Mozzartova egzibicija u Kataru koja mora da se doživi: Samo što nismo seli Piksiju u krilo

Dobar glas daleko se čuje, a o nezaboravnom putovanju dugo se priča. A takva je bila Mozzartova egzibicija u Dohi sa 122 člana, sa dobitnicima nagradne igre "Pogodi najveću kvotu i osvoji put u Katar". Jedan od naših putnika bio je i Ivan Ivanić iz Beograda sa ozbiljnim stažom na Svetskim prvenstvima. Bio je 2006. u Nemačkoj, 2010. u Južnoj Africi i pre četiri godine u Rusiji, ali je putovanje Mozzartovim avionom i vreme kratak izlet na Bliskom istoku ostavi poseban utisak.

"Putovanje je bilo sjajno. Plus što je Mozzart izabrao mesta koja bih sam sebi kupio. Nije moglo bolje osim da možda sednemo Piksiju u krilo. Bilo je ludo, nezaboravno, malo naporno… Ali nema dileme da bi umor bio značajno manji da je Srbija pobedila. Držao bi nas adrenalin do kraja puta. Ovako je malo splasnulo. Jedna egzibicija koju je teško prepričati dok se ne doživi. Svetsko prvenstvo je samo po sebi događaj gde se ljudi pomešaju pričaju o istoj stvari, gaje istu euforiju da njihova zemlja ide dalje. Imaju neka neraealna, neka realna očekivanja. Svi smo išli i verovali da ćemo da pobedimo Brazil", počeo je Ivan.

Sate slobodnog vremena uoči utakmice uspeo je da iskoristi da procunja Dohom.

"Nije bilo mnogo vremena, ali Katar je… Napravili su nešto u srcu ničega. Baš se vidi da imaju previše novca, da malo i rasipaju."

Ivan Ivanić na Lusailu

Rasipaju i te kako pošto su u organizaciju Mundijala uložili preko 200.000.000.000 evra, a simbol moći jeste i spektakularni stadion Lusail na kojem su Mozzartovci pratili utakmicu Brazila i Srbije.

"Stadion je odličan. Zlatne boje, u njihovom stilu i prelepo izgleda. Led tehnologije su maksimalno korišćene. Mogu da prave šou kakav žele. Kasnije će stadion prilagoditi na 40.000 ljudi koji će imati još veću komociju."

Kao čoveku sa ogromnim iskustvom posećivanja Mundijala verovaćemo mu na reč.

"Samo Svetsko prvenstvo je specifičan doživljaj, plus ideš da gledaš svoju reprezentaciju i najbolje fudbalere. Nada umire poslednja. Pitaju me što niste išli na neku drugu utakmicu, pa rekoh, lako je ići na drugu, treba ići na prvu kada se probija led."

Već sutra Srbiji sleduje prva, maltene biti ili ne biti utakmica protiv Kameruna.

"Očekujem pobedu naravno, očekivao sam je i protiv Brazila. Pogledao sam naknadno još jednom utakmicu sa Brazilom, nije me mrzelo. Do 55. minuta uz malo sreće sve je to uspevalo da se balansira. I onda kreće neki čudan raspad posle one stative."

Prvi put se prvenstvo sveta igra u jesenjim i zimskim mesecima i po mnogo čemu se razlikuje u odnosu na prethodna, naročito na ona koja je Ivan posećivao.

"Uvek uspem nekako da nađem način da odem na Svetsko prvenstvo. Atmosfera je malo drugačija jer nije bilo alkohola, ha-ha-ha. U Kataru su generalno dosta strogi, nekako suprotno mundijalskom duhu. Ljudi se na ovakvim događajima opuste, mnogo je to veselije na nekim drugim mestima. Cela zemlja živi za taj događaj. Nemci su recimo posle 1945. godine prvi put stavili svoje zastave na kola. Rusi su hteli da pokažu da mogu da organizuju u tri klimatske zone"

Do sada je svaki put išao u svojoj režiji, a kako to izgleda kada Mozzart organizuje?

"Što se Mozzarta tiče, uradio je svoj deo posla vrhunski. Na sve se mislilo, na obroke, transport za vreme prvenstva. Karte su bile vrhunske. Ono ne samo da je prva kategorija, nego su najbolja mesta unutar prve kategorije", zaključio je Ivanić.

Mnogi su "kukali" kako je u Kataru nemoguće pronaći alkohol (čitaj:pivo), ali je neki od naših putnika ipak saznali nešto što drugi nisu znali. Za razliku od Ivana, naš drugi putnik Željko Bugarčić prvi put je uzleteo avionom, prvi put je gledao utakmicu Svetskog prvenstva i vratio je u svoj Vršac mnoge priče i uspomene.

"Iskustva su vrlo pozitivna i lepa. Bilo je ovo sadržajno, nezaboravno putovanje i za sve propuste koji su se desili idu na dušu katarskim organizatorima koji su dozvolili sebi da u fan zoni nemaju menjačnicu, da prevelika fan zona ima poprilično malo sadržaja, da vam njihovi redari daju oprečne informacije. Ali bili bismo bezobrazni kada bismo tražili zamerku u svemu. Doživeli smo da gledamo Srbija Brazil pred preko 80.000 ljudi, to je zaista nešto posebno. Atmosfera je bila fantastična, mnogo Brazilaca koji su izuzetno korektni. Gde god prođu mašu, javljaju se, slikaju se, hoće da menjaju zastave. Pritom je Mozzart vrlo lepo osmislio da svi budemo 'uniformisani' sa istim duksericama, majicama, račevima. I da se lakše raspoznajemo i da lepše predstavljamo Srbiju", objasnio je Željko.