S. TanasićPor Malvinas, por el Diego, por la última de Leo…
Vreme čitanja: 6min | pon. 13.07.26. | 20:23
Jedna iskra sve je zapalila, počela je da gori buktinja rivalstva između Argentinaca i Engleza na terenu, ali ono preko četiri decenije nije isključivo fudbalsko i neki ožiljci nikada neće izbledeti
Zanavek će prva poveznica biti „Božja ruka“ i „Gol veka“, na Asteki je Dijego Armando Maradona postao apsolutno božanstvo Argentine i omražena ličnost za Engleze. Bila su to dva, verovatno, najčuvenija pogotka u istoriji fudbala, ali netrpeljivost ne traje od toga trena, seže od davnina.
Ne datira od 1986. godine, potrebno je vratiti se još do 1966. i prvog i za sada jedinog Mudnijala koji je Engleska osvojila, a ujedno i velikog trofeja. Jedna iskra sve je zapalila, počela je da gori buktinja, stvorio se rivalitet. Na terenu. Ali, ni sada, kao ni svaki prethodni put kada bi se sastali, nije vezan samo za njega, jer preko četiri decenije od nije isključivo fudbalski i neki ožiljci nikada neće izbledeti…
Izabrane vesti
Biće otvoreno novo poglavlje u sredu, kulminacija je bila u četvrtfinalu Mundijala na Asteki, ali fitilj je zapaljen još prvi put kada su se namerili jedni na druge na Svetskom prvenstvu. Argentinski kapiten Antonio Ratin prošištao je kao ekspres lonac posle jedne sudijske odluke, a čovek koji je tu bio postavljen da deli pravdu (ovih dana više se o tome priča i piše, nego o samom fudbalu) ga je udaljio. Odlučio je da ga isključi.
Samo, tu je bio jedan problem, ili nazovi problem. Dobro, možda i više njih. Antonio Ratin tvrdio je da ne razume nemačkog sudiju Rudolfa Krajtlajna, a on nije znao španski. Ipak, kristalno jasno je bilo kapitenu Argentine da je za njega utakmica gotova, ali se pravio nevešt, pa i više od toga. Znao je tačno šta radi i šta želi da postigne. Nekoliko minuta nije hteo da napusti teren, da bi potom isprovocirao Engleze.
Verovao je da je sudija pristrasan, da sudi u korist Gordog Albiona i kada se smilovao da izađe van granica igrališta – iscepao je englesku zastavicu kod kornera, a zatim i seo na crveni tepih koji je bio namenjen kraljici Elizabeti II. Dvojica policajaca su ga odvela, a kada je uradio što je uradio, usledile su salve uvreda. Letelo je sve i svašta sa tribina, dohvatio je ko šta ima i uputio ka argentinskom kapitenu. On se nijednog trenutka nije kajao zbog učinjenog.
„Kada sam stigao do kornera, uvrnuo sam englesku zastavicu i izvređao ih. Zatim sam otišao do tepiha kojim je kraljica ulazila na stadion i sedeo sam tako oko pet minuta. Bio je to veoma lep crveni tepih“, izjavio je kasnije Antonio Ratin.
(©Reuters)Navodno je posle te utakmice engleski selektor Alf Remzi zabranio igračima da razmene dresove sa suparnicima, a Argentince nazvao životinjama…
Prkosni gest označio je početak velikog rivalstva (vremenom neće biti isključivo vezano za fudbal, poprimiće političke i istorijske konotacije), a FIFA je već za naredno Svetsko prvenstvo uvela žute i crvene kartone, kako bi sve bilo jasno i kako do „nesporazuma“ između sudije i igrača ne bi moglo da dođe.
Antonio Ratin (89) nije dočekao novi duel njegove Argentine i Engleske, preminuo je za vikend pre no što će La Skaloneta izbaciti Švajcarce. Fudblaski svet ostao je bez umnogome zaslužne figure za ovaj rivalitet. Do sada su se pet puta susretali na svetski prvenstvima i Gordio Albion se tri puta radovao, jednom su odigrali nerešeno, ali je ostrvska reprezentacija prošla, i tek jedanput su trijumfovali Latinosi – kada je Dijego Armando Maradona dao „Gol veka“ i kada je udesio „Božju ruku“.
I uvek će ta dva momenta biti bezmalo svima prva asocijacija kada put navede Argentince na Engleze, ali postoji još nešto zbog čega ti dueli imaju posebnu težinu. I nema veze sa fudbalom.
Prava fudbalska banda bila je Argentina u Kataru, prišila je treću zvezdicu i najzad je pao ogroman teret sa pleća Lionela Mesija. Počeli su i u domovini da ga gledaju drugačijim očima, a za ovu generaciju sve se promenilo osvajanjem Kopa Amerike. Družina bili, družina ostali – što se vidi i po detaljima iz svlačionice. U trenucima slavlja više podsete na navijače, nego na igrače.
(©Reuters)Pre četiri godine odjekivalo je: „En Argentina nací, tierra del Diego y Lionel, de los pibes de Malvinas que jamás olvidaré“.
(U Argentini sam rođen, zemlji Dijega i Lionela, momaka sa Malvina koje nikada neću zaboraviti)
A, sada: „Por Malvinas, por el Diego, por la última de Leo“.
(Za Malvine, za Dijega, za poslednju Leovu)
Upravo ti Malvini, koji se pominju u brojnim argentinskim pesmama, bude duhove prošlosti, a za dobar deo Argentinaca to je emotivna tema…
Zemlja je bila katastrofalno vođena, ograničavana su ljudska prava i državno vođstvo u Argentini odlučilo je da pokuša sve da zabašuri vojnim uspehom, te ispravi „istorijsku nepravdu“. Poslate su trupe u aprilu 1982. godine na Malvinska iliti Foklandska ostrva, vladalo je uverenje da će britanska reakcija izostati i – prevarili su se. Margaret Tačer poslala je flotu, rat je trajao 74 dana, a poginulo je preko 900 ljudi. Većina su bili Argentinci.
Skočila je popularnost „Gvozdenoj lejdi“, dok je poraz u ratu doveo do još žešćeg nezadovoljstva i godinu dana kasnije vojna hunta više nije vladala u Argentini. Ali, na ostrvima gde danas živi oko 3.000 ljudi (na referendumu 2013. godine izglasali su da budu tesno povezani sa Velikom Britanijom) ratni ožiljci vidljivi su i dan-danas. Neke plaže i dalje nisu očišćene od nagaznih mina, dosta je neidentifikovanih žrtava i na polovini nadgrobnih spomenika poginulih argentinskih vojnika i sada stoji natpis: „Poznati samo Bogu“.
(©Reuters)Argentina decenijama unazad vodi ekonomsku i diplomatsku kampanju za dobijanje suvereniteta, ne odriče se Malvina koji su od njene obale udaljeni oko 400 kilometara, a od britanske više od 12.700. Deloviti teritorija koje smatraju svojom opevani su u navijačkim pesmama, a neretko se mogu videti argentinske zastave i na njima karta ostrva.
Biće potegnuta ta tema pred utakmicu (neće biti ama baš nikakvo iznenađenje ukoliko na dan ili dva Mundijal po dešavanjima na ulicama podseti na Evropsko prvenstvo u Francuskoj), mada će Lionel Skaloni zasigurno ponoviti sve od pre koji dan.
„To je fudbalska utakmica, hajde da ne komplikujemo previše. Igraćemo protiv sjajnog tima i trenera, ali reč je o fudbalskoj utakmici, i tačka“, poručio je Lionel Skaloni.
Na njemu je da pokuša da spusti tenzije, ali uzavrela latinoamerička krv će proključati…
Uostalom, baš zbog nje Lionel Mesi propustio poslednju utakmicu koju je Argentina igrala protiv Engleske i izgubila 3:2. Debitovao je za reprezentaciju u prijateljskoj sa Mađarima, došlo je do povlačenja i – sevnula je desna ruka. Kao tinejdžer nije mogao da se obuzda, zaradio je crveni karton posle 45 sekundi na terenu. Odradio je suspenziju protiv Gordog Albiona, pa će se sad prvi put na njega nameriti.
I jednime će se svi u Argentini pred utakmicu sa Englezima hrabriti – nikada Gaučosi nisu poraženi u polufinalu Mundijala. Neko će reći da za sve postoji prvi put. Neko će, pak, verovati da ništa nije slučajno i da se to ni ovoga puta neće narušiti. Pa, da vidimo u sredu…
POLUFINALE MUNDIJALA 2026
Utorak (21.00)
(2,40) Francuska (3,30) Španija (3,30)
Sreda (21.00)
(2,65) Engleska (3,10) Argentina (3,10)