Vukojević: Ostajem u Zvezdi, ostvaren mi je životni san, sad napad na Ligu Evrope

Dan posle titule s voljenim klubom, Vukojević je za Mozzart Sport govorio o put do duple krune, njegovoj rukometnoj filozofiji, planovima i ambicijama u budućnosti. Crveno-bele ne moraju da brinu, trofejni strateg je potvrdio da i naredne sezone ostaje na kormilu.
“Ostajem u Zvezdi”, ne ostavlja dilemu Vukojević i dodaje:
“Prezadovoljan sam što sam se potvrdio u svojoj zemlji, što sam kao glavni trener osvojio titulu sa voljenim klubom. Jeste bilo veliko zadovoljstvo i prošle sezone kada sam bio pomoćni trener. Davao sam celog sebe i tada i sada kada sam bio u prvom planu. Ja sam Beograđanin, dete Zvezde, tu sam na Marakanu zakoračio prvi put 1990. godine kada me je otac odveo na utakmicu. Rođen sam na 400 metara od stadiona. Jedan san je ispunjen, idemo dalje”.

19.00: (1,07) Magdeburg (16,0) Ajzenah (11,0)

Da li su se slegli utisci posle titule?
“Jesu. Nije da ovo nismo očekivali. Milan Vujko je sve učinio da dođe do ovih trofeja. Imali smo nenormalne uslove za Srbiju, od treninga, priprema, sublemenata za igračice, hiberbarične komore za oporavak. Spremili smo se dobro za finiš sezone, za Kup Srbije i plej-of. Fizički smo bili odlično pripremljeni”.

Ne može srpski rukomet bez skandala, tenzija, svađa… Opet je sport bio u drugom planu, posebno posle prve utakmice finala plej-ofa na Banjici.
“Ne bih se vraćao na to, neka pričaju ljudi iz Železničara o tome. Drago mi je da su moje igračice imale pribranost u drugom meču. Bilo je i lepog rukometa u ovom finalu, a ne samo tenzija. Od oktobra, kada sam preuzeo ekipu kao glavni trener, želeo sam da implementiramo moj pogled na rukomet, moju filozofiju, da igramo brzo, moderno, da iz odbrane napadamo. Mislim da smo u tome uspeli i da ćemo biti još bolji naredne sezone. Sada imamo još bolju osnovu nego u isto vreme 2024. Pred polufinale Kupa Srbije sam se fokusirao samo na trofeje, i porodica je trpela, izolovao sam se, bio 24/7 u rukometu”.

Rukometašice Zvezde (©RSS)

Može li Zvezda da napravi iskorak u Evropi? Prošle sezone eliminacija već na prvom stepeniku od nemačkog Blomberga.
“Sve igračice ostaju na okupu, to je najvažnije. Klub raste i ambicije su nam da pokušamo da se domognemo grupne faze Lige Evrope. Koeficijent srpskih klubova je takav da moramo da prođemo dve runde kvalifikacija. Bitan će biti i žreb, nadam se povoljnijim kuglicama nego prošle sezone. I klub je iskusniji, spremniji za međunarodnu scenu nego lani. Prošle sezone smo naleteli na Blomberg koji je igrao na finalnom turniru Lige Evrope, došao do finala u Nemačkoj. Protiv takve ekipe smo vodili na Banjici sa osam razlike, na kraju je bilo dva. I u gostima kada smo ubedljivo poraženi dvocifrenom razlikom, i to je bilo sve zbog 12 do 15 minuta praznog hoda”.

Hoće li biti neke “bombe” u prelaznom roku?
“Još nisam pričao sa Milanom Vujkom o tome, ali je u planu. Na meni je da radim, a na upravi je da se bavi pojačanjima. Prezadovoljan sam svojom ekipom. Mislim da i nema neke potrebe za, kako kažete ‘bombama’, niti mislim da takva igračice ima u našoj ligi ili okruženju. Ako već ne možemo da dovedemo igračicu takve klase, onda je bolje da se fokusiramo na sadašnji sastav”.

Ostali ste u finišu sezone bez pivota Katarine Mančić koja je napravila pauzu od rukometa zbog najlepše vesti, uskoro će postati mama.
“Bio sam presrećan zbog nje. I ja sam otac dvoje dece od 14 i devet godina i znam da je to najveća radost koji neko može da ima. Podržao sam Katarinu. Znao sam da će mi biti teško bez nje u ekipi, ali ona ima mesto u ovom timu, klubu. Nikad se ne zna u takvim situacijama, ali očekujemo je u drugom delu sezone”.

Zvezda je napavila iskorak u poslednje dve godine, pokorila Srbiju. Da li se plašite da nećete imati konkurenciju u Srbiji naredne sezone, što može da bude loše za evropske ambicije? Faliće konkurenti, da ne budete kao Vojvodina u muškoj konkurenciji do pojave ove sezone jakog Partizana?
“Na terenu se nije videla takva razlika. Mi smo skloni da potcenjujemo i naše igrače, trenere, ligu... Nije to tako loše kao što mnogi misle. Jedva smo dobili Bor u prvom meču polufinala plej-ofa. Ceo meč je bila klackalica. Jagodina ima odličnu ekipu, sa iskusnim strategom. Železničar u finalu takođe nam je bio dostojan rival. Nije lako da se dobije u Šapcu, Kruševcu. Mora da se ostane fokusiran da bismo potvrdili kvalitet”.

Aleksandra Stamenić, Teodora Veličković, Sara Garović, Jelena Agbaba, Teodora Majkić, golman Gordana Petković, perjanice su tima. U ovom plej-ofu blistala je povremena reprzentativka Srbije Teodora Majkić koja je branila boje naše zemlje 2023. godine na Svetskom prvenstvu, ali je nije bilo krajem prošle godine na Evropskom šampionatu u Debrecinu, kao i u dvomeču baraža sa Slovenkama prošlog meseca. Opet kuca na vrata najbolje selekcije.
“Kada su me izraelski mediji pitali za najbolju postavu koju sam trenirao, bilo muškarci ili žene, na srednjem beku sam stavio Teodoru Majkić. On je veliki potencijal, dala je 37 golova na četiri utakmice plej-ofa, da ne pričamo o asistencijama koje se i ne broje. Sve polazi od nje. Neverovatna je, a mislim da je tek na 50 odsto mogućnosti, da će tek da eksplodira”.

Otkud u ženskom rukometu, ovo vam je prvi izlet kod dama?
“Želeo sam da se vratim u svoj Beograd, da tu živim s porodicom. Otvorio sam tada novo poglavlje života. Kada sam dobio ponudu Milana Vujka da budem pomoćnik, imao sam malu nedoumicu. Postavio sam supruzi pitanje: ‘Ja sam muški trener, to sam ceo život, radim 20 godina, da li ja umem da radim sa ženama’. Ona me je ohrabrila i rekla da sigurno to mogu, da ne treba da imam razloga za strah. I tako je i bilo. Imao sam veliku pomoć Saše Boškovića koji je imao iskustva u radu i sa muškarcima i sa ženema. Takođe, tu je i Milan Vujko da pomogne, da iz senke to sve prati, podrži. Rukomet se ne razlikuje, iste su kretnje, finte, sve… Samo što kod dama mora a bude ‘jača’ psihologija. Nisam imao nikada konflikt s devojkama, to je sa mnom nemoguće da se desi. Bude situacija kada je kažem uradi to, a ona mi kaže da ne zna da li će moći, ali onda joj kažem - probaćemo, namestićemo… Ja sam demokrata. Volim da saslušam, ali poslednja je moja kao trenera”.

Da li ste bili bili na pragu pre dve godine da preuzmete muški tim Crvene zvezde?
“Kada sam se vratio u Beograd, pričao sam sa mojim velikim prijateljem Aleksandarom Brkovićem. Rekao sam mu, vraćam se kući, osvajao sam trofej u Izraelu, ali pitanje je koliko se to ovde pratilo, da li ću ikada više da radim u Srbiji. I kako se to u životu dešava, odmah sa aerodroma sam se dogovorio sa Milanom Vujkom. To je bilo u četvrtak, sutradam me je zvao Ognjen Kajganić, pitao me je kako, šta, ali sam mu rekao da je gotovo, da sam ja ruku pružio Milanu i da ću biti pomoćnik Saši Boškoviću. Na tome se završilo. Jedan san sam ispunio, titulu sa Zvezdom, a možda sledeći bude da vodim i muški tim voljenog kluba i da osvojam trofeje”, zaključio je trener crveno-belih rukometašica.