene, bila sam spremna na to da će 90 posto navijati za nju, a 10 biti za mene. Bila sam smirena", rekla je Andreeva.

Sa juniorskim tenisom je završila, a sa profesionalnim se upoznala oktobra prošle godine na tunišanskom Jasmin Openu. Da nije bez razloga dobila vajld kartu za ovogodišnji madridski masters videlo se i plasmanom u osminu finala, gde je poražena od potonje šampionke Arine Sabalenke. Do glavnog žreba Rolan Garosa probila se sa tri pobede u kvalifikacijama, što sa uspesima u prve dve runde u Parizu daje niz od pet pobeda bez izgubljenog seta. Impresivno za trenutno 143, a od ponedeljka 12. juna projektovanu 83. teniserku sveta. Ako kojim slučajem dođe do osmine finala, eto Ruskinje na projektovanoj 65. poziciji.

A na pitanje o tome šta je potrebno jednoj tako mladoj devojci da napravi veliki rezultat na grend slemovima, Andreeva odgovara vrlo zrelo.

"Možda kao što moj trener kaže, da se ne ponašam kao diva, već da ostanem skromna sve vreme. Iako ja ne mislim da sam do sada napravila bilo kakav uspeh. Nisam osvojila nijedan turnir. Samo igram tenis."

Ja im tražim urme, oni mi donesu jabuku

Dete koje osminu finala mastersa ne doživljava uspehom, koje ne smatra velikim dostignućem proboj među top 100 i još bolji renking od toga, evidentno je gladno, svesno sopstvenog potencijala, željno pomeranja granica. Prva sećanja na Rolan Garos datiraju godinama unazad, ako računamo striktno televizijske prenose. Ako ćemo pak iz prvog lica, Andreeva se seća prošlogodišnjeg Garosa gde je kao juniorka igrala četvrtfinale. Ostao joj je urezan susret sa Novakom Đokovićem.|

"Gledala sam njega, Rodžera, Rafu, sanjala sam da igram na velikom terenu. Rodžer je uvek bio moj idol, ali posle 2022. godine kada je Rafa osvojio 14. titulu sve se promenilo. On je postao moj broj jedan. Ne želim da uvredim Novaka, tako da ću reći da su mi njih trojica na prva tri mesta. Novaka sam upoznala na hodniku Leglena. Pevao je neku pesmu. Ne secam se sa kim je igrao, ali se sećam da je baš bio opušten. Ta slika mi se urezala kao prvo sećanje na Garos."

Možda Rafa i Rodžer jesu veći idoli nego Novak, ali Srbin je cilj kojem se teži. Pričajući o tome šta želi da postigne u tenisu, nije pomenula ni Španca, ni Švajcarca. Novak joj se javio u glavi kao sinonim za njaveća dostignuća koja se (ne) mogu nadmašiti.

"San... Znam da Đoković ima 22 ili 23 grend slem titule, tako da ja želim da idem do 25", rekala je Mira i u trenutku, nehotično predvidela ono što bi moglo da se desi do kraja naredne nedelje na Rolan Garosu. Istorija.

Ona je svoju počela nedavno da piše i mogla bi da bude jedna od lepših priča ovogodišnje Rolan Garosa.