General za domaći Mundijal: Portugal dao ključeve projekta "2030" selektorskom debitantu u 72. godini
.jpeg_Cropped_(1).png.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 10.07.26. | 17:01
"Kris nikada neće biti problem", izjavio jedan od najtrofejnijih aktivnih stratega u svetu fudbala koji je dočekao funkciju koju je najviše želeo posle 36 godina bavljenja trenerskim poslom
Fudbalski savez Portugalije prelomio je brzo, udario tamo gde boli i dao se u potragu za čvrstom rukom, autoritetom i čovekom koji ne zna za kompromise. Nakon eliminacije od Španije u osmini finala Svetskog prvenstva, Roberto Martines je spakovao kofere i završio mandat koji je trajao tri i po godine, a na njegovo mesto zvanično je seo legendarni Žorž Žezus.
Ono što ovu odluku čini istorijskom jeste podatak da će Portugalac za dve sedmice napuniti 72 godine, a da mu je ovo prvi selektorski angažman u prebogatoj, 36 godina dugoj trenerskoj karijeri. Savez mu je poverio četvorogodišnji ugovor sa jasnom misijom: stvoriti šampionski tim za Mundijal 2030. godine, gde će Portugalija kao suorganizator uz Španiju i Maroko juriti istorijsku, prvu titulu prvaka sveta.
Izabrane vesti
Iako do sada nikada nije vodio nijednu reprezentaciju, Žezus će u svlačionicu Navigatora uneti neverovatan pobednički mentalitet. Reč je o jednom od najtrofejnijih aktivnih trenera planete sa čak 25 osvojenih pehara. Navijači ga pamte po tri titule prvaka Portugalije sa Benfikom (uz kultni, dramatični prelazak u tabor ljutog rivala Sportinga 2015. godine), ali i po besmrtnosti u Brazilu gde je sa Flamengom 2019. pokorio Južnu Ameriku, čime je velikanu iz Rio De Žaneira doneo trofej Kopa Libertadoresa posle 38 godina i tako postao tek drugi evropski trener koji je osvojio Kopa Libertadores (prvi je jugoslovenski/hrvatski stručnjak Mirko Jozić, koji je to učinio sa Kolo Kolom 1991. godine).
Nakon epizode u Fenerbahčeu u sezoni 2022/23, Žezus je prethodne tri godine roveo u Saudijskoj Arabiji. Tamo je prvo vodio Al Hilal od leta 2023. do leta 2025, da bi prošlog jula seo na klupu Al Nasra i doneo im prvu titulu šampiona posle sedam godina čekanja. Da je reč o treneru svetske klase svedoči i podatak da ga je prošle godine Brazil razmatrao kao prvu alternativu za svoju klupu, u slučaju da tu funkciju ne preuzme Karlo Anćeloti. Žezus je ovog leta napustio Al Nasr (gde ga je zamenio Angelos Postekoglu) kako bi konačno dosanjao svoj najveći san - klupu domovine.
Novinare su na prvoj konferenciji za štampu upitali Žezusa kakav će biti status Kristijana Ronalda u reprezentaciji.
"Još uvek nisam razgovarao sa Krisom. On nikada neće biti problem za reprezentaciju, niti za mene. Ono što je on kao igrač i cela ta polemika koja se stvorila oko njega... svako ima pravo da misli šta hoće. Kada bude došlo vreme da donesem neku odluku, razgovaraću sa Krisom, kao što ću razgovaraći i sa svim ostalim igračima pojedinačno. Neću razgovarati sa njim samo zato što je on Kris. On je simbol portugalskog fudbala, reprezentacije i čitave Portugalije, i to će zauvek ostati upisano u istoriji".
Osvrnuo se Žezus i na rad sa Ronaldom u prethodnih godinu dana u Al Nasru.
"Bilo mi je ogromno zadovoljstvo što sam sarađivao sa njim prošle godine. Sa njim je izuzetno lako raditi, pod uslovom da obojica razumemo do kojih granica možemo da idemo. Od tog trenutka sve postaje lako, ali to će zavisiti od onoga što ja budem želeo da uradim. Znam da on želi da nastavi u Al Nasru. Već mi je rekao da želi tamo da završi karijeru. Ipak, sve dok ispunjava uslove da bude pozvan, ja ću raditi ono što smatram da je najbolje za reprezentaciju.“
I nije sportnom, Portugalija ima strašan igrački kadar, ali i kompleks velikih takmičenja. Nacionalni tim nije prošao u polufinale Mundijala još od davne 2006. godine, a nakon osvajanja Evropskog prvenstva na današnji dan pre 10 godina, nije uspeo nijednom da prođe dalje od četvrtfinala na velikim takmičenjima.
Sada je red na ono najveće. Stari vuk je dobio igračku koju je želeo celog života. Vremena za gubljenje nema, jer navijači traže da general Žezus već od jeseni uspostavi svoju surovu disciplinu i trasira put ka večnosti - ka Boginji 2030. godine.
Za Žorža Žezusa, Ronaldovo povlačenje sa mundijalske scene (sam je izjavio da neće igrati na Mundijalu 2030) zapravo je ogroman blagoslov i olakšanje na samom početku mandata. Stari vuk na klupu seda bez političkog i medijskog tereta koji je gušio njegove prethodnike. Roberto Martines i Fernando Santoš prečesto su izgledali kao taoci Ronaldove veličine i njegovog ega. Svaka taktička zamisao morala je da se prilagođava igraču u petoj deceniji života, a selektori su trošili više energije na peglanje odnosa sa prve dve zvezde tima nego na samu igru. Žezus u svlačionicu ulazi bez tih okova oko nogu. Nema više obaveze da neko mora da igra samo zbog starog slavlja i imena, i nema straha od medijskog linča ako se prva zvezda preseli na klupu.
Žezus je taktički fanatik koji zahteva bespogovorno trčanje, presing i defanzivnu disciplinu svih 11 igrača na terenu, a to je fudbal koji današnji Ronaldo više fizički ne može da isprati. Sa čistim terenom ispred sebe, novi selektor konačno može da oslobodi pun potencijal strašne generacije predvođene Vitinjom, Žoaom Nevešom, Nunom Mendešom, Rafelom Leaom, Brunom Fernandešom, Bernardom Silvom (poslednja dvojica će doduše imati 36 godina na sledećem Mundijalu)... Portugalija najzad prestaje da bude tim za jednog čoveka i postaje ono što je odavno mogla da bude, kompaktna i moderna mašina. Žezus je dobio odrešene ruke da kreira tim po svojoj meri, a ne po meri nečijeg mita.