Istorija u Njujorku: Radukanu od kvalifikanta do grend slem titule bez izgubljenog seta

Nepredvidiv tokom praktično čitavog svog postojanja, umeo je ženski tenis da nam donese brojne neverovatne priče, ali ona koju je ovog septembra ispisala Ema Radukanu u Njujorku teško da će se u skorije vreme ponoviti. Britanska teniserka stigla je na US open kao kvalifikant, a sa poslednjeg grend slem turnira u sezoni otišla sa trofejem u rukama. Podvig kskav nikada ranije nije viđen u istoriji, kako muškog, tako i ženskog tenisa. I pride je Radukanu do njega došla bez izgubljenog seta - isto je poslednji put uradila Serena Vilijams 2014. godine - pošto je baš kao i u prethodnih šest mečeva u glavnom žrebu - i još tri u kvalifikacijama - u finalu savladala Lejlu Fernandez sa 2:0 (po setovima 6:4, 6:3).

I tako postala druga najslabije rangirana teniserka u istoriji - 150. na svetu - koja je stigla do grend slem trofeja. Jedina šampionka sa slabijim renkigom bila je Kim Klajsters - večeras bila na tribinama - koja je na istom ovom mestu 2009. godine slavila kao 186. igračica sveta. S tim da je belgijska teniserka do pomenutog podviga stigla u svojoj 26 godini, kao dvostruka finalistkinja Rolan Garosa (2001, 2003.) i šampionka US opena (2005.). Dok Radukanu s druge strane ma svega 18 leta i praktično nikakvo iskustvo igranja na velikoj sceni...

Na Turu ima ukupno 18 mečeva uključujući i večerašnji, na grend slem turnirima još manje. Sa ovih sedam na US openu, ukupno 11 (ne računajući kvalifikacije). Prethodno je odigrala još samo četiri na ovogodišnjem Vimbldonu, gde je učešće završila u četvrtom kolu. A tokom čitavog turnira u Njujorku delovala je kao da i te kako zna šta radi.

Doduše, imala je i malo sreće, jer žreb joj se savršeno otvorio, pa je do trofeja stigla, a da reket nije ukrstila ni sa jednom od teniserki iz TOP deset na turniru. Kako bilo, ostaće upamćena i kao najmlađa osvajačica grend slema još od 2004. godine, kada je tada 17-godišnja Marija Šarapova pokorila Vimbldon. Posebno će je pamtiti u njenoj Velikoj Britaniji, s obzirom na to da je prva teniserka sa Ostrva osvajačica grend slema još od Virdžinije Vejd i 1977. godine.

Baš onako kako je Boris Beker opisao njenu igru u najavi finala - podsetivši na čuvenu rečenicu Mohameda Alija - ponela se Radukanu na stadionu Artur Eš. Kretala se kao leptir, ubala kao pčela. I u presudnim trenucima bila maksimalno fokusirana, čime je još jednom potvrdila da poseduje mentalnu snagu potrebnu za najviše domete.

Ima je zapravo i Fernandezova, o čemu govori podatak da je uspela da spase tri set-lopte u prvom setu, potom i dve meč lopte u drugom, ali je utisak da ju je, osim što nije bila na dovečerašnjem nivou, savladao i umor. Ipak je 19-godišnja Kanađanka na putu do finala na terenu provela oko pet sati više u odnosu na večerašnju rivalku, i na njemu savladala Naomi Osaku (3. nosilac), Anđeliku Kerber (16.), Elinu Svitolinu (5.) i Arinu Sabalenku (2.).

Došla je na turnir kao 73. na svetu (od sutra će biti 28.), išla korak po korak i ispisivala priču vrednu pojavljivanja na filmskom platnu, ali je na poslednjem stepeniku zastala i postala sporedni lik jedne još veće i neverovatnije. Istorijske priče...