Pogodak Kilijana Embapea (©Reuters)
Pogodak Kilijana Embapea (©Reuters)
Novinar D. Stanković

Paragvaj hteo da ubije fudbal, Dezire Due predriblao smrt: Embape probio bunker do Maroka

Vreme čitanja: 10min | ned. 05.07.26. | 01:04

Francuska slavila sa 1:0 i otišla u četvrtfinale Svetskog prvenstva

Prosečan ljubitelj fudbala verovatno će već sutra zaboraviti. Francuzi će pamtiti do kraja života. Teško da su se u životu susreli sa ovako upornim i dosadnim rivalom. Ušančenim u kanal koji su iskopali i popunili kajmanima u dresovima Paragvaja. S jedinom ambicijom da ne dozvole da živ prođeš. Paragvaj je u osminu finala ušao s jedinom idejom da ubije fudbal. I zaista su odolevali toliko dugo da smo posumnjali da će ubiti i šampionske snove Francuske. Ali onda je na teren kročio Dezire Due i predriblao smrt. Samo četiri minuta na terenu bila su mu dovoljna da uradi ono što saigračima nije uspevalo više od sat vremena, da nadmudri najdefanzivniji tim planete i iznudi penal koji je Kilijan Embape pretvorio u minimalnih 1:0.

I plasman u četvrtfinale Svetskog prvenstva u kome će Francuska, 9. jula u Bostonu, odmeriti snage sa Marokom. Trebalo bi to da bude oda fudbalu. Sve suprotno onome što smo gledali na 37 stepeni Celzijusa u Filadelfiju što je samo pojačavalo neprijatan utisak o spektaklu koji su Fifa i Amerikanci priželjkivali i sada, samo da bi im Paragvajci rekli: nas to ne zanima.

Izabrane vesti

Šta će Paragvajci pokušati protiv Francuske bilo je jasno čim ih je žreb spojio. Postrojili su se u vojničku formaciju ispred gola i uperili koplja prema francuskoj teškoj konjici kako ne bi prošla. Čak i kada bi dobili šansu da krenu u kontru, ako bi videli da nema baš velikog izgleda, odustajali bi i loptu napucavali u aut ili gol-aut, čisto da slučajno ne sevne neka kontra. Ona “novotarija” da akcija kreće od golmana? Zaboravite, sve je išlo po paroli: bolje to, nego da primimo gol. Makar se ni ne igralo.

U takvim okolnostima Francuzi su mogli samo da uzmu lenjir i šestar i pokušaju da matematički izračunaju pod kojim bi tačno uglom prošla lopta kroz tu verovatno jednu jedinu rupu koja je ostala nezaštićena. Ako Paragvaj nešto zna to je onda da zacementira u svom šesnaestercu.

Probali su Francuzi ubacivanjima Luke Dinja s leve strane, izvlačio se tamo i Kilijan Embape. Imao je i Usman Dembele neka zanimljiva rešenja na desnoj strani, Majkl Olise je lupom tražio prostor u centru… ništa! Prvi šut ka protivničkom golu uputio je u 22. minutu Manu Kone, a i taj je bio daleko od mete.  Prvi u okvir gola uputio je Žil Kunde u 36, išao je pravo u ruke Orlanda Hila. Trikolori su gubili živce. I zato što nisu mogli da probiju taj gvozdeni obruč rivala, i zato što su Paragvajci koristili svaku priliku da ih čvrknu, “pomiluju” po nogama, sve u granicama sportskog, ali dovoljno da nabijaju nervozu.

Embape se na početku meča smejao, već posle pola sata igre je vikao. Olise i Dembele nisu mogli da probiju u jedan na jedan situacijama, jer su uvek išli jedan na dva ili tri. Kada bi neko iz tima Gustava Alfara izašao dalje od 30 metara od svog gola, trčao bi nazad kao da mu kuća gori. Dopadalo se nekome ili ne, Paragvaj je doktorirao defanzivu. Pomaže kad igraš na jednoj polovini terena doduše. Tek kada je video da mu uspeva, smelije je istrčavao u nešto što bi bar zaličilo na ofanzivnu akciju. Ne mnogo preko toga.

Paragvaj je išao na to da “probuši loptu”. I vrlo brzo je atmosfera na tribinama podsetila na onu s teniskih mečeva. Francuska je još nekoliko puta oprobala šut sa distance, više kao odraz nemoći. Imali su posed, četiri puta više pasova, skoro šest puta ako računamo uspešne, 21 centaršut naspram nijednog paragvajskog, sve to samo u prvih 45 mintua – ništa nije vredelo. Fudbaleri Paragvaja na Mundijal nisu došli da se proslave i da ih neko zapamti. Oni su ovde došli da životom brane dostojanstvo jedne fudbalski ne baš najtalentovanije nacije.

I da svetu objasne šta u praksi znači “La Garra Guarani”, ta mitska kandža Gvarani naroda, kojom se oni rukovode u životu i u sportu. Borba do smrti ako treba i nepokolebljiva odlučnost. Teško je objasniti dok ne osetiš. Francuzi su osetili kako peče na 37 stepeni.

Sve bi naravno bilo mnogo drugačije da je samo jedna lopta prošla. Paragvaj mi morao da se otvori i tu bi se videlo koliko je u stvari ovde inferioran. I samo se to i čekalo. Nema šta nisu probali izabranici Didijea Dešana. Majk Menjon je početkom drugog poluvremena čak uspeo da sa ivice svog šesnaesterca izbaci Embapea u jedan na jedan situaciju sa Hilom, ali Realov as je primio loptu loše kao retko kad i šansa je otišla u nepovrat. Koji minut kasnije Kone je još jednom raspalio, Hil je tada prvi put morao istinski da se potrudi.

No, postojalo je evidentno. Francuska je dodavala gas. Paragajci su od umora padali po zemlji. A, kad je Dezire Due zamenio Bredliju Barkolu uneo je neku novu energiju. Uneo je i hitri dribling na malom prostoru. Kad je u jednom takvom jurišu nanizao dvojicu, Dijego Gomez ga je sapleo i sudija Ilgiz Tantašev je, tek na asistenciju iz VAR sobe, dao Francuskoj šansu koja su čekali: penal! Kilijan Embape ga je u 70. minutu pretvorio u svoj sedami pogodak na Svetskom prvenstvu i propast paragvajske zablude da će moći da zaustavi Trikolore.

Imali su Paragvajci još 20 minuta da uzvrate, ali za to je već potrebno igrati fudbal, a to već nije paragvajski specijalitet, mada je Maurisio bar pokušao i razbudio Menjaona.

Posle svega što su Francuzi preživeli u uvodnom delu meča ni njima se više nije ostajalo na terenu. Samo da je agonija prošla. Biće već igre u završnim borbama. Sad je bitno pobediti. I to je sasvim dovoljno da u potpunosti opravda paragvajsku taktiku.

Samo... fudbal se igra za golove.

tagovi

Mundijal 2026reprezentacija ParagvajaReprezentacija FrancuskeKilijan EmbapeDezire Due

Sledeća vest