Varijacije sa Savom Ranđelovićem i novi pehar u vlasništvu Srbije

Mali Pariz je pre godinu dana bio obasjan crvenom, plavom i belom bojom, Srbija je bila najbolja na turniru u Šapcu. Otputovala je u Pariz i osvojila olimpijsko zlato, treće u nizu.

I ovoga leta srpska reprezentacija odabrala je Šabac za jedno od mesta na kojima će brusiti formu, ponovo je organizovan turnir i ishod je identičan - Delfini su na najvišem stepeniku pobedničkog podijuma.

Dakle, određenih podudarnosti ima, element uspeha u gradu na Savi pred polazak na veliko takmičenje je tu. Neka se u Singapuru ponovi Pariz! Srbija će u Aziji pokušati prvi put da se popne na svetski podijum još od 2017. godine i šampionata u Budimpešti, kada je bila treća. Na zlato čeka dve godine duže, još od Kazanja.

U Šapcu nije imala preterano težak zadatak. Omanjih poteškoća je bilo, ali ne i pravih muka. Redom su padali Rumunija, Francuska i Holandija - 20:14.

Rotirao je golmane u poslednjoj utakmici selektor Uroš Stevanović, dao priliku i Lazaru Dobožanovu i Milanu Glušcu. Bilo je i varijacija sa Savom Ranđelovićem. Nekada kao bek, nekada kao sidro, nekada dopuna na liniji dva metra i potpora Đorđu Laziću. Dosta takvih situacija bilo je tokom svih utakmica, možda i najviše protiv Holandije kada se trostruki olimpijski šampion našao u ulozi kapitena, pošto Nikola Jakšić nije bio u sastavu.

Sva je prilika da će specijala za Savu Ranđelovića biti i na Svetskom prvenstvu, da bi i više nego u Parizu mogao da boravi na liniji dva metra.

Prve minute na turniru u Šapcu dobio je Dušan Mandić. Priključio se nešto kasnije državnom timu, pošteđen je napora osvajač Lige šampiona tokom prethodna dva dana, ali se danas na njega oslonio Uroš Stevanović i vratio mu je golovima. Stizali su i sa kontra strane, najčešće od Vasilija Martinovića i Nikole Lukića, što je bilo dovoljno da se slomi otpor suparnika i ostvari i treća pobeda u tri dana.