Emotivni Sergej Barbarez: Mali smo, ali nas ima puno, slavićemo sedam dana kad se vratimo

Izgledalo je da je vrhunac euforije bio posle pobede nad Italijom u finalu baraža, međutim, Bosnu i Hercegovinu zapljusnuo je još veći talas radosti posle pobede Zmajeva nad Katarom (3:1). Tom pobedom, ekipa Sergeja Barbareza gotovo sigurno je obezbedila prvi plasman u nokaut fazu Mundijala u istoriji BiH fudbala. Tako je bivši fudbaler HSV-a, čovek koji pre ovog uspeha nije imao nijedan trenerski angažman postao jedan od tvoraca rezultata koji će u almanahe BiH fudbala ući kao jedan od najvećih uspeha.

Emotivno je bilo na terenu, a bilo je i na konferenciji posle utakmice. Kako i da ne bude. Bosna i Hercegovina je do pre dve godine mogla samo da sanja plasman na Mundijal, a kamoli da će proći grupu. Sad je san drugačiji, u nokaut fazi, sva je prilika da će Zmajevi ići na Ameriku. Istina, domaćin igra odličan turnir, međutim, posle svega što su prošli u kvalifikacijama i u baražu, da li neko zaista misli da će se BiH uplašiti Kristijana Pulišića, Folarina Baloguna i ostalih.
„Ne znam u kom filmu smo u situaciji da dominiramo. Došli smo kao potpuni autsajderi da pokušamo da napravimo nešto veliko i to nam je uspelo. Uvek ima stvari koje nisu onakve kakve smo očekivali. Naravno, bilo bi idealno da smo odigrali savršenu utakmic sa Katarom u i pobedili sa četiri ili pet golova razlike, ali i ovako je sjajno“, rekao je Barbarez na početku konferencije za medije.

Pored istorijskog trijumfa, utakmica sa Katarom će se najviše pamiti po majstoriji Kerima Alajbegovića. Iz položaja tela koji je bio daleko od idealnog, golobradi dečak je raspalio sa 20 metara i postigao divan gol. Nije mu to prvi put da tako zablista. Bio je zapažen i u mečevima baraža protiv Velsa i Italije.
„Kada imate jednog golobradog momka od 18 godina, koji nije bio punoletan kada je počeo da igra, onda vidite kakve mogućnosti poseduje. Najteža stvar je takvog momka obuzdati. Potrebno mu je dati pravi trenutak za igru, a on je to dočekao. Veliki je teret za njega a da sve to iznese, ali zato sam ja tu. Pokušavamo da s njim sve uradimo u pravo vreme i da ga oslobodimo pritiska. Uveren sam da ova reprezentacija tek počinje svoj put i da će naredna prvenstva biti njihova“.

Mora se skinuti kapa i Barbarezu i direktoru Emiru Spahiću koji je obilazio dijasporu i pronašao momke kao što su Alajbegović i Esmir Barjaktarević. Shvatio je da u domaćem šampionatu neće moći da pronađe dovoljan broj kvalitetnih igrača i okrenuo se onima rođenim preko grane i napravio odličan posao.
„Ima ona jedna: "mali smo, ali nas ima puno". Mislim da naša dijaspora broji više ljudi nego što ih živi u našoj zemlji. Ljudi su željni dodira s domovinom i sportom i vidim koliko im ovo znači. Fantastičan je osećaj imati 30.000 navijača na stadionu. Mislim da sam najsrećniji čovek na svetu što mogu da budem ovde i predstavljam svoju državu“.

Kako god da se završi sledeća utakmica,  veliki uspeh je već napravlje, a prema rečima Barbareza, znaće kako to da proslavi.
„Dobio sam neke snimke iz Mostara, jer je tamo moja raja. Nažalost, nismo sada s njima, ali se nadam da će sačuvati malo snage za slavlje kada se vratimo. Najmanje sedam dana“.

Edin Džeko je izašao ranije iz igre i mnogima je za oko zapala njegova burna reakcija kad je seo na klupu, što su mnogi okarakterisali kao čin nezadovoljstva legendarnog napadača, ali je selektor BiH objasnio čitavu situaciju.
„Džeko uvek ima istu ulogu. Tu nema mnogo filozofije – on je naš najveći igrač. I dalje privlači ogromnu pažnju protivničkih ekipa. U našoj igri bilo je mnogo želje i volje. Ispisali smo istorijski rezultat, jer se nikada ranije nismo plasirali u nokaut-fazu. Kao trener, uvijek želim da to izgleda još bolje. Nekada burno reagujem, ali to je uvek iz želje da dodatno motivišem ekipu“, pojasnio je Barbarez.