S. TanasićGorštaci iz tuđine idu donjim putem, Lomond je rezervisan za škotske duše
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 26.06.26. | 12:23
Kada na improvizovanoj tabeli trećeplasiranih budu „pogubljeni“ – a sva je prilika da neće preživeti seču i da neće krenuti gornjim putem – vile i podzemni duhovi vodiće ih skrivenim stazama do divnih obala
Imali su snove, ima ih svako. Bezmalo tri decenije Škoti su zamišljali da se nađu na Mundijalu i – našli su se. Mnogi su potrošili poslednju paru, nije im ostalo ništa od ušteđevine, sve su spiskali na bodrenje reprezentacije na istočnoj obali i ludu zabavu. Ali u međuvremenu apetiti su porasli, što je i razumljivo. Maštali su o prolasku u nokaut-fazu, ulasku u nju makar preko poretka najboljih trećeplasiranih. Šanse su im se istanjile, sada su kao flis papir.
Tračak nade i dalje postoji, tinja u srcima Škota. I biće tako sve dok taj plamičak neko ne prekrije kakvom zdelom i ne ugasi ga. Možda se to dogodi već ove noći. Bude li tako, njihovo prvo Svetsko prvenstvo u ovom veku neće ostati upamćeno po kvalitetnom fudbalu – to što su prikazali bilo je poprilično skromno, baš su limitirani – već po tome kako desetine hiljada navijača na stadionima peva „Flower of Scotland“. Od nje podilaze žmarci, ježi se čovek od glave do pete. Sada je prikladnija druga, takođe patriotska…
Izabrane vesti
Ni posle poraza od Brazila nisu u Škotskoj gajili naročitu nadu da mogu da izbegnu eliminaciju već posle grupne faze, mentalno su počeli da se pripremaju za povratak na Ostrvo.
„Razočarani smo i mislim da skoro sigurno idemo kući“, rekao je selektor Stiv Klark, a nadovezao se Džon Mekgin:
„Primali smo jeftine golove, imali smo nekoliko šansi i sada moramo da čekamo. Momci su utučeni, potpuno smo iscrpljeni. Dali smo sve od sebe. Trenutno je sve sveže, boli… Cenimo podršku navijača i nadamo se da putovanje nije završeno, ali malo je verovatno da ćemo se plasirati dalje“.
Krenuće putem kojim škotski gorštaci idu iz tuđine, onim donjim, ka Lomondu, mestu rezervisanom za ratničke duše.
Kada Tartan armija nakvasi grlo, pusti glas i zapeva „Flower of Scotland“, ostatak stadiona pali telefone i snima. Ponos preplavi stadion dok Škoti špevaju o armiji koja se borila protiv Edvarda i poslala ga kući – da dobro razmisli o svemu. Identične emocije obuzimaju im telo kada se začuju gajde i krenu stohivo pesme „The Bonnie Banks o‘ Loch Lomond“. Pogotovo…
„O ye‘ll tak‘ the high road, and I‘ll tak‘ the low road,
And I‘ll be in Scotland afore ye…“
(©Reuters)Priča o gornjem i donjem putu seže od davnina, vraća Škote još u doba Jakobitskog ustanka, kada su se pobunili protiv britanske krune i pokušali da vrate dinastiju Stjuart. Krvavo je ugušen, mnogi škotski vojnici su zatvoreni i utamničeni. Legenda kaže da je čuvenu pesmu spevao jedan od dvojice braće u memljivoj tamnici dok je čekao da vidi kakva će mu sudbina biti, kao što sada fudbaleri čekaju da vide šta će se desiti, hoće li ostati unutar osam najboljih trećeplasiranih reprezentacija ili ne.
U to vreme engleske sudije su bile okrutne, pribegavali su tome da jednog od zarobljenika osude na smrt. Bio bi obšan ili bi mu glava bila odrubljena. Drugi bi bio pomilovan i poslat da pešači do kuće. To je taj gornji i donji put u pesmi koja je deo repertoara škotskih navijača.
Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️
Prema keltskom verovanju, „high road“ je stvarni put, preko brda, on vodi u gorje. Njime idu živi. Naporan je i dani ili nedelje su im potrebni da bi se vratili u domovinu i pružili leđa na krevet. Dok je „low road“ onaj kojim, prema predanju, ide Škot koji je stradao u tuđini, vile i podzemni duhovi preneće njegovu dušu natrag u zemlju, vodiće ga skrivenim putanjama do Lomonda.
Duša pogubljenog brže će stići u Škotsku od preživelog vojnika, zato stihovi i kažu: „Biću u Škotskoj pre tebe“.
(©Reuters)Verovatno će Škoti ovu bitku na tabeli trećeplasiranih reprezentacija izgubiti, biće „pogubljeni“. Teško da će preživeti seču, sada su prvi iznad crte. Jedino što iz omiljene patriotske pesme škotskih navijača, uz „Flower of Scotland“, neće baš sve važiti, ponešto će biti drugačije.
„But me and my true love will never meet again..“
Srešće se opet Tartan armija i šotski igrači. Ubrzo. Na Hempden parku. I nikakvih zamerki neće biti. Njima su fudbal i bodrenje državnog tima izvor radosti.
Melodija prožeta dubokom tugom u ovom trenutku najbolje opisuje osećanje Škota koji su prevalili dalek put da bi reprezentaciju bodrili na prvom Mundijalu posle 28 godina. Dok čekaju kakva će im sudbina biti i hoće li, ipak, doći u priliku da još jednom na američkom tlu na stadionu oderu grlo, čuju se gajde i dirljiva priča o divnim obalama Lomonda.
(©Reuters)