M. PrelevićPRELAZZI: Došli smo da branimo Argentinu
Vreme čitanja: 6min | sub. 11.07.26. | 09:54
Od napadača, od zlih jezika, od Evropljana, od optužbi da se njima nešto daje – a od nas su uvek samo uzimali!, reći će svaki pošteni Argentinac
Bilo je to drugo najduže leto u Maradoninom životu; bila je Italija ‘90, taj pomalo ukleti turnir koji će na mnogo načina i popraviti i pokvariti moderni fudbal; i bila je Argentina, branilac titule, nacija protiv koje su, činilo se, navijali svi, koja je imala samo sebe.
Ima jedna anegdota, i za razliku od mnogih koje će se kasnije raspredati o njemu i o njegovom nasledniku, ova je bila istinita, dešava se u danu kada aktuelni svetski šampioni dolaze na tlo zemlje u kojoj će se održati Svetsko prvenstvo.
Izabrane vesti
Kako ne bi bili usamljeni, dočekao ih je predsednik države, Karlos Menem, i na aerodromu je Dijego dobio novi pasoš, pa je pomenuo svoju zemlju, pa je pomenuo svoje roditelje, pa je onda rekao:
“Došli smo da branimo Argentinu na Svetskom prvenstvu.”
Neće biti da je slučajnost, jer ništa Dijego nije slučajno radio, i videćete, uostalom, ako Argentina bude opet igrala sa Engleskom koliko ništa nije slučajno. Mogao je tada da kaže da je Argentina došla da odbrani titulu svetskog prvaka i da će dati sve od sebe da to uradi, ali Maradona je to rekao drugačije.
Došli su da brane Argentinu.
*******
Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️
*******
I celih 36 godina kasnije, u jednoj drugoj zemlji, na jednom drugom kontinentu, u jednoj drugoj fudbalskoj i istorijskoj eri, Argentinci misle – s pravom ili ne, o tome možemo da sudimo svi mi, intimno ili glasno – da opet moraju da se brane.
Od napadača, od zlih jezika, od Evropljana, od optužbi da se njima nešto daje – a od nas su uvek samo uzimali!, reći će svaki pošteni Argentinac – od njihovih pesama, njihovog veselja i njihove nadobudnosti.Od njihovog fudbala, i svih kojima je taj fudbal dozlogrdio.
Postoji ta stara priča da Argentina nije uvek bila nesrećna i da nije uvek morala da se drži za fudbalsku loptu kako bi preživela; sve do pedesetih godina prošlog veka cela polovina njenih stanovnika, ona talijanskog porekla, bila je marljiva i privređivala je i ekonomija je bila sasvim u redu. A onda su ovi pogledali onu drugu polovinu, koja nije radila ništa, i rekli: “A što bismo se mi trudili?”
Tako su, veli ova legenda, nastali Argentinci.
Onaj ko želi da iz cele priče izvuče neku paralelu o aktuelnoj reprezentaciji koju su do četvrtfinala doveli Leo Mesi i Lionel Skaloni, široka mu livada stadiona Erouhed u Kanzas Sitiju, država Misuri. Inače igralište Patrika Mahomsa i Trevisa Kelsija, a u proteklih dvadesetak dana, s naglaskom na večeras, istureno odeljenje Rozarija, država Argentina.
Nismo slučajno pomenuli Mundijal 1990. Pojavila se po mrežama cela teorija, bremenita paralelama između tog i ovog turnira.
Kažu kako se Argentina, branilac titule, provlačila samo zahvaljujući svom već vremešnom bogu u dresu sa brojem 10, i da su stigli daleko, daleko, iako nisu imali kvaliteta za to; napominju da je i tada Brazil ispao u osmini finala, i da je postojala herojska nacija koja je opčinila sve iako je upisala 0 pobeda i 4 remija (nekada Republika Irska, danas Zelenortska Ostrva); da je i tada u osmini finala bilo šest evropskih selekcija i po jedna iz Afrike i Južne Amerike; i da su čak i Englezi naterali svoj narod da ih zavoli…
Uostalom, i ovo sada je poslednji ples jednog genija, najboljeg igrača svoje ere i jednog od najboljih koji je ikada hodao planetom (o njegovoj 1994. ne treba trošiti reči). Mesi će otići kako on hoće, Maradona je otišao kako je morao.
Biće onih koji će slaviti oba ta dana kao svoj rođendan.
Istina, Mesi je mnogo ćutljiviji od Maradone, taj odozgo i dalje drobi i melje i psuje Engleze i svakoga ko mrzi Boku i Napulj, Leo ćuti i radi i ponekad zaplače, kao u utorak, kada shvati koliko je blizu bio da bude predaleko od sna.
Činjenica je da je Argentina patila u oba eliminaciona susreta, činjenica je da to ne izgleda previše dobro i da su mnogi od nas pomislili kako je dovoljan samo jedan iole ozbiljniji tim pa da najveći aktivni fudbaler preda krunu, činjenica je da deluju umorno i, što je mnogo gore, definitivno manje gladno nego pre tri i po godine u Kataru.
Neće prestati, sve i da kasno noćas dobijemo najčistiju utakmicu i suđenje kojem se ne može reći “a”, nekmoli uložiti prigovor, neće prestati oni koji tvrde da je Argentina morala da prođe i da je to ćelavi gospodar života i smrti fudbala sredio, jer ko bi hteo Egipćane u četvrtfinalu Svetskog prvenstva.
Ali kada su već stvari kakve jesu (a kakve su to?), mnogo zanimljivije od vrtenja klipova na kojima Argentinac gazi Mohameda Salaha jeste pitanje ko će – ili ko će prvi – eksploatisati te očigledne sistemske greške u “Skaloneti 2.0”. Svi su sporiji nego što su bili, većina je u slabijoj formi, i deluje da ova selekcija nema plan C (ako računamo da je to što imaju Mesija sasvim dovoljan plan B)...
Znate kako, neko veruje u zavere, a neko drugi veruje u mitove, i ta se dva čoveka retko sretnu i za istim stolom…
Samo, da li bi to mogla da bude Švajcarska? Taj najdosadniji od svih preostalih timova (računamo tu i Marokance koji nas nisu oduševili, koji su postali previše evropski i suviše proračunati), i to ne samo zbog načina na koji selekcija Murata Jakina tera loptu – ili ne tera loptu, nego je daje rivalu – koliko zbog shvatanja, ili neshvatanja fudbala.
Teško je zamisliti, sve i kada bi večeras Granit Džaka davao pobednički intervju, da to onim uštogljenim bezveznjakovićima iz Ciriha, Lucerna ili Berna nešto stvarno znači; ili da bi im, što govori mnogo više o jednoj naciji, značio i da bi ih potresao poraz.
Možda ih sve ovo, možemo i to da zamislimo, pomalo iritira: sad kad smo prilično dobri, sad moramo da slušamo o fudbalu i o toj nekoj imigrantskoj deci čudnih prezimena…
Murat Jakin, i sam dete doseljenika, izgleda kao čovek koji je toga svestan, ali ne dozvoljava da ga to omete; zapravo, deluje kao čovek koji ne dozvoljava da ga bilo šta omete. Njegova Švajcarska ima svoj plan i svoju organizaciju – svojevremeno su, 2009, bili prvaci sveta do 17 godina, a i tada su ih predvodili Džaka i Rikardo Rodrigez – i dozvoljenu količinu soliranja.
Pouzdana je kao “toblerone” i jednako uzbudljiva.
Znaš šta ćeš dobiti i nikad se ne iznenadiš
Možda bi stvari bile drugačije da je od dvojice braće trener postao onaj koji se zabavljao na terenu, a ne centarhalf, ali tada Švajcarska ne bi bila u svom prvom četvrtfinalu od 1954. godine.
Ima, da ne grešimo dušu, i u ovom švajcarskom timu ponekih živopisnih priča: o tome kako su se posvađali u svlačionici nakon dosta sramotnog otvaranja protiv Katara (1:1), samo da bi ih ti incidenti ujedinili, o Gregoru Kobelu koji napokonu uspeva da izađe iz senke Jana Zomera, o vunderkindu Manzambiju i njegovom kolenu u koje gleda cela nacija, svesna da je on jedini igrač sposoban za magiju, o tome kako Brel Embolo zapravo postiže golove iako bismo zakleli da nikada nije dao nijedan, ali je mnogo važniji kao kohezivni faktor, jer odlično priča i francuski i nemački i slaže se sa obe klike, o elegantnom Akanđiju koji ume sve, sem da šutne penal.
O tome kako su i sami shvatili da treba da se bave samo fudbalom, a ne politikom i glupiranjem…
Pre 12 godina, kada ih je vodio Otmar Hicfeld, Argentina ih je dobila tek golom u 118. minutu. Dao ga je Anhel di Marija, i sve bi dao Mesi da ima njega ili makar igrača takvog profila i u ovoj selekciji.
Neće Leo večeras misliti o tome, ni o podatku da su se umorni Čifsi pre samo pola godine oprostili od titule na tom istom stadionu jer Patrik Mahoms nije imao s kim da igra.
Neće misliti ni o svim teorijama zavere, ni o Infantinu, pa možda čak ni o Maradoni.
Ali hoće, makar podsvesno, o onoj njegovoj “kao” slučajnoj rečenici, izgovorenoj poslednji put kada je trebalo čuvati pehar u plavetno-beloj vitrini.
“Došli smo da branimo Argentinu.”
SVETSKO PRVENSTVO - ČETVRTFINALE
Četvrtak
Francuska - Maroko 2:0 (0:0)
/Embape 60, Dembele 66/
Petak
Španija - Belgija 2:1 (1:1)
/Ruiz 30, Merino 88 - De Ketelare 41/
Subota
23.00: (4,00) Norveška (3,70) Engleska (1,90)
Nedelja
03.00: (1,75) Argentina (3,50) Švajcarska (5,50)
***kvote su podložne promenama