Zvezda padalica: Žikica se sprema za Kuvajt, moraće u Ljutice Bogdana sve iz početka

Projektovana “Nova Zvezda” pre tri godine sa legendama ne samo našeg, nego i svetskog rukometa, Draganom Škrbićem i Nenadom Peruničićem, doživela je novi udarac. Ako se za prošlu sezonu moglo da se kaže da je napravljen koračić napred, sa sedmog na šesto mesto, ali daleko od Evrope, u ovom šampionatu fijasko, a nikada lakše nije bilo da se dođe do Top 6.

Tumarala je Zvezda u prosečnosti, po lošoj tradiciji tokom sezone promenila skoro pola tima. Digli su sidro Radule Radulović, Miloš Kovačević, Dušan Panovski, Marko Knežević, kapiten Draško Nenadić, njegov zamenik Miloš Bujišić... Ni pojačanje, iskusni Nemanja Marjanović i Nemanja Obradović, koji su bili višak u Partizanu, nisu uspeli da zaustave kola koja su krenula nizbrdo.

Nemanja Obradović (©srl.rs)

Trojica trenera su se promenila. Prošlu sezonu je izvukao iskusni Nedeljko Matić, doveo je do maksimuma, ali je zov Rumunije i Steaue bio jači. Velika očekivanja su bila od Marka Krivokapića. Na kraju, kada se napravi presek, bodovi iz prvog dela sezone su crveno-bele, pod vođstvom sadašnjeg stratega španskog Benidorma, spasili ispadanja. Zabeležena je na početku prvenstva najvažnija pobeda, u Šumicama protiv vicešampiona Srbije, Metaloplastike. Prvu put je dugogodišnji pomoćnik Huana Karlosa Pastora u PIK Segedu davao ostavku posle poraza od Dubočice. Predomoslio se, ostao je na kormilu, ali je posle nekoliko nedelja i definitivno otišao (ili je dobio otkaz, to je manje bitno).

19.00: (1,10) Magdeburg (14,0) Ajzenah (9,00)

Privremeni kormilar bio je Nenad Puljezević, koji je imao ulogu trenera golmana na početku prvenstva, ali je i on bio na klupi veoma kratko, a porazi su se ređali. Krajem godine je Vladica Stojanović postavljen za kormilara i propisno se obrukao, dobio samo jedan meč u šampionatu, i to tada fenjeraša Rudar iz Kostolca u Beogradu. Pogotovo je debakl bio u duelu sa Obilićem, kada su Vitezovi pregazili jalove crveno-bele, a proteklih sezona zamenik kapitena, Miloš Bujišić, razmontirao je nekadašnje saigrače.

Nekadašnji reprezentativac naše zemlje, bivši trener Jugovića, brzo je digao sidro, stigao je Žikica Milosavljević u situaciji kada je plej-of bio matematički ostvariv, ali u praksi nemoguća misija za ovaj sastav. Posle poraza u Kragujevcu bilo je jasno da su lađe crveno-belih potonule. I drugi mandat Milosavljevića u voljenom klubu nije bio bajan.

I kada se vraćao u Zvezdu, nekadašnji pomoćnik Tonija Đerone u reprezentaciji Srbije izjavio je da mu je prioritet odlazak u Kuvajt gde je i boravio pre drugog mandata u crveno-belom taboru. Jednostavno, iz ove ekipe nije uspeo da izvuče više.

Treneri su plaćali ceh, kako to obično biva, ali daleko od toga da je samo krivica do stručnjaka. Ovaj igrački kadar jednostavno nije sposoban za više od pukog opstanka i preživljavanje u elitnom rangu, ali ni uprava se nije proslavila obezbeđenjem uslova za normalno funkcionisanje kluba. Kako saznaje Mozzart Sport, Milosavljević narednih dana treba da otputuje u Kuvajt kako bi dogovorio novu saradnju u zemlji u kojoj je rukomet u ekspanziji. I Žikičini rezultati u drugom mandatu ne ostavljaju mnogo dileme da li ostaje, čak i ako ne pronađe inostrani angažman.

Zvezdi ostaje novo burno leto, da krene opet sve iz početka. Pitanje je da li ima pre svega novca, ali i vizije, plana... Vojvodina i Partizan imaju podršku države, Metaloplastika, Dinamo, Vranje, Dubočica, Radnički iz Kragujevca se oslanjaju na pomoć lokalnih samouprava koja je glavni finansijer, dok je Zvezda prepuštena da se snalazi u nemaštini.

Najgora je, čini se, apatija koja je u crveno-belom taboru. Zvezda ove sezone ima najmanju posetu u ligi. Šumice zvrje prazne, često su utakmice kao na parastosu. Navijača nema, nema iskre koja bi mogla da trgne iz letargije uspavnog giganta koji je poslednju titulu osvojio davne 2008. godine, u pretposlednjoj igračkoj sezoni Nenada Peruničića, posle povratka iz Španije.

Sledeće godine “punoletstvo” bez onog najvažnijeg trofeja. Kup i Superkup je osvojen 2017. godine, a onda potop. Dugo nema ni Evrope, tim se pravi svake godine u avgustu, kada crveno-belima preostaje da "pokupe" ono što najbolji neće. Više to nisu ni Vojvodina i Partizan, koji su daleko iznad konkurencije po budžetima. Tim iz Ljutice Bogdana ne može da se tržišno takmiči ni sa Dinamom i Metaloplastikom, u koje su odlazili prethodnih godina igrači Zvezde. Dugačak je spisak rukometaša koji su poslednjih godina odbijali crveno-bele. Poverenje se teško stiče, a brzo gubi...

Svetlo u tunelu ni na vidiku...