Gde su stali Tirke i Moša da nastave Dušan i Mitar

Prvi Mundijal u istoriji. Prva utakmica naše reprezentacije, zvala se Jugoslavija, a činili su je isključivo Srbi zbog komplikovanih fudbalskih odnosa u zemlji. Prvi rival u Montevideu – Brazil. I prva pobeda – 2:1. Strelci: Aleksandar Tirnanić i Ivan Bek.

Možda sve te podatke ljubitelji fudbala u Srbiji ne bi ni znali da nije Dragan Bjelogrlić u „Montevideu“ otrgao te romantične strane srpskih „loptaških“ početaka iz zaborava. Ovako, svi znaju da je Jugoslavija savladala Brazil na mundijalskoj premijeri i stigla do polufinala. Kako bi bilo sjajno da se istorija ponovi bezmalo vek kasnije...

Četiri godine posle toga Brazil je bio gost u Beogradu. I tada su u navali igrali legendarni Moša i Tirke. Južnoamerikanci su deklasirani sa 8:4, tri gola je dao Marjanović, jedan Tirnanić. Pored njih i dva Glišović, jedan Stevović i Petrak.

I bila je to poslednja pobeda nad Brazilom naše reprezentacije, koliko god puta menjala ime, sve do dana današnjeg! Otkako su sa scene sišli Moša i Tirke, ni kao plavi ni kao crveni Selesau nismo mogli ništa.

Posle mnogo godina Srbija ponovo ima dva asa koja se u dušu, u trepavicu razumeju, kao nekad (makar na filmu) Marjanović i Tirnanić. Da se sad postavi nagradno pitanje kako bi izgledao gol Orlova za svetsku titulu, 90 odsto odgovora bi bilo: asistent Dušan Tadić, strelac Aleksandar Mitrović!

Njih dvojica se toliko dobro poznaju na terenu, da je svakom ko je jednom pogledao meč Srbije jasno koja je najjača osovina tima, od koga prati najveća opasnost, a daleko od toga da je jedina. Mada, znali su to i Portugalci one magične večeri u Lisabonu, pa im nije pomoglo: u toku 90. minut, lopta kod Tadića, centaršut na drugu stativu i glava Mitrovića za pobedu, za let u Katar.

Sa 50 golova Mitrović je rekorder našeg fudbala kada je reprezentacija u pitanju. Prestigao je i Mošu, koji je dugo bio drugi sa 37 pogodaka. Tadić se do sada 20 put upisao u strelce. Dakle, zajedno Mitar i Dušan – 70 golova. Dosta više od Moše i Tirketa. Istina i uz više odigranih utakmica.

Ništa manje važno za ovu priču: od tih 50 pogodaka, Mitrović je 16 dao na Tadićevu asistenciju. Otkako je Piksi postao selektor ta spona između srpske „devetke“ i „desetke“ se dodatno pojačala: šest puta je Dušan u ovih godinu i po dana „namestio“ Aleksandru gol. Što su Orlovi igrali više napadački, tako je i ovaj dinamični duo dolazio više do izražaja.

„Imam poseban odnos sa Mitrovićem i uživam kada igram s njim. Postigao je mnogo golova, a ja sam mu pomogao sa dosta asistencija. Uvek mu kažem da je moj zadatak da ga učinim najboljim strelcem u istoriji srpskog fudbala. Jako se dobro razumemo i igramo zajedno duže vreme. Čak možemo da predvidimo neke stvari pre nego što se dogode, imamo intuitivno razumevanje. Zadovoljstvo je igrati sa njim", pričao je Tadić nedavno za sajt FIFA.

Ogroman je izazov pred timom Srbije, pogotovo ako se pogleda bilans reprezentacije protiv Brazila kroz istoriju. Ali i pred meč u Lisabonu se pričalo kako tri decenije državni tim nije pobedio tim iz prvog šešira, pa još u gostima. Pa je i ta legenda otplovila u legendu.

Kao u nekoj igrici, sledi novi, još veći izazov za Orlove. Novi nivo. Najteži mogući: posle 92 godine pobediti Brazil na Mundijalu. I to u prvom kolu, kao onda. Taj trijumf pogurao je Mošu i Tirketa, Jakšića, Beka i ostale do polufinala. Pa nema većeg izazova za Dušana i Mitra nego da takav scenario ponove...

Valjda je Arabija, apsolutni autsajder u Kataru, pokazala da se na čudu zvanom Mundijal dešavaju i veća čuda.