Hrvatski funkcioner kao sav običan svet - dres, pivo i imperativ: Daliću niko ne sme da se meša u posao

Dok je u korteu prolazila kolona hrvatskih navijača, sa strane je to pratilo poznato lice. U dresu reprezentacije i sa pivom u ruci, kao svaki običan navijač. S tim što nije baš običan navijač.

Reč je o Damiru Miškoviću, potpredsedniku Hrvatskog fudbalskog saveza i gazdi Rijeke. Čovek koji je sinonim za privatni kapital u fudbalu na ovim prostorima i primer da klubovi mogu da funkcionišu kao svuda u svetu.

Mišković je Riječanin koji je pre 15 godina kupio klub iz rodnog grada. Uložio je tada oko 4.000.000 evra za kupovinu i pokrivanje dugova, zatekao skoro devastiran klub sa tek 80 i nešto dece u mlađim selekcijama i od tada je Rijeka ispisala najslavnije stranice klupske istorije. Osvojene su dve titule šampiona države, grupne faze evropskih takmičenja su igrane nekoliko puta, napravljeno je iks reprezentativaca, klub je obrnuo oko 250.000.000 evra i stekao status drugog kluba Hrvatske, iza Dinama. Sve to bez državnih para.

Zanimljivo je videti visoko rangiranog čoveka hrvatskog fudbala kako stoji na ulici u društvu supruge kao najobičniji navijač i pozdravlja se sa istima. Malo-malo pa priđu da se slikaju sa njim. Neki insistiraju da ga časte pivom. Meni nepojmljiva situacija – da neki fudbalski funkcioner sme da siđe među običan narod, da se ponaša kao jedan od njih.
„To je jedino normalno, tako bi i trebalo da bude. Igra Hrvatska i svi smo isti u tom smislu jer smo svi navijači. Nema nikakve veze ko drži koju funkciju. Tako ja vidim sebe i u Rijeci, ali i u Savezu. Nije ovo ni prvi, ni poslednji put. I u Rusiji je bilo tako i u Kataru je bilo tako. Ovo su stvari u kojima se uživa. To je kult reprezentacije, kult Hrvatske, kult svih nas. Normalno, rezultat je bitan, ali na kraju dana to je samo sport. Tako ja to gledam. Kako god da završi, mi ćemo ih voleti i bodriti.”

22.00: (1,77) Engleska (3,70) Hrvatska (5,35)

Hrvatska nema veći brend od Jadrana i od fudbalske reprezentacije…
„Zapravo, mislim da je najveći brend upravo hrvatska reprezentacija, a onda ide sve ostalo iza nje. Miljama daleko. Hvala našim igračima, hvala selektoru Daliću, svim ljudima u Savezu koji rade u Izvršnom odboru i predsedniku Kustiću. Ne samo da smo napravili brend, nego smo napravili nešto što je sasvim normalno za mene – da se voli svoja država, da se voli svoja reprezentacija i da se vole svoji igrači. Bilo da pobeđuju ili gube. Mi smo mala zemlja i sam plasman Hrvatske kroz kvalifikacije je već fantastičan uspeh. Kad se prođe grupa – što ćemo ove godine, ja se nadam, i uspeti – to je čista fantazija.”

Da li je ta Rusija 2018. stvarno bila glavni okidač i prelomna tačka? Da li je hrvatski fudbal tada već bio u malom padu, pa je taj uspeh sve podigao?
„Sigurno da je rezultat ključ. Nemoj da se lažemo, rezultat diže sve. Rusija je bila veliki okidač. Neću ni da zamišljam šta bi se desilo da nismo napravili tako veliki rezultat, ali verujem da bi ljudi i dalje podržavali hrvatsku reprezentaciju. Da li u ovolikom obimu na svim stranama sveta? Ne znam… Iskreno, možda i ne. Ali, mislim da se sa tim uspehom u Rusiji sve podiglo na jedan potpuno novi nivo. Na kraju krajeva, mi to i zaslužujemo. Da jedna mala država kao Hrvatska napravi takve rezultate – to prosto nije normalno.”

Koliko se zaista reprezentacija gleda kao svetinja unutar same organizacije? Imate istog selektora u poslednjih osam godina, nema skandala oko reprezentacije… Kako uspevate da sve držite pod kontrolom?
„Nije stvar u tome da mi tu nešto spektakularno „uspevamo”. Imamo neki svoj ustaljeni red u svemu tome, neku svoju etiku unutar kuće. Sigurno da vi kao novinari uvek pokušavate da izvučete nešto negativno na ovaj ili onaj način. Ali, što se tiče hrvatske reprezentacije i Saveza, stvarno nije bilo puno materijala za to. Iako ponekad izađu svakakve sitnice u javnost, nikada to nije bio nikakav skandal, niti drama. Mi u Savezu se držimo zajedno. Ako pogrešimo, držimo se zajedno i u toj grešci. Ako napravimo dobre stvari u Izvršnom odboru zajedno sa predsednikom, napravili smo ih zajedno. Naravno, puno nam pomaže Dalić sa svojim stručnim štabom i sami igrači nam maksimalno olakšavaju posao, jer da nema tih rezultata, sigurno bi i nama u foteljama bilo puno, puno teže.”

Da li nekome u Savezu pada na pamet da se meša u posao Zlatka Dalića?
„Mislim da ne. Ja sam prvi koji to garantuje. Niti bi bilo ko u tome uspeo, niti je to naš moto ili stil vođenja organizacije. U odličnim smo odnosima sa Dalićem, ali kod nas ne postoji šansa da predsednik, članovi Izvršnog odboru ili ja kao potpredsednik dođemo kod njega i kažemo: „Ej, sutra mora da ti igra ovaj ili onaj igrač”. To nije moguće. Dalić je glavni, jedini odgovoran za struku i on se drži toga. Da li je ponekad nama to privatno drago ili nije, da li bih ja lično više voleo da igra ovaj igrač umesto onog, to je čisto moje navijačko razmišljanje. Njegova je struka i njegovo je da o tome odlučuje, jer na kraju dana on odgovara za rezultat. Nema šanse da mu se neko meša u posao.”

Zlatko Dalić i Luka Modrić (©AFP)

Koliko se sav taj reprezentativni uspeh prenese na unutrašnji fudbal, klubove i domaću ligu? Koliko reprezentacija povuče celu priču?
„Povuče navijače i ljude da više prate fudbal. Ali, reprezentacija i naša domaća liga su dva potpuno različita sveta. Reprezentativci igraju širom sveta u najvećim klupskim gigantima i otvaraju vrata drugima. Popravili smo infrastrukturu u domaćem fudbalu, ali daleko smo mi od nivoa „liga petice” i to treba jasno reći. Mi smo čista razvojna liga, a razvojna smo liga prvenstveno zbog novca. S obzirom na to šta imamo i sa čime raspolažemo, klubovi koji igraju u Evropi prave fantastične rezultate. Imamo Rijeku, imamo Dinamo ovih poslednjih petnaest godina, ali to nije dovoljno. Mi bismo svi hteli više, ali u Hrvatskoj ponekad zanemarujemo da su ekonomske razlike prevelike između „liga petice” i naših klubova. A mi opet pravimo nekakve rezultate. Nisu to vanserijski evropski dometi, ali za naše finansijske prilike su odlični.”

Sinonim ste na ovim prostorima za privatni kapital u fudbalu i dokaz da je moguće da klubovi budu uspešni bez državnih investicija.
„Slažem se, ali nije nimalo lako. Ja sam jednostavno hteo da pomognem svom gradu i da klub dobije veće finansijske mogućnosti. Naravno, nismo hteli da se ponašamo kao nekakvi „pijani milioneri”, nego da prosto stabilizujemo Rijeku, vratimo zatečene dugove, postavimo je na zdrave osnove i učinimo klub samoodrživim. Uspeli smo u tome kroz ovih petnaest godina. Manje-više smo stalno na toj nekoj pozitivnoj nuli, nema tu nikakve velike zarade. Izgradili smo vrhunsku infrastrukturu na koju smo ponosni u gradu Rijeci. Realno, niko u gradu nije napravio takav infrastrukturni projekat u poslednjih sto godina.”

Objašnjava koliko je to težak posao…
„Voditi privatan klub na Balkanu – bez jakih sponzora, bez velikog novca od TV prava i bez ozbiljne podrške lokalne samouprave ili države – to je stalna borba. Mi smo od grada za titulu dobili 3.500 evra. Sport, a kamoli sportska infrastruktura, na našim prostorima jednostavno nije profitabilna organizacija i to mogu da potpišem iz sopstvenog iskustva. To je borba na dnevnoj bazi. Moraš konstantno da proizvodiš mlade igrače i da ih prodaješ kako bi klub uopšte opstao na ovom nivou na kojem je Rijeka. Napravili smo ogromne uspehe u Hrvatskoj, ali zbilja je sve to minijaturno u poređenju sa evropskim „ligama petice”.

I navodi primer iz prošle sezone…
„Igrali smo ove godine puno utakmica u Evropi i poslednji meč nam je bio protiv Strazbura. Ljudi iz Strazbura mi kažu da imaju zagarantovan klupski budžet od 150.000.000 evra na godišnjem nivou! Plus su prošlog leta potrošili dodatnih 150.000.000 isključivo na nova pojačanja. Kada sam im u razgovoru pomenuo da je naš budžet u Rijeci 15.000.000, oni su me ozbiljno pitali: „Mislite na 15.000.000 mesečno?” „Ne, drugari, 15.000.000 godišnje.” Umalo nisu pali u nesvest od šoka… Mislim da naši sportski radnici rade čist „miracle” da bi klubovi uopšte preživeli, a kamoli igrali u Evropi.”

Mišković i fudbaleri Rijeke 2019. godine nakon osvajanja hrvatskog kupa 2019. godine (©Reuters)

Spomenuli ste malopre „pijanog milionera”. Zamera vam se da ste štedljivi, da rasprodajete najbolje igrače…
„Ljudi na Balkanu često ne razumeju kako funkcioniše ovaj posao, ali stvar je vrlo jednostavna: Ako nisi državni klub i ako iza tebe ne stoji grad, država ili županija, ti svakog meseca moraš da zaradiš za plate. Ako ti je mesečni trošak milion ili milion i po evra, taj novac moraš da stvoriš. Bilo od TV prava, ulaznica, sponzora ili, na kraju dana, od prodaje igrača. Tu nema sentimenta i emocija. Kod mene ih zaista nema jer mislim isključivo na klub. Broj jedan je da klub ima novac. Ako nema za plate, u problemu si. Danas su pravila jasna – ne platiš dva meseca i ideš u bankrot. Možda državni klub ima luksuz da ga neko drugi podrži i pokrije… Mene nema ko da podrži. Moja dužnost kao predsednika je da osiguram novac. Kako? Pa prodajom igrača. I tu ne vidim nikakav problem.”

Za taj deo posla Mišković ima jasnu hijerarhiju i omanju vojsku saradnika (Rijeka ima oko 30 zaposlenih, sa sve ljudima koji rade na održavanju) od kojih traži da opravdaju svoj hleb.
„Imamo sportskog direktora, pomoćnike, savetnike... Njihov posao je, za to su plaćeni, da nađu nove igrače, nove talente, da ih zajedno sa trenerom razviju i da im podignu vrednost kako bi klub mogao da funkcioniše i sledeće godine. Ponosan sam na jednu stvar – za 15 godina na Rujevici plata nikada nije zakasnila ni dan. Ni igračima, ni radnoj zajednici. Da se to desi, to bi bio znak da nešto radim pogrešno ili da više ne mogu da vodim klub na ovaj način.”

Rijeka je u Miškovićevoj eri uspela da uradi ono što je godinama delovalo kao nemoguća misija – razbila je apsolutni monopol zagrebačkog Dinama, uzela domaće trofeje, igrala Evropu…
„U poslednjih 15 godina mi smo ubedljivo drugi klub u državi, odmah iza Dinama. Jasno je da Modri imaju ogromnu prednost. Njihov budžet je 60.000.000 ili 70.000.000 evra, a Rijekin je između 15.000.000 i 20.000.000. I to kada igramo Evropu. Svakom normalnom čoveku je jasna ta razlika. Ja to plastično objašnjavam ovako: Dinamo vozi Ferarija, a ja vozim 'fiću', Zastavu 750. Koliko puta će ferari izgubiti od 'fiće'? Jako retko. Može da mu se pokvari motor, a naš motor u 'fići' će, uz malo nekog posebnog ulja, nekako stići prvi do cilja. Tako smo mi uzeli prvenstva. Čekali smo našu priliku i opet ćemo je dočekati”.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Usput, Rijeka je na terenu demantovala i sve teorije zavere koje su godinama stizale sa splitskog Poljuda.
„Ne želim da se mešam ni u Dinamo, ni u Hajduk, ni u Osijek. Svako vodi svoj klub onako kako misli da je najbolje. Ja se nisam zasitio ovog posla. Borim se za fudbal, ovo je moj hobi i želja da svima dokažem da se sa manje novca, ali sa vrhunskom organizacijom, može napraviti čudo. Naravno, godine prolaze, starim i ja, pa polako treba tražiti neke nove, mlađe ljude sa novcem koji će sve ovo nastaviti.”

Da li vam je čudno što na ovom Mundijalu ne vidite Srbiju?
„Iskreno, reprezentacija Srbije bi morala da pravi mnogo veće rezultate nego što pravi. Potencijal je ogroman, tu nema dileme. Ali, ljudi tamo će morati jednog dana da sednu zajedno i da pogledaju šta je najbolji interes za Srbiju i njihov nacionalni tim. Potrebno je strpljenje i organizacija. Ključ je da se ljudi slože i da izbace privatne interese iz priče. Mi smo to pokušali i uspeli u Hrvatskoj. Imali smo i mi svojih problema, naravno, ali seli smo za sto. Napravila se ekipa, napravljen je odličan Izvršni odbor, predsednik Marijan Kustić je fantastičan, shvata stvari, a mi smo svi stali uz njega. Potpuno je nebitno ko je potpredsednik, a ko član odbora. Svi shvatamo da je dobrobit hrvatske reprezentacije iznad svih nas pojedinačno. Srbija ima top igrače i ogroman potencijal. Znaš kako je na starim radio-aparatima bilo ono dugme koje vrtiš i tražiš radio-stanicu? E, Srbiji fali taj 'fine tuning’. Kada se ti kanali poklope i kada se svi sklope u jednu celinu, Srbija će sigurno napraviti uspeh”, podvlači Damir Mišković u razgovoru za Mozzart Sport.