Napoleon nema problem sa vojskovođom
Vreme čitanja: 3min | ned. 05.07.26. | 17:57
Ako ga je uopšte i bilo, Rajan Šerki i Didije Dešan su zakopali ratne sekire
Jedan, drugi, pa treći. Mogao je biti još koji. Francuska je u šesnaestini finala potukla Švedsku (3:0), vratio se Didije Dešan na klupu nakon što je u domovini sahranio majku. Naizgled bi sve trebalo da bude u redu, da svi budu zadovoljni, međutim, nije bilo tako.
Bilo je nezadovoljnih. Ili je tako predstavljeno. Nekada se problem pravi i tamo gde ga nema, a u središtu preiče od pre nekoliko dana bio je Rajan Šerki. Dobio je šansu u poslednjih pet minuta pomenute utakmice umesto dvostrukog strelca Kilijana Embapea, ponovo je ušao sa klupe za rezerve, a na kraju je, navodno, ignorisao Didijea Dešana.
Izabrane vesti
Selektor mu je prišao, proturili su koju, da bi Rajan Šerki počeo da namešta štucne. Hteo je još neku da kaže Didije Dešan, odustao je i u Francuskoj je počelo da se priča i piše da postoji problem u komunikaciji između njih dvojice, odnosno da zvezda Mančester Sitija zamera francuskog strategu što više ne igra.
Protiv Senegala – tri minuta; protiv Iraka – 22 minuta; protiv Norveške – 25 minuta; protiv Švedske – pet minuta. Premalo za igrača takvog kalibra, međutim, Francuska je neverovatno potentna, ima strašnu navali i neko mora da ispašta. Rajan Šerki je taj, a moguće frastracije se dotakao i čovek koji određuje ko će igrati…
„Timski duh ne pobeđuje utakmice, ali zbog njega možete da izgubite“, rekao je Didije Dešan.
Bila je to poruka svim reprezentativcima, nije se ticala samo Rajana Šerkija.
„Igrači mogu da budu razočarani zato što ne igraju dovoljno ili uopšte. Može da dođe do frustracije, ali snaga kolektiva treba da bude iznad svega“, podvukao je Didije Dešan.
Nakon što se voda oko francuske lađe ustalasala, zbog priče o nezadovoljstvu, odluku nije promenio. Utakmica osmine finala Svetskog prvenstva protiv Paragvaja – opet je Rajana Šerkija ostavio na klupi. I ponovo mu je dao šansu kada je skoro sve bilo gotovo, kada je Francuska trebalo samo da se odbrani i sačuva prednost. Dobio je skromnih šest minuta.
Ali, ovoga puta, na kraju utakmice slika je bila drugačije. Rajan Šerki je sa tribina pokupio šešir kakav je nosio Napoleon Bonaparta, imao je osmeh na licu, nije bio snužden. Prišao mu je Didije Dešan i – nije ga igonorisao, nije nameštao štucne ili nešto slično. Selektor ga je zagrlio, razmenili su nekoliko rečenica.
Napoleon nema problem sa vojskovođom.
Ako ga je opšte i bilo, Rajan Šerki i Didije Dešan su zakopali ratne sekire. Moraće da svari to što ne igra više, a ko zna, možda i dobije više minuta u četvrtfinalnom duelu sa Marokancima. Tome je zasigurno bliži, nego što bi bio da ga je po poslednjem sudijskom zvižduku nešto žuljalo…
Da klupa žulja – žulja. Pogotovo takve majstore. Samo što, prema pisanjima iz Francuske, druge muke more Rajana Šerkija, privatne su prirode, pa se to reflektuje na njega i na Mundijalu.