Terzićev povratak u srpsku odbojku: Između realnosti i pustih želja

Sasvim "obično" prisustvo Zorana Terzića na utakmici Superlige između obrenovačkog Tenta i lajkovačkog Železničara, baš u danu kada je njegov Dinamo iz Kazanja igrao protiv imenjaka iz Krasnodara, izazvalo je pravu lavinu. Gotovo istog momenta je u odbojkašku orbitu lansirana vest da je trofejni stručnjak ponovo promovisan u selektora ženske reprezentacije Srbije. Zvanično - saradnja uopšte nije ni dogovorena, ali i samo razmišljanje o potencijalnom angažmanu nameće i nedoumicu koliko je stvarno daleko od povratka u srpsku odbojku?

Imao je Terzić nebrojeno puta priliku da se uveri da je cenjen i uvažavan zbog istorijskih rezultata u sportu. Svaki njegov dolazak u otadžbinu, pogotovu posle rastanka sa nacionalnim timom pre dve godine, izaziva veliku pažnju. Tako je bilo i u nedelju uveče. Možda bi poseta rodnoj grudi ostala neprimećena da se na društvenim mrežama, kao i u direktnom prenosu, nije pojavio snimak Beograđanina kako pomno prati meč domaćeg prvenstva. Naravno, nije u Obrenovcu bio sam, pored su sedeli i predstavnici Odbojkaškog saveza Srbije, predsednik Đula Mešter i generalni sekretar Ivan Knežević. Sasvim dovoljan razlog da se zbog skupa probranog društva sa značajnim funkcijama i krene sa najavama o ponovnom preuzimanju reprezentacije.

(© Starsport)

Da li se i koliko usijao mobilni telefon čuvenog stratega od poziva i poruka čestitki ili provera, odgovor znaju samo oni koji su u tim trenucima bili u neposrednoj blizini. Opšti utisak je da je bio i "primoran" da se pravda ima li istine u nagoveštajima. Mozzart Sport bio je jedan od medija koji je tragom objave kod verodostojnog izvora i proverio informaciju - upravo kod samog Terzića. Kako je napomenuo, navodi su netačni, dok je svrha boravka u Srbiji bilo završavanje privatnih obaveza. S druge strane, viđanje sa ljudima iz krovne organizacije praktično je postala tradicija i uobičajena praksa. Prema njegovim rečima, ništa drugačije u odnosu na prethodne posete.

Na eventualno ostvarivanje pustih snova i želja, pogotovu odbojkaških radnika, uticala je i informacija početkom septembra kada je i nezvanično potvrđeno da je Zoranova dvogodišnja avantura na klupi ženske selekcije Rusije završena. Iako mu je istekao ugovor, mogućnost da ostane za kormilom nije u potpunosti isključena. Po povratku u Moskvu, očekuju se i razgovori tim povodom.

Nesumnjivo je prisutna, u manjoj ili većoj meri, obostrana želja, mada pojedine okolnosti mogu režirati i "slobodu izbora". Naime, Zbornaja komanda i dalje je pod suspenzijom usled ratnog sukoba sa Ukrajinom. Na taj način se i po isteku saradnje "čeka" na zvaničan debi, barem ukoliko se zanemare turniri i prijateljske utakmice sa Belorusijom. Dakle, nedostatak takmičenja izvesno je jedan od faktora motivacije koji može da utiče na konačnu odluku. Rusija je lišena bilo kakve privilegije pojavljivanja na evropskoj i svetskoj sceni, a Srbija je redovni učesnik. U najvećem broju slučajeva i osvajač odličja.

Svega dva dana pre "najavljenog razgovora" sa predstavnicima Odbojkaške federacije Rusije, potvrđen je i termin Izveštajno-izborne konferencije u Sočiju... A tamo bi 12. decembra od 11.00 časova trebalo da se raspravlja i o predsedniku. Aktuelni Stanislav Ševčenko je na odgovornoj funkciji od 2010. godine. Ostaje i dilema da li su zakulisne radnje počele odavno da se odvijaju. Kao i da li će potencijalni epilog svojevrsnog kongresa, ako je i poznat pre održavanja i krajnjeg roka za predaju kandidatura (17. novembar), imati značaj po pitanju produžetka angažmana. Pored organizacionih promena, otvorena je i dvojba finansijskog aspekta. Iako je gotovo izvesno da kod Terzića ne igra glavnu ulogu, pretpostavka je i da bi daleko unosnija ponuda mogla da stigne iz inostranstva nego iz domovine.

(© CEV)

A da li je baš Terzić pravi čovek za upražnjeno mesto? U potencijanom debatovanju i raspravama na datu temu, suvišno je i ređati argumente za potvrdan odgovor. Prethodni mandat koji je trajao dve decenije, tokom kojeg je i osvojio 20 medalja na najvećim takmičenjima, samo je verifikacija da je upravo i najzaslužniji za renesansu ženske odbojke u Srbiji. Ukoliko se i dogodi da pristane u budućem periodu na poziv čelnika Saveza, vratio bi se u idealnom momentu. Italijanski eksperimenti pokazali su kao delimično uspešni. Pokorio je Danijele Santareli planetu u Holandiji i Poljskoj (2022), ali je dodao riznici i bronzu iz Lige nacija. Selidba u Tursku, donela je i novu promenu - pružanje šanse elitnom strategu kakav je Đovani Gvideti. U praksi je ispalo potpuno drugačije. Trener rodom iz Modene može samo da se pohvali trećim mestom na evropskom nivou za 2023. godinu. Na Olimpijskim igrama u Parizu doživeo je potpuni krah. Kada bi se i neuspeh stavio u drugi plan, niko ne bi trebalo da zaboravi i da su stranci, pogotovu se to odnosi na Santarelija, makar malo profitirali na Terzićevim temeljima.

Oproštaj pojedinih reprezentativki je neminovnost... Doduše, samo je legendarna Maja Ognjenović i zvanično saopštila da se penzionisala, ali u nacionalnom timu izvesno ima još dama spremnih da krenu istom stazom. Momenat u kojem se i državni tim nalazi je specifičan, čak se može poistovetiti sa nekim novim početkom. Svaki iole eminentniji stručnjak koji bi trebalo da bude na radaru čelnika Saveza, izuzev Terzića, čini se kao pogrešan izbor. Zato se ne samo odbojkaša, već i kompletna sportska Srbija nada u veliki povratak evropskog i svetskog prvaka, kao i olimpijskog vicešampiona. Vreme je da se popularni Terza, koji se zbog svih svojih vrednih dostignuća može definisati kao pola čovek, a pola trofej. Kada, ako ne sada? Idealan je trenutak za povratak na mesto zločina.

A kada se i podvuče crta i sravne računi... Ukoliko sve isključivo i bude zavisilo od motivacije i inspiracije da bude deo velikih takmičenja i želje da se okuša u staroj odori, ali u novom izazovu, deluje da će i te "nepremostive prepreke" lako da budu savladane.

Piše: Uroš Selenić