Alžir morate da poštujete, ali još mu ne verujete: Luksuz na levom krilu, pitanja na drugim mestima
Vreme čitanja: 13min | pon. 15.06.26. | 11:59
Rijad Marez je i dalje prva zvezda ekipe, dok je selektor Vladimir Petković precrtao Ismaela Benasera i izazvao kontroverze. Ali Alžirci imaju još nekoliko interesantnih fudbalera
Dvanaest godina je mnogo u fudbalu. Poslednji put Alžir smo na Svetskom prvenstvu gledali 2014. godine, kada je u osmini finala namučio Nemačku više nego većina favorita tog turnira i naterao budućeg prvaka sveta u produžetke. Delovalo je tada da je pred ovom reprezentacijom ozbiljna budućnost. Umesto toga, usledila su dva propuštena Mundijala. Titula prvaka Afrike 2019. godine nakratko je vratila optimizam i stvorila utisak da Alžir konačno hvata zalet, ali ono što je trebalo da bude početak nečeg većeg nikada se nije dogodilo.
Sada su ponovo ovde. Pitanje više nije da li Alžir zaslužuje mesto na Svetskom prvenstvu. To je odavno rešeno kroz kvalifikacije. Pravo pitanje je da li ova generacija konačno može da ostavi trag na velikoj sceni ili će još jednom ostati upamćena po propuštenom potencijalu.
Izabrane vesti
Alžir je smešten u Grupu J zajedno sa Argentinom, Austrijom i Jordanom. Već prvo kolo donosi duel sa aktuelnim svetskim šampionom, što na prvi pogled deluje kao najgori mogući početak. Ipak, postoji i druga strana priče. Dobar nastup protiv Argentine, čak i u slučaju poraza, omogućio bi Alžiru da sudbinu zadrži u sopstvenim rukama pred utakmice koje će verovatno odlučivati o prolasku dalje. Prvo protiv Jordana 23. juna, a zatim protiv Austrije pet dana kasnije.
“Argentina je favorit grupe. Međutim, mislim da Alžir ima kvalitet da se bori za prolaz dalje. Po mom mišljenju, najverovatnije će okršaj između Alžira i Austrije odlučivati ko prolazi. Jordan zaslužuje poštovanje, ali ako Alžir želi nokaut fazu, mora da osvoji tri boda u toj utakmici. Na papiru je to možda najlakši meč, ali nema lakih duela na Svetskom prvenstvu. Alžir jednostavno to mora da dobije ako želi prolaz dalje. Veoma je važan start sa Argentinom. Dobar rezultat protiv favorita može da donese ogromno samopouzdanje i da promeni tok cele grupe. Na velikim turnirima psihologija često igra jednako važnu ulogu kao i kvalitet”, kaže za Mozzart Sport doskorašnji trener alžirskog Beluizdada Sead Ramović.
Taj duel sa Austrijancima nosi dodatnu težinu koju malo koji drugi par na ovom prvenstvu ima.
ALŽIR PROLAZI GRUPU - KVOTA 1,35
Na svom debiju na Svetskom prvenstvu 1982. godine Alžir je šokirao Zapadnu Nemačku i pobedio sa 2:1. To je trebalo da bude dovoljno za prolaz dalje. Nije bilo. U poslednjem kolu grupne faze Zapadna Nemačka i Austrija odigrale su ba rezultat koji je odgovarao obema reprezentacijama i izbacile Alžir sa turnira. Nemački televizijski komentator prestao je da prenosi utakmicu u znak protesta. Španski navijači na tribinama skandirali su “Alžir, Alžir“. Ono što se dogodilo ostalo je upamćeno kao “Sramota u Hihonu“, jedan od najvećih skandala u istoriji Mundijala.
Posledice su bile toliko ozbiljne da je FIFA promenila pravila. Od tada se sve utakmice poslednjeg kola grupne faze igraju u istom terminu, upravo kako se nešto slično više nikada ne bi ponovilo.
Četrdeset četiri godine kasnije Alžir i Austrija ponovo će stajati jedan naspram drugog na Svetskom prvenstvu. Teško je zamisliti da će za Alžirce to biti samo još jedna utakmica.
Optin model daje Alžiru 57,1 odsto šanse za plasman u narednu fazu. Time ga svrstava iza Argentine i Austrije, ali ispred Jordana. Brojevi prilično verno odslikavaju odnos snaga u grupi. Alžir ima kvalitet za prolaz dalje, ali borba će se voditi za drugo mesto. Put do njega gotovo sigurno prolazi kroz utakmice protiv Jordana i Austrije.
MAREZOV POSLEDNJI OKRŠAJ
Da je ovo poslednje Svetsko prvenstvo Rijada Mareza verovatno nije bilo potrebno posebno naglašavati, ali on je to ipak učinio. Sa 35 godina, sada u Al Ahliju u Saudijskoj Arabiji, posle godina u Lesteru i Mančester Sitiju, dolazi sa teretom očekivanja jedne nacije i karijerom koja je, po svakom merilu, izuzetna. Više titula u Premijer ligi. Medalja Lige šampiona. Čak 114 nastupa za reprezentaciju. Ključna uloga u pohodu na titulu na Afričkom kupu nacija 2019.
Rođen u Sarselu, predgrađu severno od Pariza, u porodici alžirskog porekla, odbijan je u više akademija kao tinejdžer. Bio je previše sitan, previše “lagan”, fizički nedovoljno spreman. Karijeru je gradio kroz nepoznate klubove, Sarsel, pa zatim Avrov B tim, i još je igrao u francuskoj drugoj ligi kada ga je Alžir pozvao u maju 2014, sa 23 godine.
Francuska ga nikada nije ni uzela u razmatranje. Nije bilo konkurentskih ponuda, niti teške odluke između dve reprezentacije. Bio je igrač Lige 2 koga u francuskom sistemu niko nije primetio. Alžir ga je pronašao i dao mu platformu, a njegov brat Vahid je kasnije rekao da je odluka o igranju za Alžir bila posvećena njihovom ocu, koji je iznenada preminuo kada je Rijad imao 15 godina. To je prava priča o tome zašto igra za Alžir, i nema veze sa kalkulacijom.
Suštinsko pitanje oko Mareza na ovom turniru nije da li i dalje može da igra fudbal. To nije sporno. Pitanje je da li i dalje može da pravi razliku protiv najboljih odbrana na svetu. Saudijska liga jeste komforna sredina za igrača njegovog nivoa i postoji razlika između onoga sa čime se suočava iz nedelje u nedelju i onoga što ga čeka protiv Argentine, a u određenoj meri i Austrije. Da li i dalje može da podigne nivo kada kvalitet protivnika naglo poraste jedno je od ključnih pitanja za Alžir na ovom prvenstvu.
“Marez je lider, kapiten i igrač koji može da odluči utakmicu jednim potezom. Međutim, najveća razlika u odnosu na ranije godine jeste to što Alžir danas ima mnogo više igrača koji mogu da preuzmu odgovornost. To je odlika ozbiljne reprezentacije”, smatra Ramović.
ALŽIR ISPADA U ŠESNAESTINI FINALA - KVOTA 1,90
Evo i konkretnog primera: za Marezovu poziciju konkuriše i Anis Hadj Musa iz Fejenorda. Dvadesetčetvorogodišnji krilni napadač iza sebe ima sezonu koja je privukla pažnju brojnih klubova iz liga petice. Postigao je 14 golova i upisao sedam asistencija, a među zainteresovanima se pominju Olimpik Marsej i Lil.
U mnogo čemu predstavlja prototip modernog alžirskog krila. Tehnički izuzetno nadaren, neugodan za čuvanje u situacijama jedan na jedan i sposoban da stvori nešto ni iz čega. Upravo takav trenutak doneo je Alžiru pobedu protiv Holandije u pripremnoj utakmici pred Mundijal, kada je postigao odlučujući pogodak.
Luksuzni problem za Alžir je što on i Marez igraju na istoj poziciji. Jedan će morati da čeka svoju priliku. Ako Marez ne bude na svom nivou, Petković iza sebe ima ozbiljnu alternativu spremnu da uskoči u tim. Hadj Musa je jedan od igrača kojima bi reputacija i tržišna vrednost mogli da izgledaju znatno drugačije do kraja ovog turnira.
PROBLEM BENASERA
Ismael Benaser (©AFP)Pre nego što se previše ulazi u priču o Alžiru na ovom Svetskom prvenstvu, mora se govoriti o igraču koji neće biti tamo.
Ismael Benaser nije uvršten na konačan spisak za Mundijal. Petković je kao razlog naveo nedovoljnu takmičarsku spremu nakon ozbiljne povrede kolena, ali je Benaser takvu procenu javno osporio. U ekskluzivnom intervjuu za La Gazette du Fennec, specijalizovani medij posvećen reprezentaciji Alžira, koji je radio novinar Jani Abdelli, rekao je:
“Bio sam u procesu oporavka, počeo sam da igram sve više minuta, vraćao sam formu i osećao konstantan napredak na terenu. Neću da lažem, potpuno sam zbunjen. Kada se osećaš fizički dobro, daješ maksimum i vraćaš svoj nivo, a onda san o Svetskom prvenstvu koji si godinama gradio sa svojom zemljom jednostavno nestane, to je veoma teško prihvatiti... Posle Svetskog prvenstva 2022, koje nam je izmaklo, ovo 2026. imalo je posebno mesto u mojim planovima. Bio je to cilj, nešto što sam stalno imao u glavi. Želeo sam da budem tamo, da pomognem timu, da branim boje svoje zemlje i donesem iskustvo grupi.”
Bivši vezista Milana sa iskustvom iz Lige šampiona javno je poručio da ne razume odluku selektora i da se osećao spremnim za turnir. Zbog toga je izostavljanje Benasera postalo jedna od najvećih tema oko reprezentacije Alžira pred odlazak na Mundijal.
Da li je Petković doneo ispravnu odluku, ostaje otvoreno pitanje. Prilikom objave spiska on je pokušao da objasni.
“Ne radi se samo o izboru 26 najboljih igrača, već o izboru grupe koja može da ode što dalje. Ekipe sa pozitivnom energijom i igračima koji mogu da podrže jedni druge u teškim momentima.”
To više zvuči kao odbrana odluke nego njeno objašnjenje. Ali Ramović razume Petkovićev rezon.
“Benaser je vrhunski igrač i jedan od najboljih veznih fudbalera koje je Alžir imao u poslednjih deset godina. Njegov kvalitet niko ne može da ospori. Međutim, Svetsko prvenstvo nije nagrada za ime i reputaciju, već za ono što možeš da pružiš u datom trenutku. Petković je doneo odluku za koju veruje da je najbolja za tim i to treba poštovati”.
Uprkos velikom udarcu, Alžir i dalje ima dovoljno kvaliteta u veznom redu. Budaoui, Titraoui i Auar su ozbiljni reprezentativci koji će preuzeti odgovornost u Benaserovom odsustvu.
DEČKO IZ BERLINA
Ibrahim Maza (©Reuters)Ako je Marez i dalje lice ove reprezentacije, Ibrahim Maza je igrač oko kojeg se gradi njena budućnost.
Rođen u Berlinu, od oca Alžirca i majke Vijetnamke, prošao je kroz Hertin omladinski pogon i godinama nastupao za mlađe selekcije Nemačke. Zbog toga je njegova odluka iz 2024. godine iznenadila mnoge. Umesto Nemačke, izabrao je Alžir.
Godinu dana kasnije Bajer Leverkuzen je za njega platio oko 12.000.000 evra, iako iza sebe praktično nije imao ozbiljnu količinu seniorskog fudbala. U prvoj sezoni u Leverkuzenu upisao je 28 nastupa u Bundesligi, učestvovao kod sedam golova i delovao kao da bez problema pripada tom nivou. Nije mala stvar kada se tako brzo uklopiš u ekipu koja je samo godinu dana ranije osvojila titulu bez poraza.
Sa 21 godinom i već 16 nastupa za reprezentaciju, Maza putuje na Svetsko prvenstvo gde ga čekaju Argentina i Austrija. Prilikom njegovog dolaska u klub, sportski direktor Leverkuzena Simon Rolfs opisao ga je kao igrača izuzetne tehnike, dobrog driblinga i nekoga ko uvek vidi saigrače u pravom trenutku. Tokom cele sezone u Bundesligi to nije zvučalo kao marketinška procena, već kao prilično precizan opis onoga što radi na terenu.
U alžirskim fudbalskim krugovima već je dobio nadimak “Mazadona“. To je veliko breme za igrača od 21 godine, ali za sada ne deluje kao nešto što ga opterećuje. Otvoreno govori o ambicijama reprezentacije, a ono što je pokazao u Leverkuzenu daje određenu težinu tom samopouzdanju.
“Trenutno jednostavno ne možete da ga ignorišete”, kaže Kalid Lemušija, bivši reprezentativac Alžira i analitičar na Al 24 News. “To je igrač izuzetnog kvaliteta i zrelosti. Deluje kao da već ima pet ili šest godina vrhunskog fudbala iza sebe. U Leverkuzenu se potpuno ustalio, a Ligu šampiona igra sa neverovatnom lakoćom.”
Na koga još da obratimo pažnju, pitamo Ramovića?
“Mohamed Amura iz Volfzburga je igrač koji može da napravi razliku. Njegova brzina i direktnost predstavljaju problem za svaku odbranu”.
ŠTA KAŽU BROJKE, A ŠTA MOŽDA KRIJU
Alžir je kvalifikacije završio sa osam pobeda u deset utakmica, sedam bodova više od Ugande i 24 postignuta gola. Mohamed Amura bio je najbolji strelac kompletnih afričkih kvalifikacija sa deset pogodaka. Na prvi pogled, deluje kao reprezentacija koja je bez većih problema prošla kroz grupu.
Međutim, kada se pogleda xG, slika postaje nešto drugačija. Alžir je postigao 24 gola iz prilika koje su ukupno vrednovane na oko 13 očekivanih golova (xG). To znači da je realizacija bila gotovo dvostruko bolja od onoga što bi kvalitet stvorenih šansi sugerisao.
Takva odstupanja nisu neuobičajena u kvalifikacijama. Razlike u kvalitetu između protivnika često su velike, a individualni kvalitet može značajno da podigne završnicu akcija. Ipak, to je broj koji postaje važan kada nivo protivnika naglo poraste.
Protiv Argentine ili Austrije biće manje prostora, manje vremena za odluke i manje čistih prilika. Golmani su bolji, odbrane kompaktnije, a svaka šansa teža za realizaciju. Upravo zato je podatak o xG-u značajan. Broj postignutih golova sugeriše napad koji je dominirao, ali kvalitet prilika koje je Alžir stvarao bio je znatno bliži brojci od 13 xG nego učinku od 24 gola. Na Svetskom prvenstvu takve razlike retko ostanu skrivene.
ČOVEK IZ SARAJEVA
Vladimir Petković (©Reuters)Vladimir Petković rođen je u Sarajevu 1963. godine i prošao je omladinsku školu FK Sarajeva. U Švajcarsku se preselio 1987. godine, u periodu kada se Jugoslavija već polako počela da se raspada. Igračku karijeru proveo je uglavnom u nižim švajcarskim ligama kao vezista sa izraženim osećajem za gol, a završio ju je u Belinzoni kao igrač-trener. Do vrha nije stigao preko noći. Vodio je Lugano, Jang Bojs i Lacio, pre nego što je sedam godina proveo na klupi Švajcarske.
Najveći trenutak njegove trenerske karijere dogodio se na Evropskom prvenstvu 2021. godine. Njegova Švajcarska eliminisala je aktuelnog svetskog prvaka Francusku u osmini finala. U 81. minutu gubila je 3:1. Haris Seferović je smanjio na 3:2, Mario Gavranović izjednačio u nadoknadi vremena, a Jann Zomer odbranio penal Kilijanu Embpaeu u penal seriji.
17. jun 03.00: (1,42) Argentina (4,40) Alžir (8,00)
Takav preokret nije nastao slučajno. Zahteva ekipu koja veruje u ono što radi čak i kada utakmica deluje izgubljeno. Upravo takav profil selektora Alžir je tražio kada ga je angažovao u februaru 2024. godine. Tokom karijere Petkovićeve ekipe retko su bile spektakularne, ali su gotovo uvek bile organizovane, kompaktne i neugodne za protivnike. Prvo ih je teško pobediti, a tek onda razmišljati kako ih nadigrati.
Posle žreba u Vašingtonu bio je potpuno direktan: “Grupa je sastavljena od tri reprezentacije koje će se boriti za drugo mesto. Argentina je favorit. Mi, zajedno sa Austrijom, pa čak i Jordanom, učinićemo sve da završimo na drugom mestu.”
Od dolaska na klupu Alžira izgubio je samo tri od 25 utakmica, što je svakako impresivan učinak.
“Imao sam priliku da se nekoliko puta sretnem sa Vladimirom Petkovićem u Alžiru i da razgovaramo o fudbalu. Ostavio je na mene izuzetno pozitivan utisak, pre svega kao čovek, a zatim i kao trener. Reč je o stručnjaku sa ogromnim iskustvom koji odlično razume igru i tačno zna kako želi da njegova ekipa izgleda. Doneo je stabilnost, disciplinu i jasan identitet reprezentaciji. Igrači veruju u ono što radi, a to se vidi i na terenu. Verujem da Alžir sa njim ima selektora koji može da ostvari ozbiljan rezultat. Razočaranje je bilo prirodno nakon ispadanja u četvrtfinalu kontinentalnog prvenstva, jer su očekivanja uvek velika. Ipak, mislim da jedna utakmica ne može da izbriše napredak koji je reprezentacija napravila u poslednje dve godine. Danas vidim tim sa jasnim identitetom, kvalitetom i verom u ono što rade”.
DOKLE MOGU, REALNO?
(©Reuters)Osmina finala je cilj koji se najčešće pominje u ozbiljnijim analizama Alžira pred ovaj Mundijal i verovatno predstavlja realnu procenu njihovog trenutnog dometa. Put do toga vodi kroz obavezan posao protiv Jordana i barem jedan dobar rezultat protiv Austrije. Na papiru, to nije nedostižan zadatak. Ali postoji i druga strana te priče, ona koja se ne vidi u tabelama i projekcijama.
“Pravi napredak će doći tek kada se mentalno oslobodimo i više verujemo u svoje mogućnosti”, kaže Kalid Lemušija. “Imali smo utakmice u kojima smo pokazali dobre stvari, ali bez kontinuiteta. Protiv Nigerije nismo ni pokušali da igramo i to me je iznenadilo. Na ovom Svetskom prvenstvu moraćemo da se usudimo, čak i ako to znači greške.”
Koliko je to zaista ostvarivo, zavisi od više faktora. Delom od toga kako će ekipa reagovati na stalna podsećanja na Hihon i Svetsko prvenstvo 1982. godine, a verovatno i većim delom od toga koliko će individualni kvalitet ove generacije uspeti da dođe do izražaja u okviru Petkovićevog pragmatičnog pristupa. Ako se te dve strane priče spoje na pravi način, Alžir ima razloga da veruje u plasman među 16 najboljih, što bi izjednačilo njihov najbolji rezultat još od Mundijala 2014. godine i pružilo dobru osnovu generaciji koja tek ulazi u svoje najbolje godine.
Ta generacija je i najzanimljiviji deo cele priče. O Ibrahimu Mazu već smo govorili, dok je Luka Zidan, sin Zinedina Zidana, odlučio da predstavlja Alžir zahvaljujući porodičnim korenima svojih baka i deka.
Postoji i druga strana te priče. Rajan Šerki, danas 22-godišnji igrač Mančester Sitija, rođen je u Lionu u porodici alžirskog porekla i imao je pravo nastupa za Alžir. Kasnije je izjavio da ga savez nikada nije zvanično kontaktirao. Jedini pokušaji, prema njegovim rečima, dolazili su preko zajedničkog poznanika koji je poznavao bivšeg selektora i jednog kondicionog trenera koji ga je pozvao telefonom dok je još bio u Lionu. Izabrao je Francusku. I on će igrati na ovom Svetskom prvenstvu, ali u dresu Francuske.
*******
Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️
*******
To je pitanje sa kojim Alžir živi godinama. Deca dijaspore, često među najtalentovanijim igračima svoje generacije, nalaze se između dve reprezentacije. Nekada savez uspe da ih privuče. Nekada zakasni. Nekada jednostavno izgubi trku.
Dvanaest godina je dug period čekanja. Alžir se vratio na Svetsko prvenstvo, ima kvalitetniji tim nego što ga je imao pre nekoliko godina i grupu iz koje prolaz nije nerealan. Da li mogu to da potvrde na terenu tokom jedanaest dana grupne faze u Severnoj Americi, ostaje da se vidi.
Možda je ipak važnije ono što dolazi posle ovog turnira. Ne samo koliko daleko Alžir može da stigne danas, već kakvu reprezentaciju gradi za sutra i koje igrače će uspeti da privuče u svojim redovima. Njihovi marokanski susedi poslednjih godina pokazali su koliko daleko može da odvede uspešan rad sa dijasporom. Sledeći veliki izazov za Alžir biće da u narednim godinama dobije više igrača poput Maze, a manje slučajeva poput Šerkija.
GRUPA J
Prvo kolo
Pišu: Kristijan PLAZONJA, Miljan MINIĆ