Televisa presenta: Kraljica Mundijala večeras čeka drevne bogove da siđu

(Od specijalnog izveštača sa Svetskog prvenstva)

Takve ne prave više. To je vrsta koja izumire… Danas su to ”arene”, luksuzni fudbalski objekti koji su krenuli putem američkih sportskih zdanja. Stadionski tržni centri koji vam nude sve moguće vrste sadržaja samo da ostanete što duže i potrošite što više para.

Ona je odolevala decenijama, gordo se držala slavne prošlosti kakvu niko drugi nema. Sada su i nju malo picnuli, dodali joj boja i led sijalica, ali i dalje je to betonski džin koji izaziva strahopoštovanje kako mu prilazite.

Najvažniji stadion u istoriji svetskih prvenstava. Fudbalska kraljica – Asteka.

Marakana, Vembli, Monumental, San Siro, Bombonjera, Bernabeu, Vestfalen, Sentenario, Enfild Roud, Kamp Nou… Sve su to mitski stadioni i najčešće se pominju u anketama i izborima “stadioni koje treba posetiti dok si živ”. Imao sam sreću da vidim neke od njih poput Marakane, Enfilda, San Sira ili Bernabeua… I jasno mi je zašto je baš Asteka u svakoj anketi u njihovom društvu. Impozantno je reč koja najbolje opisuje ovaj stadion. I ne mogu da dočekam da se večeras ušunjam unutra. Da osetim, omirišem, dodirnem kultno fudbalsko svetilište.

Večeras Asteka ulazi u istoriju kao jedini stadion koji je tri puta ugostio otvarajuću utakmicu Svetskog prvenstva. U istoriji je i kao jedini stadion na kojem su se igrala dva mundijalska finala. I da je sreće, igralo bi se i treće. Ali dok u svetskom fudbalu konačne odluke donose tipovi poput Infantina ili Trampa, moraćemo da progutamo i svetogrđa poput ovog da će Asteka od 104 meča predstojećeg Mundijala ugostiti samo pet i da neće imati čak ni četvrtfinale… Neka se igra u Kanzasu i Atlanti, to su fudbalski gradovi ako pitate FIFA.

Asteka ne samo da je bila poprište dva mundijalska finala, već su to bila dva kultna finala sa dva fudbalska božanstva 20. veka na vrhuncima karijera. Na Asteki je ’70. Pele podigao svoj treći trofej prvaka sveta i otišao u istoriju pošto Italijani u finalu nisu mogli da vide loptu. Bila je to najdominantnija svetska titula u istoriji fudbala. Na istom mestu je 16 godina kasnije Dijego Armando Maradona asistencijom za Buručagu proburazio odbranu Nemačke i odveo Argentinu na krov sveta. Na Asteki je koji dan ranije odigrao i onaj čuveni meč protiv Engleza u kojem je dao i najlepši i najkontroverzniji gol u istoriji fudbala. To čemu je Asteka sve svedočila bukvalno je jedno od najbitnijih poglavlja istorije fudbala.

Neki drugi stadioni iz njenog vremena polako odumiru i sve više liče na zapuštene gomile betona. Nema im spasa jer su po modernim standardima debelo prevaziđeni i isplativije je praviti nove. Ali nju niko nikada nije pokušao da makne. Ponosno stoji na istom mestu od ’66. Menjala se i ona kroz vreme, dorađivala, modernizovala, sada su je našminkali za treći Mundijal, ali oblik i konture su ostali isti. Ovalni fudbalski amfiteatar na kojem su se igrali bogovi lopte. Njoj i beton lepo stoji…
“Moj deda je radio na proizvodnji cementa za Asteku jer je ceo stadion izgrađen od betona. Zbog čestih zemljotresa u Meksiku, morali su da postave ogromne, baš duboke stubove pod zemlju. Da li ti deluje da su visoke građevine u Meksiko Sitiju pomalo nakrivo? To je zato što jesu. Ovaj grad je nastao tako što je jezero zatrpano zemljom. I zato tone jer je slaganje tla nezadrživo. I zato se mnogi boje zemljotresa. I zato su u Asteku ugrađene nenormalne količine betona”, priča nam Arturo Aravantes, jedan od radnika obezbeđenja na predstojećem Svetskom prvenstvu i veliki ljubitelj fudbala.

Nova Asteka je zapravo samo renovirana za ovo prvenstvo, osnova je ostala potpuno ista. Gornji deo stadiona sada je obojen u crveno i dodali su moderna svetla, ali to je i dalje ona mitska Asteka. Doduše, sada se više zvanično ne zove tako, već nosi ime banke “Banorte“, a tokom Mundijala to je samo Gradski stadion Meksiko Sitija jer FIFA ne dozvoljava nikakva sponzorska imena. I svašta nešto ne dozvoljava ako nije u njenu korist. Asteka nije zaslužila da je prethodnih dana meksička javnost provlači kroz kontroverze i skandale, koji se često vezuju za ime bez kojeg Asteke ne bi ni bilo.

Emilio Askaraga. Ne jedan, već trojica. Deda, otac i sin. Istog imena i prezimena.

KO ĆE BITI ŠAMPION SVETA?

Emilio Askaraga Vidureta bio je meksički biznismen iz prve polovine prošlog veka, a najunosniji od svih poslova bilo mu je osnivanje radio-stanice XEW. Tako je ušao u medije… Sredinom 50-ih godina ujedinio je nekolicinu TV stanica u grupaciju Telesistema Meksiko.

Njegov sin Emilio Askaraha Milmo je polako preuzimao očev biznis, unapređivao ga i stvorio TV giganta Televisu. Čuveni logo ”Televisa presenta” njegovo je čedo i imperija. Uveo je latino sapunice u domove širom sveta. Stvorio je medijskog giganta koji i danas drma Meksikom i latinoameričkim zemljama. I ušao u fudbal pošto je kupio lokalni fudbalski klub Amerika i do danas od njega napravio najtrofjeniji fudbalski kolektiv u državi.

Odigrao je ključnu ulogu za dobijanje organizacije Mundijala 1970. i 1986. godine, kada država i Savez nisu imali novca i resursa da izguraju te poduhvate. Samostalno je finansijski, infrastrukturno i organizaciono izneo domaćinstva svetskih prvenstava. Delom i zahvaljujući dobrom položaju koji je imao kod ljudi u FIFA gde je na ključne popzicije instalirao svoje ljude.

(©Reuters)

Ali, i za Ameriku, i za Mundijale mu je bio potreban stadion. I tako je napravio Asteku. Ali, na svoj način… Iako bogat i moćan, ni on nije mogao sve sam i došao je na ideju o kojoj je Meksiko opet brujao ovih dana.

U izgradnji Asteke tada je raznim biznismenima i imućnim ljudima ponudio da im na 99 godina proda svečane lože po ceni od 9.000 dolara, a da oni kasnije rade sa njima šta hoće: da ih koriste, prodaju, iznajmljuju... Samo da mu što pre daju živu lovu.

Tako je uspeo da pokrije dobar deo troškova gradnje. U celoj priči svi su dobro prošli, a on najbolje. Izgradio je svoj stadion dobrim delom od tuđih para, a taj objekat doneo mu je ogroman novac kroz komercijalni potencijal televizijskih prenosa fudbala na grandioznom objektu. Televizija je tada bila na vrhuncu, a Mundijal iz Meksika 1970. prvi koji je prenošen u boji.

KVOTE ZA NAJBOLJEG IGRAČA MUNDIJALA!

Vlasnici loža takođe su sjajno prošli. Investicija im se višestruko isplatila puta. U zavisnosti od broja ljudi (neke primaju šest osoba, ali neke i po 27), iznajmljivanje lože na Asteki za samo jednu utakmicu meksičke lige danas košta od 500 do 2.000 dolara, a za NFL mečeve, koncerte ili borilačke spektakle cene idu i do 15.000 dolara za noć. U cenu je uračunat i ketering po izboru. Retko ko je kasnije hteo da proda lože ili da ih ustupi nekom drugom za iznajmljivanje, jer su one postale fabrika para.

Možete onda da zamislite kakvu su zaradu „duenjosi”, kako ih zovu u Meksiku, namirisali za Mundijal. Procene su da iznajmljivanje nekih od svečanih loža sa dvadesetak mesta za ovih pet mundijalskih utakmica donosi zaradu od 1.000.000 do 1.500.000 evra! Toliko su išle cene na crnom tržištu, preko posrednika. Mesto u loži samo za večerašnju utakmicu koštalo je oko 20.000 dolara po osobi.

Ali, tu su naišli na još većeg gramzivca od njih - FIFA.

Kako svetska kuća fudbala ne dozvoljava sponzorska imena, a kamoli da neko zarađuje na njenom događaju, usledila je bura. FIFA je htela da istera vlasnike loža sa Asteke tokom Mundijala i da ona sama prodaje luksuzna mesta.

Spor je rešio Askaraga. Treći.

Emilio Askaraga sa Đerarom Pikeom (©AFP)

Emilio Askaraga Đen preuzeo je Televisu krajem prošlog veka sa samo 29 godina nakon smrti oca i podigao imperiju do neslućenih visina. Postao je moćniji i uticajniji i od dede i od oca. Ujedinio je Ameriku, Televisu i stadion Asteka u jednu veliku kompaniju Oljamani. Prošle godine rešio je da za 240.000.000 dolara proda Amerikancima 49 odsto vlasništva Amerike i Asteke. Sa 51 odsto ostao je većinski vlasnik…

Kada je krenuo sukob između FIFA i vlasnika loža, pojavio se Askaraga i njegova grupacija Oljamani. Više od 2.500 vlasnika, okupljenih preko Udruženja vlasnika loža, pokrenulo je tužbe i zapretilo bojkotom otvaranja prvenstva. Pozvali su se na ugovore iz 1966. godine i presedane sa svetskih prvenstava 1970. i 1986. godine, a Oljamani je na kraju pristao da plati kompenzaciju FIFA iz svog džepa kako bi vlasnicima obezbedio besplatan ulaz na svih pet utakmica koje se igraju na ovom stadionu. Ipak, pravna natezanja oko detalja – poput unošenja sopstvene hrane i pića te prava na preprodaju karata – trajala su sve do prekjuče, kada je meksički sud presudio u korist FIFA, pa će svi oni koji su dali velike pare za iznajmljivanje loža od vlasnika, morati da hranu i piće plaćaju FIFA. Znate ko je opet najbolje prošao? Askaraga. Njegova kompanija je partner za ketering.

KO ĆE BITI NAJBOLJI STRELAC MUNDIJALA?

Asteka je od novih investitora dobila injekciju od oko 105.000.000 evra za renoviranje i ostala konkurentna da bi dočekala još jedan Mundijal. I večeras čeka silazak bogova koji treba da povedu Meksiko ka tituli prvaka sveta! Zaista je tako u glavama nekih sujevernih Meksikanaca. Već je iskonstruisana i cela priča…

Brojna istorijska istraživanja dokazala su da se prvi sport sa loptom među ljudima igrao na prostorima Meksika pre 3.500 godina i da su ga smislila drevna plemena Asteka. Igralo se loptom od kaučuka, koja se udarala kukovima, a cilj je bio prebaciti je na protivničku polovinu. Asteci su, pored sporta, bili poznati i po drevnom kalendaru koji sujeverni Meksikanci i danas prate.
“Zvanični slogan prvenstva je ‘Lopta se vraća kući’.Povezali su priču sa drevnom astečkom igrom loptom i lansirali teoriju o povratku fudbala svojim korenima. Postoji još jedna marketinška kampanja koja tvrdi da se na svakih 60 godina astečki bogovi vraćaju kako bi igrali svoju svetu igru. Prema astečkom kalendaru, ova godina se poklapa sa ciklusom u kojem bi bogovi navodno trebalo da se vrate u Meksiko. Zbog te mitologije, neki ljudi ovde zaista veruju da je suđeno da Meksiko ove godine osvoji Svetsko prvenstvo. Naravno, svesni smo da Meksiko neće osvojiti prvenstvo. Po tom kalendaru je trebalo da bude i smak sveta 2012. godine i neki ljudi su to ovde zaista ozbiljno shvatali. Ipak, ljudi uvek pokušavaju da pronađu skriveni smisao u takvim stvarima i izmišljaju priče. To je odlično za medije, privlači pažnju i budi lažnu nadu, ali realno gledano – Meksiko nema tim za titulu!”, kaže nam Arturo.

(©mozzartsport.com)

I tu možemo da se složimo sa njim, jer su Meksikanci na prethodnim prvenstvima imali i jače timove i bolje igrače, ali nikada nisu uspeli da probiju barijeru osmine finala. Još od Mundijala ’86… Na svom terenu! Eto još jednog signala.
“Nemamo mi nikakve fudbalske bogove u timu. Mediji sada pokušavaju da od mladih igrača naprave božanstva, poput Armanda ‘Ormige’ Gonzalesa, koji je veoma talentovan i mlad napadač iz Čivasa, ali nije na nivou da pravi razliku na svetskim prvenstvima. Svi se potajno nadaju i pričaju kako će iskusni Memo Očoa ponovo ‘izaći iz pećine’ i postati heroj, jer je kroz istoriju zaista bio fenomenalan golman na svetskim prvenstvima, ali evo da vam otkrijem jednu javnu tajnu. Da Očoa nije proveo tolike godine braneći za Askarahinu Ameriku, verujte mi da ne bi sada bio tako uguran u mundijalski tim. Svaka mu čast na svemu što je do sada dao, ali budimo realni i recimo da je branio 15 minuta po sezoni u Italiji. Međutim, Askaraga je stvarni gospodar meksičkog fudbala. On postavlja predsednika Saveza, on postavlja selektora, on utiče na izbor igrača. I to vam kažem kao navijač Amerike”, iskren je Arturo.

Generalno, Meksikanci vole da uvežu religiju, mitologiju i fudbal.
“Evo vam jedan primer. Alvaro Fidalgo je iz Španije, igrao je za Real Madrid, došao je ovde i sada igra za našu reprezentaciju. Pre svake utakmice odlazi u Svetilište Device od Gvadalupe koje se nalazi na stadionu Asteka kako bi se pomolio i tražio blagoslov. Devica od Gvadalupe je meksička zaštitnica, a on je Španac. I on je u reprezentaciji pokrenuo tu tradiciju, a sada i ostali igrači idu sa njim. Ali kakve veze vera ima sa fudbalom? Igrao sam fudbal mnogo godina. Verujem u sebe, ali ako loše šutnem loptu, Bog to neće popraviti niti će mi pomoći na terenu. Imam veru u sopstveni rad, u to da sam dobro trčao i trudio se, ali Bog ne interveniše tokom tih 90 minuta. Možda ti pomogne da se ne povrediš, ali kada je reč o samoj igri i učinku – ne verujem u to”.

Ipak, Arturo veruje da Meksiko zaslužuje da ga fudbalska sreća pomiluje, pa makar se to pripisivalo Astecima, kalendaru, Devici od Gvadalupe, Bogu…
“Mi kao narod volimo da ugostimo ljude. Kada reprezentacije dođu u Meksiko, dočekujemo ih raširenih ruku, kafom, voćem, muzikom. Video si kako su u Montereju dočekali Japan sa marijačima i sombrerosima. Ili kako smo ugostili afričke selekcije. Ljudi u hotelima daju sve od sebe da ih ugoste. A vidiš šta rade ‘ovi gore’ i kako maltretiraju igrače, delegacije, sudije, navijače. I kako se iživljavaju… Fudbal je prelepa igra koja bi nekada trebalo da ti vrati ako si bio pošten prema njoj. Meksikanci poštuju fudbal. Znaš li kako se dele brojevi na dresovima u Meksiku?"