Vrtoglavi uspon Splićanina: Svetski i evropski prvak, san snova – medalja u Parizu i titula Hajduka
Vreme čitanja: 5min | ned. 10.03.24. | 16:41
Jerko Marinić Kragić od povratka u rodni grad igra na vrhunskom nivou, a u rasponu od pola godine mogao bi da osvoji odličja na tri najveća takmičenja sa Hrvatskom
Dugo je lutao Jerko Marinić Kragić, bilo mu je potrebno vreme da izbaci ‘bubice’ iz glave i dostigne nivo koji mu je predviđan – vrhunski. Tražio se, prošao kroz Italiju, Crnu Goru i Rumuniju, i pronašao u rodnom gladu. Od povratka u Split, ali ne u Mornar, već u Jadran, počeo je vrtoglavi uspon vaterpoliste sa Skalica.
I u Hrvatskoj je, kao u Srbiji, došlo do smene generacija. Jerko Marinić Kragić, juniorski svetski prvak, dobio je pravu šansu i na Evropskom prvenstvu igranom u njegovom gradu, u Spaladium areni nadomak kućnog praga, bio je ponajbolji hrvatski vaterpolista. Tokom čitavog toka prvanstva na visokom nivo, najbolje je sačuvao za kraj i Mađare. Direktno je pogocima vratio kontinentalno zlato u Hrvatsku, a sve je kulminiralo prethodnih meseci. Sa državnim timom uzeo je evropsko srebro i svetsko zlato, a do kraja godine mogao bi i na Olimpijskim igrama da završi na podijumu. Bilo bi to savršenih šest meseci.
Izabrane vesti
Nastavka klupske sezone dočekao je kao najbolji strelac Lige šampiona, međutim, kod kapitna splitskog Jadrana, kao i kod ostalih hrvatskih reprezentativaca, bio je primetan umor. Došlo je do zamora materijala. Mrežu Novog Beograda nije zatresao i srpski šampion napravio je bitan korak ka odlasku na završni turnir elitnog takmičenja, no daleko od toga da je posle jedne utakmice u grupi bilo šta odlučeno.
“Nismo igrali utakmice, bila je pauza i odmah nam je došla važna utakmica. Oni su vrhunska ekipa, ne smeš da praviš greške protiv njih, nije to lako. Dosta nas je koji smo igrali jedan sistem u reprezentaciji, nas sedmorica smo reprezentativci Hrvatske. Plus je Luka Bukić bio ozleđen, a neki momci su sami trenirali tri i po meseca. Mi smo nakon Svetskog prvenstva imali pet – šest dana slobodno, vratili smo se i prve sedmice radili na uplivavanju. Imali smo samo pet dana za pripremu”, rekao je Jerko Marinić Kragić za Mozzart Sport.
“RITAM JE SULUD, ALI KAO DA JE NEKO NEKAD IGRAČE NEŠTO PITAO”
Od proteklog leta reprezentativci svih najjačih vaterpolo zemalja praktično odmor da nisu ni imali. A, i tada je bio mali. Trust mozgova osmislio je da klupska sezoan bude podeljena, da se u januaru i februaru održe dva velika takmičenja. Sa Olimpijskim igrama u Parizu biće tri za pola godine. Za zdravlje igrača i kvalitet izvedbi u bazenu očigledno niko nije mario.
“Ovo je smešno pomalo, ali ko nas pita. Već u četvrtak igramo Superkup, onda u utorak Pro Reko, pa ide nam i liga za vikend. Puno putovanja, puno utakmica. Kada se završi sezona, opet će, možda, biti osam do devet dana slobodno, a onda počinješ da se spremaš za pripreme za Olimpijske igre. Sulud ritam, ali nije da je ikad iko igrače pitao kako je nama. Tako je svima nama, pa ko se bolje snađe”, poručio je Jerko Marinić Kragić i nastavio:
“Protiv Novog Beograda smo pokazali da možemo da igramo u momentu, osim prve četvrtine. Možda jednu i po. Možemo da se nosimo, vratili smo se, bili tu, ali treba nam još malo vrmeea, a ima još puno utakmica do kraja. Sa ovom utakmicom nismo previše izgubili. Budemo li pravi do kraja, možemo i ovu grupu odraditi kako treba i proći. Trenutno nam je Superkup najvažnija utakmica”.
Hrvatska je napravila neverovatan uspeh – u razmaku od nekoliko sedmica igrala je dva finala i osvojila svetsko zlato i evropsko srebro. Rezultat na koji su svi iz državnog tima ponosni, međutim, isto tako se nadaju da više nikada neće doći u poziciju da u tako kratkom vremenskom intervalu igraju za planetarnu i kontinentalnu titulu.
“Što se tiče reprezentacije, to je strašan uspeh. Čudo je i kada si drugi na Evropskom prvenstvu i osvojiš Svetsko prvenstvo u razmaku od godinu dana, a ne kada to uradiš u razmaku od mesec dana. Mislim da to više niko nikad neće ponoviti, jer nadam se da više neće biti dopušteno da se u vaterpolu igraju dva velika takmičenja. Stvarno se nadam, jer tada ti samo igrač utakmice, nema ni fizičke pripreme i teretane. Ne možeš da budeš spreman za nastavak sezone. Jednostavno je teško”.
“PRIČALI SU DA SMO PO IMENIMA NAJGORA EKIPA U ISTORIJI HRVATSKE”
Imala je Hrvatska i jedan ‘ispad’ u ovom olimpijskom ciklusu, bila je tek deveta na Svetskom prvenstvu igranom u Fukuoki. Ali, malo ko ih od Tokija nije imao. Španci su izuzetak.
“Mađari su 2020. bili domaćini i bili sedmi. To je pokazatelj da je pritisak veliki i da nije lako kada si domaćin. Mi smo odradili dobro u Splitu, kasnije i u Dubrovniku i Zagrebu. Pokazali smo koliko možemo i koliko smo kvalitetni. Puno je ljudi sumnjalo u nas, pogotovo u Hrvatskoj. Pričali su da smo nikad gora ekipa po imenima u istoriji Hrvatske. Najbolje o nama govori to da smo bili evropski prvaci, sada drugi, pa svetski prvaci”.
Najbitnije za splitskog bombardera, ali i sve koji su standardni u reprezentacijama, pa i onima koji su u najužem krugu da se nađu na spisku, biće da do Pariza uhvate ritam i ne pretrpe povredu, koja bi mogla da ih eliminiše sa Olimpijskih igara.
“Sada imamo pet meseci klupskog vaterpola i neće biti lako. Treba da se pazimo ozleda. Svakom igraču su san Olimpijske igre, ali treba da se izborim za mesto u timu na njima. Selektor će pozvati 20 – 25 igrača, koji će biti gladni i željni. Nadam se da je ovo zadnja godina sa tri velika takmičenja i da će u budućnosti neko pitati igračešta misle i kako se osećaju. Uzeti medalju na Olimpijskim igrama bio bi san snova. Nema dalje od toga da u isto vreme imaš evropsku, olimpijsku medalju i da budeš svetski prvak. Ni pre ništa nismo najavljivali, neću ni sada. Pokazaćemo kako se Hrvat bori za svoju reprezentaciju, za svoju državu”.
U bazenu sušta suprotnost onom igraču koji je potpisao ja splitski Jadran. Van bazena – malo šta se promenilo. Što najbolje pokazuje činjenica da je odmah po povratku u Hrvatsku zapucao na gostovanje u Varaždin da bodri Hajduk.
Od osvajanja svetskog zlata najčešće pitanje koje mu je postavljao glasilo je: Šta bi ti bilo draže, olimpijska medalja ili da Hajduk konačno ponovo bude prvak? Odgovori uglavnom diplomatski ili ih nema, ali sasvim je jasno šta bi svakome u Splitu, Dalmaciji bilo najdraže.
“Ne mogu da odgovorim”, kroz osmeh će Jerko Marinić Kragić i za kraj dodao:
“Znam samo da ako Hajduk bude prvak u Splitu biti nezapamćeno ludilo. To je potrebno gradu, svi to čekamo. Za to živimo”.