J. Terzić"King running down the wing" za oproštaj u velikom stilu; četvorica golmana zbog sujevera
Vreme čitanja: 7min | pet. 12.06.26. | 13:21
Egipat mašta o prvoj mundijalskoj pobedi, možda baš na Salahov rođendan. O mogućnostima najtrofejnije afričke selekcije za Mozzart Sport je pričao Krunoslav Kruno Jurčić, trener koji je sa Piramidsom iz Kaira pre dve sezone pokorio Crni kontinent
Imaju najtrofejniji klub u Africi (Al Ahli), reprezentacija im je osvojila najviše pehara kontinentalnog prvaka (sedam), međutim, kada je reč o široj slici i planetarnom šampionatu, Egipćani i te kako imaju razlog da budu ljubomorni na Marokance, pa i Kamerunce, Senegalce i Gance.
Prvi su pre četiri godine u Kataru doživeli da gledaju svoje fudbalere u borbi za bronzu, ostali su u prošlosti bili nadomak polufinala, dok Egipat još čeka na premijernu mundijalsku pobedu, posle tri učešća (1934, 1990, 2018).
Izabrane vesti
Prvenac će Faraoni pokušati da ostvare ovog leta, gde će se u Grupi G takmičiti sa Belgijom, Iranom i Novim Zelandom. Ne deluje preteško, a poseban motiv moglo bi da bude to što najveće ime egipatskog fudbala svih vremena (globalno gledano), Mohamed Salah, verovatno igra oproštajni Mundijal. Od učinka na turniru u SAD, Meksiku i Kanadi zavisiće i da li ćemo ga gledati dogodine na Kupu afričkih nacija, ali zaista bi bilo čudo da ga ponovo vidimo na Svetskom prvenstvu 2030. Naravno, pod uslovom da se Egipat plasira...
Salah je sa 20 golova najefikasniji igrač u istoriji afričkih kvalifikacija za Mundijal, godinama je među kremom evropskih golgetera, pomogao je Liverpulu da osvoji Ligu šampiona i dve Premijer lige, ali nikako da napravi nešto veliko sa nacionalnim timom. Još od 2010, kada su treći put uzastopno pokorili Afriku, Egipćani čekaju na neki trofej. Teško da će do njega doći na ovogodišnjem Mundijalu, ali makar prolaz u drugu fazu turnira bio bi smatran uspehom.
Kompletnu ponudu za sve grupe možete da vidite u specijalu na Mozzartu
Pobeda nad Belgijom u prvom kolu širom bi otvorila vrata tog cilja, a desetine miliona ljudi veruju u nju jer se utakmica igra baš na 34. Salahov rođendan. Kakav bi to bio poklon za velikog Moa i naciju!
Pored toga što igraju u grupi sa rivalima protiv kojih imaju dobre šanse da se nađu među prve dve selekcije u grupi - a i poveći broj trećeplasiranih će nastaviti takmičenje - Egipćane hrabre odlično odrađene kvalifikacije i sasvim solidni rezultati u pripremnim mečevima.
Faraoni su među prvima obezbedili mundijalsku vizu i to bez poraza, sa 26 od mogućih 30 bodova u konkurenciji Burkine Faso, Sijere Leone, Gvineje Bisao, Etiopije i Džibutija. Prosečno su davali dva gola po meču, dok se njihova mreža samo dvaput zatresla. Nisu te reprezentacije krem afričkog fudbala, ali su na ispraćaju u Kairu savladali nadmetanja željne Rusije sa 1:0. Strelac je bio 29-godišnji debitant Mostafa Ziko, krilni napadač Piramidsa, dok roviti Salah nije bio ni na klupi za tu utakmicu. Potom su Egipćani u Meksiku izgubili od Brazila sa prihvatljivih 1:2 (Salah igrao drugo poluvreme), a treba istaći da su u martu igrali 0:0 sa Španijom i ubedljivo savladali još jednog učesnika Mundijala, Saudijsku Arabiju sa 4:0.
"Egipatski kralj", kako ga zovu navijači Liverpula, tokom proleća je doživeo povredu zadnje lože zbog koje se možda i nije na pravi način oprostio od jednog voljenog crvenog dresa. Sigurno će mu to biti dodatan motiv da u drugom, sa državnim grbom, odigra najbolje što može na najvećoj fudbalskoj smotri.
I na Svetsko prvenstvo u Rusiji Salah je došao rovit, sa povredom ramena posle rvačkog zahvata Serhija Ramosa u finalu Lige šampiona, ali je uspeo da u dva nastupa postigne dva gola. Nije to, međutim, bilo dovoljno da se Egipat nađe u drugoj fazi, niti makar jednom raduje pobedi.
"Salah je za Egipćane idol, mnogo više od igrača. Problem za njega je što Egipat igra defanzivno i ne može da se istakne kao što je činio u Liverpulu. Ali i pored toga nikada nije podigao glas po tom pitanju i kritikovao rad bilo kog selektora. Za njega je reprezentacija svetinja, uvek dođe raspoložen i ispunjava zadatke bez pogovora. Dobro se uklopio sa Marmušom, nema sumnje da će njih dvojica biti udarni tandem na Svetskom prvenstvu", istakao je Krunoslav Jurčić u razgovoru za Mozzart Sport.
Jurčić je do pre nekoliko dana bio trener Piramidsa iz Kaira, sa kojim je ispisao najbolje rezultate u istoriji kluba. U sezoni 2024/25 osvojio je Ligu šampiona Afrike, ima i dva trofeja egipatskog Kupa, ali je u prvenstvu, ipak, triput zaredom bio drugi. Ta nemogućnost da neko drugi postane prvak mimo dva najveća kluba ga je i, kako sam kaže, potrošila, pa je saopštio čelnicima Piramidsa da ne želi novi ugovor.
"Šta da vam kažem, lakše je osvojiti tamošnju Ligu šampiona nego prvenstvo Egipta u konkurenciji Al Ahlija i Zamaleka", ukazao je iskusni strateg.
Trojica igrača Piramidsa nalaze se među 26 odabranih koje je selektor Hosam Hasan izabrao za Mundijal u SAD, Meksiku i Kanadi. Centralni vezista Mohamad Lašin najbliži je startnoj postavi, mada je levo krilo Mostafa Ziko ostavio fantastičan utisak u mečevima sa Rusijom i Brazilom. Bili su to prvi nastupi za 29-godišnjeg fudbalera u A selekciji, a u oba je postigao gol i na odličan način odmenio Salaha, koji je imao skraćenu minutažu kako ne bi obnovio povredu.
"Ziko je doveden u Piramids na moje insistiranje, hteo sam ga još pre dve sezone. Levo krilo, a desna noga, odličan realizator. Bilo je iznenađenje kada se našao na konačnom spisku, jer ga prethodno nije bilo na Kupu afričkih nacija. Ovo će mu biti debitantski turnir za reprezentaciju. Pored njega, Lašina i Karima Hafeza, tu su još dvojica naših igrača, koji su igrali na pozajmicama: Mahmud Saber i Tarek Ala".
Kruno Jurčić sa igračima Piramidsa i peharom afričke Lige šampiona (©Reuters)Selektor Hasan je i dalje najbolji strelac u istoriji egipatske reprezentacije sa 69 pogotka (samo dva više od Salaha), ali iako je svojevremeno bio golgeter, kao trener gaji defanzivan stil igre, posebno protiv ozbiljnijih rivala. Javnost ga osuđuje zbog toga, imajući u vidu potencijal egipatskih napadača, međutim, rezultati mu idu mu u prilog.
"Egipat je jedna od retkih vodećih afričkih reprezentacija koja je većinski sastavljena od igrača iz domaćeg prvenstva i to je za pohvalu, ali selektor uoči Svetskog prvenstva nije imao podršku ni javnosti ni struke. Što nije slučajno, u pitanju je vrlo specifična osoba i sklona donošenju jako čudnih odluka. Eto, na primer, zvao je dvojicu naših igrača Piramidsa koji igraju na pozajmicama".
Još jedna zanimljivost na spisku su četiri golmana. Selektor Egipta je prvi ikada koji je odlučio da na Svetsko prvenstvo vodi četvoricu čuvara mreže. Mnogima taj potez nije bio jasan, ali je Ali El Tuhi, Egipćanin koji se bavi skautingom, za Mozzart Sport otkrio o čemu bi moglo da se radi.
"Malo sam istraživao i primetio da su se na poslednjih nekoliko velikih turnira golmani Egipta uvek povređivali. Na Kupu afričkih nacija 2017. već u prvoj utakmici povredil su se dvojica golmana. Trener Hosam Hasan je prilično sujeveran čovek, pa to verovatno objašnjava njegovu odluku da ima čak četvorivu golmana u timu".
Slaže se Kruno Jurčić da Alijevo zapažanje ima osnova, ali je i dodao da na konačnom spisku, ipak, nema velikih iznenađenja.
Najviše je igrača iz Al Ahlija, osmorica, iako je velikan iz Kaira završio na trećem mestu u egipatskom prvenstvu, što se baš retko dešava.
"Hosam Hasan retko menja igrače na koje računa. Okosnica ove reprezentacije su momci iz Al Ahlija. To je klub sa 70 miliona navijača, zapravo, to nije klub već pokret. Teško je objasniti koliki značaj Al Ahli ima za svoje navijače... Imaju lošu sezonu iza sebe, posle 25 godina neće igrati u Ligi šampiona, ali to nije toliko do igrača. Pogrešili su sa trenerom, doveli su čoveka iz Danske, koji je radio u Bundesligi (Jes Torup). Nije se dobro uklopio, jer nije prepoznao emociju. Ja sam pre dolaska u Egipat već radio u Emiratima i Saudijskoj Arabiji, pa sam znao šta me čeka. Danci nisu toliko fleksibilni, pa je naišao na probleme i nije uspeo da se snađe. To je razlog zašto je Al Ahli imao slabu sezonu, a ekipa im ima kvalitet. Po imenima su daleko najbolji, vratili su Trezegea, imaju Ašura, Zizua, opravdano daju najviše reprezentativaca", uverava Jurčić.
Sa strane gledano, prva pobeda na Mundijalima i prolaz grupne faze bili bi "puna kapa" za Egipćane, ali nije baš tako...
"U Egiptu se ne zadovoljavaju malim stvarima i imaju velike ambicije od ovog turnira. Egipćani su vam kao Hrvati, osećaju veliki nacionalni naboj i čast im je da igraju za reprezentaciju. Pričali smo već o Salahu, iako igraju dekadentan fudbal, on se bez pogovora prilagođava svemu što selektor traži od njega. Fudbala se u Egiptu ekstremno prati i sigurno će svi u reprezentaciji dati maksimum da naprave nešto veliko. Imaće i veliku podršku jer dosta Egipćana živi u Americi".
I sam Jurčić veruje da Faraoni mogu u drugi krug takmičenja.
"To je objektivno očekivati, imaju dobru reprezentaciju, a time što ginu za reprezentaciju nadmašuju nedostatak kvaliteta. Fudbal je igra strasti i emocija, Egipat je odličan primer toga", zaključio je harizmatični Kruno.
Baš zbog toga što je Krunoslav Jurčić naveo može se očekivati da će, uprkos eventualnim bolovima, Mohamed Salah u ponedeljak od 21.00 biti na terenu protiv Belgije i truditi se da golovima časti saigrače za svoj 34. rođendan.
S tribina će se za to vreme pevati arapska verzija pesme Liverpulovih navijača:
"Mo Salah, Mo Salah,
running down the wing;
Salah la la la,
the Egyptian king".