Bilo je suđeno: Maroko prvi četvrtfinalista Mundijala, Unahi atentator iz peska Sahare

Devet ljutih Afrikanaca prošlo je do prvog kola nokaut faze, osala su dva. A jedan će biti tu i kada 9. jula kada u Bostonu počne četvrtfinale Svetskog prvenstva. Samo što se posle večerašnjeg sudara sa Kanadom donekle promenio utisak o tome koliko zaista mogu Marokanci. Jer jedan od dva preostala afrička predstavnika na Mundijalu danas je prošao na inspiraciju Azedina Unahija, a ne na osnovu igre koja bi bilo koga oduševila. Štaviše, Kanada je, iako vidno limitirana za ovaj nivo, dobrim delom utakmice bila bolji tim.

Kanada je takođe ekipa bez iskustva na ovim visinama. I jedna podvala Unahija u sadejstvu sa Ašrafom Hakimijem bila je dovoljna da prvi domaćin završi učešće na Mundijalu, da bi drugi i treći gol samo potvrdili da Kanada nema za čim da žali, a da Marokanci, i kada izgledaju kao da su izgubljeni u pustinji, imaju način da vas nasamare – 3:0 u Hjustonu.

Unahi je svakako zaslužio da mu večeras kliče ceo Magreb, bio je strelac dva prva gola za Maroko, mada je utisak da je ovaj prvi, na pas Ašrafa Hakimija, sve rešio. Drugi i treći, a kod ta dva je asistent bio Brahim Dijaz, predstavljali su samo šlag na tortu. A, mogla je ona da presedne Marokancima.

Jer taj prvi došao je u trenutku kada Maroko nije ličio na sebe. Ma, nije ličio na ekipu kojoj je uopšte mesto na Svetskom prvenstvu. Za prvih 45 minuta nije uradio ama baš ništa. I još je zbog povrede ostao bez najboljeg fudbalera Mohameda Saibarija. Ali kad njega nije bilo, plašt junaka navukao je Unahi.

Verovatno je moralo tako. Verovatno je bilo suđeno. Da se prvo pati. Da se onda slavi neočekivani heroj, koji kao da je iskočio iz peska Sahare i poslao dve strele pravo u srca domaćih navijača.

(©AFP)

Maroko nas jeste, manje ili više, impresionirao u uvodne četiri utakmice, ali u prvom meču osmine finala ništa mu nije polazilo za rukom. Ima naravno i do toga što je Kanada izašla na teren s isukanim mačem, rešena da se dobrano pošiba sa rivalom. Možda ga čak malo i iznenadila time što je od prvog minuta krenula glavom kroz zid.

Već posle nekoliko minuta igre Lik de Fužerol je jednu dubinsku loptu glavom spustio do Džonatana Dejvida, a on kao da je malo oklevao, pa je otišao previše u stranu i dozvolio Bonu da zatvori ugao. U 10. minutu umalo Marokanci nisu kažnjeni za veliku grešku Nila Al Ajanuija, koji je loptu predao u noge Kanađaninu Aliju Ahmeda, on je prosledio do Tanija Oluvaseija, a fudbaler Viljareala je majstorski okrenuo Reduana Halala i onda pomalo sebično šutirao, iako je uz sebe imao potpuno samog Dejvida. Bono je i taj udarac ukrotio.

I kad tako loše krene – onda pljušti. U 22. minutu Mohamedu Saibariju, ponajboljem igraču Maroka u dosadašnjem toku turnira, povredio je zadnju ložu i morao van terena. Sufijan Rahimi ga je odmenio, jasno je da je to bio hendikep, ali ne dovoljan da opravda užasnu izvedbu na početku utakmice.

Maroko, naime, jedva da je ušao u protivnički kazneni prostor. Bukvalno. Imao je samo jedan kontakt s lotom u šesnaestercu Kanade. Imao je i jedan šut, s 20 i kusur metara, čisto da se protegne Maksim Krepo među stativama Kanade. Za ljubitelje statistike onaj čuveni xG (očekivani broj golova) mizernih 0,02.  Jesu Marokanci imali veći posed, ali nisu znali šta će sa loptom i šta će sa tim upornim presingom ekipe Džesija Marša. I delovalo je da neće dati taman da se igra tri dana.

Dali su ga posle pet minuta igre u drugom poluvremeu. Profesorska lekcija Ašrafa Hakimija iz prekida sa desne strane, lukava povratna lopta do Azedina Unahija, i onda besprekorna realizacija za 1:0.