FOTO PRIČA: Ovog puta nema dočeka, sad bih voleo na skijanje, ali vratio bih se sa jednom nogom

Neko voli da pozira, neko ne voli, a neko – mora. Međutim, Novak Đoković se već svikao na tradicionalni foto-sešn posle grend slemova, posebno u Melburnu na kome je već deset puta podizao pehar. Odmah nakon finalne pobede nad Stefanosom Cicipasom rekao je da mu je ovaj, s obzirom na okolnosti, možda bio i najteži, ali svejedno – zvanične proslave u Beogradu ovoga puta neće biti.

“Neću se vratiti odmah u Beograd, već za nekih sedam dana. Neće biti proslava, ne da ja znam, u smislu organizacije, dočeka. To smo imali više puta, mada je ovaj poseban. Ali, svaki je poseban u ovom delu karijere. Ne znam jedino šta će roditelji da organizuju, to je nepredvidivo”, rekao je Đoković okupljenim novinarima.

Nije ovog puta bilo previše vremena za priču, jer previše je bilo – navijača. I to mislimo u najboljem mogućem smislu.

“Još nisam prošao kroz sve poruke. Čuo sam se sa ženom, decom, najbitnijim ljudima, to mi je bilo važno. Toliko mi je ljudi čestitalo… Počastvovan sam i prezahvalan. Čovek ne zna koliko daleko dopire uspeh. Drago mi je što kolege iz različitih sportova prate i daju podršku, to mi je značilo”.

Naravno, ona podrška Srba u Melburnu, pre toga i u Adelajdu, dobila je poseban pasus.

“Hvala svim našim ljudima koji su došli u ogromnom broju, čak i van stadiona. Ja nisam mogao da verujem koliko je ljudi bilo, video sam snimke posle. Žao mi je onih kojima nisam stigao da dam potpis, jer nisam uspeo da se svima posvetim, znam da je tu bilo puno dece koja su htela da se rukuju. Ali evo, ovom prilikom da se zahvalim. Posle onih scena juče, mogu da zaključim da nikada nisam imao veću i glasniju podršku u Melburnu. Na njihovim krilima sam osvojio trofej”.

Bilo je… Izazovno, u najmanju ruku. Posebno posle svih onih bočnih udara…

“Pa jeste, da je bio jedan od najznačajnijih trofeja, to sam i rekao, bez preterivanja, prošao sam kroz dosta izazova u poslednjih mesec dana. Znamo šta se desilo prošle godine, pitali smo se kako ću biti primljen, posle ovo sa ocem i povreda, ali sve to kada se skupi… Postoji neki viši razlog zašto se sve to dogodilo. Zato stojim ovde pred vama danas, zahvalan sam na okolnostima”.

Možda je baš zato i pred finale bio smiren…

“U toku turnira, pogotovo pred finale mi je bilo teže da zaspim, tu ima puno misli, bilo je svega, različitih scenarija, ali sinoć je sve bilo u trenutku”.

Dobro, a sada? Sledi li malo opuštanja?

“Zdravo je imati neku ravnotežu u životu, ja sam organizovan i usresređen na zadatke. Sa druge strane, ja sam spontan, ljudi koji me najbolje poznaju znaju da volim tu spontanost, iako možda zbog prirode posla nemam vremena za to. Volim da znam unapred šta treba da uradim, da pristupim, da se ponesem, da imam mentalnu jasnoću. Kao individualni sportista, koliko god veliki tim ljudi imao da pomažu na jedan ili drugi način, stvari moraju da se postave kako treba. Ima puno stvari koje bih voleo da probam, voleo bih da skijam, sada kada bih otišao na stazu, vratio bih se sa jednom nogom, verovatno”, nasmejao se Novak.

Zaslužio je.