Ući u glavu

Znate za onaj film "Hitch". Gledali ste ga nekad sigurno. Iz čiste dosade i potrebe da zatučete prazan hod u vremenu. Iz potrebe da naučite poneki štos od Vila Smita, gurua za ljubav u tom ostvarenju. Ili samo zbog Eve Mendes.

Skrivena je u tom filmu među važnijim scenama, scena susreta Alberta (Smitovog učenika) i njegove simpatije Alegre, gde ga ona pita: "Jesi li fan Niksa?" A on iskreno odgovara: "Jesam. Kad su dobri".

Prosviraće autori kroz film sijaset citata koje će zloupotrebljavati dokone romantične duše po društvenim mrežama, ali je pitanje da li je i jedna druga replika toliko tačna poput ove. Jedna od scena biće snimljena – kad smo kod trivija – za vreme onog čuvenog duela Penija Hardaveja, tada u dresu Niksa, protiv Majka Milera te 2004. godine. I ta je utakmica bila, i čitav film zapravo “know how” vrlo jednostavnog zadatka svakog ko želi nekoga da osvoji i(li) pobedi: kako nekome ući u glavu.

Još je prva četvrtina četvrog susreta u velikom finalu Niksa i San Antonija. Rezultat je 35:20 i Vembanjama dribla li dribla, sve dok nije prepoznao da je Mič Robinson koji ga čuva na krivoj nozi. Niksi nisu dobro počeli utakmicu, KAT je vezao dva glupa faula i nije bilo naznaka da će uspeti da se trgnu. Naročito kada je Vembanjama napao Robinsona i naslonio loptu na tablu za +17. U povratku na svoju polovinu odlučio je da mu se izdere u facu i nedugo zatim Robinson ga je zviznuo laktom u grudi. Vembi je pao na parket, suđena je nesportska, a on je sa poda vikao Miču: "Ušao sam ti u glavu! Ušao sam ti u glavu!"

Nedelja, 02.30: (1,55) San Antonio Spars (13,0) Njujork Niks (2,75)

To je ponekad ključna stavka NBA finala. To su toliko veliki susreti, prožeti takvom tenzijom, da zapravo nemogućnost nekoga da se odupre mentalnom pritisku koji protivnik svojim delovanjem na terenu stvara, prelama čitave serije i donosi prsten. Toliko dugo je bilo pogrešno samo pogledati Džordana u oči. Ili iritirati Kobija. Toliko je teško bilo odupreti se kanonadi trojki koju je Golden Stejt znao da prospe u protivnički koš, trajno oduzevši sposobnost suvislog razmišljanja protivniku. Delovalo je da je to to.

Niksi su uzeli dve pobede na gostujućem terenu i sa 2:0 se vratili u Garden, spremni da sve eksplodira od ekstaze. Ovih prolećnih nedelja, a dan posle srede posebno, svi vole Nikse. Kao u “Hitchu” – jer su dobri. Jer su stvarno jako dobri i lepo je gledati način na koji su vođeni, način na koji racionalno traže najbolje rešenje igrajući se mečapovima gde god mogu, kao šahovskim figurama u nekoj skandinavskoj odbrani. Prijatelj u Torontu čeka otvaranje Svetskog prvenstva i pred početka četvrte utakmie šalje poruku: "Šta je ovo bola, izgleda da ceo Toronto navija za Nikse".

(©IMAGN IMAGES via Reuters Connect)

Delovalo je da je to to i svi su spremni, od Njujorka, preko Beograda da Toronta.

Poraz od San Antonija u trećoj utakmici nije poremetio optimizam. Ali otvaranje četvrte utakmice jeste.
"Brate, kao da je neko umro, svi su pokisli. Svuda se gleda utakmica, i na trgu i u barovima, ne čuje se riječ", opet stižu poruke preko okeana.

Vembanjama se u ovom plej-ofu predstavio u najfinijem svetlu velikog takmičara. Spreman je da igra do izmaka snage, ima širok repertoar napadačkih oružja, ima jasan ali ubitačan repertoar odbrambenih oružja, ima u sebi vatru koja ga goni i u tuču i u trash talk i u sve što je potrebno za pobedu. Izgledalo je da je to njegov trenutak.

Sledeća scena je na devet minuta do kraja treće četvrtine. Ostalo je manje od jednog poluvremena, Branson uzima trojku preko Vembanjame, rezultat je 81:52 za San Antonio.

Stiže mi nova poruka: "Odoh ja da ubijem ovaj džet-leg, nema života u ljudima šta im radi Vembi".

(IMAGN IMAGES via Reuters Connect)

Branson pogađa trojku i od tog trenutka moguće je napraviti detaljnu analizu šta se sve dogodilo na terenu što je dovelo do velikog preokreta, kao kad ti neka devojka ne daje nikakve šanse, a onda se vasiona otvori pred tvojim očima. Možda bi najjednostavnije bilo reći – San Antonio nije pogađao sa linije za tri poena ni blizu kao u prvom poluvremenu, šut im je stao. Takođe jednostavno i logično objašnjenje bilo bi da je pritisak na Bransona popustio, što zbog nonšalancije Spursa što zbog problema sa faulovima njegovih čuvara. Ne bi rđav bio ni odgovor da je San Antonio pokušavao sa dve i po akcije da privede utakmicu kraju: jedan napad Viktor postavi Foksu visok blok, drugi napad ekipa ostavi izolaciju za Kasla, treći napad… ali svaki osmi put pokušaju nešto drugačije. Na kraju, možda da je Foks samo driblao, umesto što je krenuo na ulaz i popio rampu. Ili možda da je neko zagradio Anunobija koji je dotrčao sa 13 metara od koša kada je upućen šut.

Ali nije ništa od toga. Ima jedan savet u “Hitchu” koji bi više od bilo koje ispravke neke od ovih stavki pomogao Spursima, čak više i od ona dva bacanja koja je Vembanjama promašio. Smit kaže svom učeniku: "Nikada ne koristi ono što nemaš". Malo je boljih saveta koje je Vembanjami u tom trenutku neko mogao da uputi. Nije trenutak kada je urlao u lice Miča Robinsona ništa prelomio, ali je preokret Niksa koji je usledio pokazao da tu tvrdoću koju je želeo da pokaže, jedan od najvećih talenata koje je košarka videla, još uvek nema. Da ima, pronašao bi način, makar na silu da zaustavi strmopizd koji se dogodio San Antoniju od +29 do izgubljene utakmice.

Dobra je i ona rečenica koju kaže Vil Smit: "Muškarci se zaljubljuju u ono što vide, a žene u ono što čuju. Zato se žene šminkaju, a muškarci lažu". Ali ona bi Vembiju mogla da bude značajnija u nekim drugim finalnim serijama.

Za onaj poslednji pogodak dosadašnjeg MVP-a finala, koji je iz odbojke ubio u pojam Spurse, vredi jedna druga: "Većina ljudi prvo skoči, pa se pomoli Bogu da ih nauči da lete".