Zorannah u Hjustonu, ponos zbog srpskog zeta i fudbalski rezoni koji dobro zvuče

U džinovskoj, klimatizovanoj kutiji od betona u Hjustonu ispisana je priča za sva vremena. Kurasao je postao najmanja zemlja učesnik u istoriji svetskih prvenstava. Rezultatski je to možda bilo neslavno protiv Nemaca (1:7), ali kontekst je istorijski. U njemu je ime ugravirao i srpski zet Iloj Rum.

Kurasaov golman je, uprkos primljenim golovima, izašao na tribine posle meča sa blagim osmehom i licem čoveka koji nema sebi šta da zameri. Tamo ga je dočekala supruga Zorana, na internet nebu kod nas poznata kao influenserka sa alijasom Zorannah.

Nije baš da smo do sada analizirali Mundijale sa influenserkama, ali za sve postoji prvi put. I nije nam krivo. Zorana je iskočila iz svoje zone komfora i bila prilično zanimljiv i potkovan fudbalski sagovornik. Podelila je sa nama neke interesantne detalje o Kurasau, ali i još zanimljivije poglede na fudbal i zašto je ovaj rezultat nešto što treba gledati kroz potpuno drugačiju prizmu.

Da li si ponosna na svog muža?
„Ma naravno! Niko nikad ne bi pomislio da će oni uopšte biti ovde. Nikada! Jamajka je bila apsolutni favorit u našoj kvalifikacionoj grupi, a momci su pokazali dominaciju u KONKAKAF zoni, završili kvalifikacije bez ijednog poraza, a moj Iloj je bio proglašen za igrača utakmice na četiri od ukupno šest mečeva. Nije imao klub par meseci, a branio je stalno u kvalifikacijama. Imaš trenutke kada je igrač utakmice i sačuva mrežu (clean sheet), imaš i ove danas…“, kaže nam Zorana.

„Ovo danas“ je istorija. Najmanja zemlja u istoriji Mundijala. Nemačka je davala sedam i Brazilu usred Brazila…
„Pretpostavljam da je ovo za njih neverovatno iskustvo jer nikada ranije nisu igrali protiv tima kakav je Nemačka, bivših svetskih šampiona. Danak neiskustvu se jasno video na terenu, ali ovo je ogromna stvar koju niko ne može da im oduzme.“

KURASAO PROLAZI GRUPU - KVOTA 13,0

E s ovakvim se znanjem prati fudbal… Kakva su ti iskustva sa Kurasaovih utakmica?
„Išla sam svuda sa njima i bodrila ih. Jedino sam propustila gostovanje na Jamajki, jer je tamo tada besneo uragan, pa je putovanje bilo previše rizično. Baš prošle godine su ovde u Hjustonu igrali Gold kup. Ali najviše mi se dopao baš Kurasao. To je posebna priča. Energija ljudi tamo je prosto neverovatna. Moj muž je zapravo rođen u Holandiji, mi smo tamo i živeli i nisam ranije nešto posebno znala o Kurasau. Ali kada kročiš tamo, odmah osetiš tu energiju celim telom. Drugi mentalitet i đir. Vidiš kakvi su. Svi đuskaju, pevaju, igraju. Retko koja nacija ima takav duh.“

Da li ti je krivo što je prva istorijska utakmica na prvenstvu morala da bude baš protiv moćne Nemačke?
„I jeste, i nije. Možda je i bolje početi ovako protiv najtežeg protivnika, pa da posle završimo bolje. Na kraju dana, ono najgore je prošlo.“

Šta kažeš na komentare da ekipama kao što je Kurasao nije mesto na Mundijalima?
“Mi iz Srbije se nismo ni kvalifikovali, a grupu nismo prošli na ne znam koliko poslednjih svetskih prvenstava. Tako da… Možemo i mi da kažemo za sebe da smo mala fudbalska zemlja jer nikad ništa nismo veliko uradili. Valjda mi treba to da razumemo jer znamo koliko smo srećni kad se negde kvalifikujemo u fudbalu. Čim smo stigli ovde, počela sam da dobijam i one poruke u stilu: Šta se vi uopšte tripujete, primićete 10 komada slično. Ima i jako puno podrške sa svih strana, ali naravno uvek ima i onih ljudi koji samo površno prate fudbal, pa ne razumeju širu sliku i koliki je ovo uspeh za jedno malo ostrvo. Od Kurasaa se ovo nije očekivalo… Ne treba nikog spuštati i potcenjivati jer sama kvalifikacija za Mundijal je velika stvar. Pogotovo za Kurasao, jer ne znate kroz šta su oni sve prošli”.

Kroz šta?
„Kada je Eloj počeo da brani za Kurasao, sam je sebi plaćao avionske karte i hotelski smeštaj da bi igrao za reprezentaciju. Sada, kada su se plasirali, njihova federacija dobija ogroman finansijski vetar u leđa od FIFA, oko 11.000.000 evra i mnoge stvari su danas lakše i bolje organizovane. Za jedno malo ostrvo to je neuporedivo veći novac nego za neke druge. Žena je pre neki dan bila na njihovom otvorenom treningu; živi ovde u Hjustonu već 40 godina i bukvalno je plakala od sreće. Rekla mi je: ’Nisam verovala da ću ikada u životu dočekati da vidim svoj Kurasao na Svetskom prvenstvu’. Ono što su ovi momci uradili za naredne generacije i za svoje ostrvo je neverovatno. Lopta je okrugla, iznenađenja su uvek moguća, ali niko realan nije očekivao pobedu nad Nemačkom. Najvažnije je to što niko ne može da im oduzme činjenicu da su ovde. Svi su presrećni što imaju priliku da dožive ovo iskustvo, da sutra kažu svojoj deci i porodicama: ’Igrali smo na Svetskom prvenstvu’. To je nešto što se novcem ne može kupiti.“

Veći deo stadiona u Hjustonu je navijao za njih…
„Videli ste sve. Razlika u samo godinu dana je prosto neverovatna. Prošle godine na Gold kupu bilo je svega nas petoro na tribinama koji smo navijali za Kurasao. Nas tri žene i dvojica navijača. Ceo stadion je navijao za Honduras, El Salvador i Kanadu. A pogledaj sada… Kurasaov dres je potpuno rasprodat! Ne može se kupiti bukvalno nigde, čak ni na zvaničnom sajtu Adidasa. Htela sam da odem do radnje, kupim jedan dres da ga Eloj potpiše i da ga ostavim u radnji kao poklon za prvog navijača koji uđe, ali su mi rekli da nema više nijednog komada. Ljudi širom sveta su konačno čuli za Kurasao i to ovom narodu znači sve. Neke stvari su veće od samog fudbala“.

Kako je tvoj muž sve ovo do sada preživeo i doživeo?
„On ima 37 godina, a za reprezentaciju igra od 2015. godine. Još tada, u jednom intervjuu iz 2015. godine, izjavio je: ’Mi idemo na Svetsko prvenstvo’. Neko je skoro pronašao taj stari isečak iz novina. Istu stvar mi je ponovio i 2023. godine, nakon što su izgubili od Sent Kitsa i Nevisa na penale u kvalifikacijama za Gold kup. Čovek je prosto verovao u to, vizuelizovao je uspeh i na kraju uspeo. Ključni faktor je bio to što se Svetsko prvenstvo 2026. održava ovde i što su Kanada, Meksiko i Amerika bile automatski kvalifikovane kao domaćini. To je otvorilo dodatna mesta za ostale timove iz KONKAKAF zone. Automatski nismo morali da igramo protiv tih fudbalskih sila u završnoj fazi, gde bi nas verovatno eliminisao Meksiko. Kada su momci shvatili da im je ovo najveća šansa u istoriji, proradio je motiv: sad ili nikad’”.

Ima li još neki tako upečatljiv detalj sa tog njihovog trnovitog puta?
„Tokom 2023. godine, kada Iloj zbog nekih nesuglasica nije bio u timu, jedan od pomoćnih trenera je iz sopstvenog džepa plaćao avionske karte igračima kako bi uopšte mogli da odu na utakmicu Lige nacija. I to ne obične čartere, već one male avione s elisama u koje staje po troje ljudi. To se dešavalo pre samo tri godine! Ljudi uglavnom imaju sliku o velikim i bogatim reprezentacijama gde sve savršeno funkioniše, odseda se u Four Seasons hotelima, leti se privatnim avionima i sve se podrazumeva… Na Kurasau se ništa nije podrazumevalo. Razlika je ogromna. Kurasao do pre petnaest godina praktično nije ni imao zvaničnu reprezentaciju. Tek 2010. godine su se administrativno odvojili od Holandije, a naredne godine dobili članstvo u FIFA. Oni nisu postojali na fudbalskoj mapi dok su sve ostale zemlje igrale i osvajale trofeje“.

Jednog dana će se sigurno o ovoj generaciji snimati neki dokumentarac…
„Presrećna sam što je Eloj deo ove istorije i što je uspeo da ostvari dečački san. Ja sam tu da mu budem maksimalna podrška, potpuno nevažno da li se radi o klubu ili reprezentaciji. Ima 37 godina, što je samo po sebi ogroman uspeh za jednog golmana na ovom nivou. Pogotovo što je uspeo da izbori plasman na Svetsko prvenstvo bez svakodnevnog klupskog treninga u nogama. To govori o njegovoj posvećenosti”.

Podseća i da njen suprug nije neko bez uspeha u dosadašnjoj karijeri…
“Naravno da je ovo prvenstvo kruna svega što je uradio, ali nije jedino. Tokom karijere je dva puta osvojio američku MLS ligu, osvojio je šampionat Holandije, kao i Kup Holandije. To je, inače, jedini veliki trofej koji Vitese ima u čitavoj svojoj istoriji. To su uspesi koje niko nikada ne može da mu oduzme. Pogledaj koliko samo ima vrhunskih fudbalera na svetu koji nikada u karijeri nisu osvojili nijedan trofej. Ili koliko njih nikada u životu nije otišlo na Svetsko prvenstvo samo zato što su rođeni ili vuku poreklo iz neke ovako male zemlje. Preponosna sam na njega i samo neka nastavi da uživa u fudbalu”. 

Da ti je neko pre samo dve godine rekao da ćeš biti ovde i pratiti muža na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri, šta bi mu rekla?
„Ne mogu da kažem da mu ne bih verovala, prvenstveno zato što je moj muž slepo verovao u ovaj uspeh od samog početka. Ali, ako ćemo realno, šanse za to su bile izuzetno male. Kurasao je ipak najmanja zemlja ikada koja je uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo.“

Izgleda da si mu donela sreću otkako ste se upoznali. Kako ste se uopšte upoznali?
„Preko dejting aplikacije. Sa nama dvoma je sve od samog početka išlo jako prirodno i lagano. Bukvalno od dana kada smo se upoznali, više se nikada nismo razdvojili. Izuzetno je smiren i pozitivan. On je bukvalno najlaganije biće na celom svetu... Doduše, čini mi se da je počeo malo da kupi od mog balkanskog temperamenta pošto je krenuo opasno da se svađa sa sudijama i igračima, pa je dobio nekoliko žutih kartona. Izgleda da mu je prešao naš mentalitet”, kaže Zorana uz osmeh.

Kurasaovi igrači su dugo posle meča sedeli na tribinama sa porodicama i prijateljima i prepričavali su jedni drugima utiske. Na licima momaka koji su sat ranije primili sedam golova se nije videla ni tuga, ni briga. Nisu baš ni pevali od sreće, ali se videlo zadovoljstvo što su tu gde jesu i da i dalje tek shvataju šta su napravili plasmanom na Mundijal.

Eloj dolazi sa picom u kartonu i seda između supruge, sestre i bliskih osoba. Kreće priča, smeh, deljenje impresija o istorijskoj utakmici. Možda su neki i bili razočarani kada je sudija odsvirao poslednji zvižduk. Ali, kada su se emocije slegle, znali su da treba da budu ponosni i počeli su da se šire lagani osmesi. Porodice su ih podsetile da je veliki uspeh već napravljen.Tek kada su zvanična lica iz FIFA inisistirala da se isprazne tribine, Kurasaova plava četa je napustila stadion…

Ispred kojeg se pevalo i igralo kao da su pobedili sa 7:1.
“Mi smo sa Kurasaa i ovde smo! Upravo smo oborili svetski rekord! Mi smo najmanja nacija na svetu koja se ikada plasirala na Svetsko prvenstvo. Iako danas nismo pobedili Nemačku, uspeli smo da postignemo gol! Ne možete ni da zamislite koliko smo ponosni na naše momke, na ovaj tim i na našu malu zemlju. Vraćamo se kući sa istorijskim golom u mreži velikana, ali ovo je za nas tek zagrevanje. Sledeći je Ekvador, a zatim Obala Slonovače. Dolazimo, stižemo i poručujemo svima: Svetsko prvenstvo bolje da bude spremno za nas, jer mi smo plavi talas sa Kariba!”, kaže nam u kameru Krišna koja je u poodmakloj trudnoći, ali nije htela da propusti istorijski momenat.

Odlaze raspevani i srećni. Valjda to i jeste poenta Svetskih prvenstava…