Terzić progovorio o potencijalnom povratku: Bilo je priče sa Srbijom...
Vreme čitanja: 3min | sre. 23.10.24. | 18:10
"Komuniciram i sa rukovodstvom Odbojkaške federacije Rusije", ističe legendarni stručnjak
Veliku popularnost uživa Zoran Terzić u Rusiji. Možda i očekivano kao strateg koji je, pored dvogodišnjeg angažmana na funkciji selektora ženskog nacionalnog tima (2022-2024), prepoznatljiv i kao aktuelni šampion države sa Dinamom iz Kazanja. Upravo je legendarni srpski stručnjak u razgovoru za ruski "Sport biznis onlajn", između ostalog, pričao o trenutnom statusu na klupi Zbornaje komande, potencijalnom povratku za kormilo reprezentacije Srbije, klupskim izazovima, najboljem teniseru u istoriji Novaku Đokoviću...
Podiglo se dosta prašine u prethodnom periodu. Terzićev dolazak u otadžbinu zbog privatnih razloga, kao i odlazak na utakmicu nacionalnog prvenstva između obrenovačkog Tenta i lajkovačkog Železničara u društvu predsednika i generalnog sekretara Odbojkaškog saveza Srbije, Đule Meštera i Ivana Kneževića, lansirao je vest da bi uskoro trebalo da se vrati na mesto uspeha.
Izabrane vesti
"Bilo je razgovora, ali prvo treba da odlučim(o) sve sa Odbojkaškom federacijom Rusije", istakao je Terzić.
Samim time se nametnulo i pitanje mogućnosti ostanka u državnom timu Rusije...
"Komuniciram sa rukovodstvom, još nije jasno. U normalnoj situaciji ne bih sumnjao, ali reprezentacija se dve godine nije takmičila na međunarodnim turnirima. Voleo bih da odvedem ekipu na veliki turnir poput šampionata sveta. Međutim, ne zna se kada će se ukazati takva prilika. Malo je verovatno u bliskoj budućnosti".
Kako je priznao, najviše žali što u protekla dva leta nije imao privileguju da na delu vidi i talentovane odbojkašice.
"Bio sam četiri puta na Olimpijskim igrama, na pet evropskih i deset svetskih prvenstava. Propuštanje turnira nije problem, ali treniranje bez sposobnosti da procenim svoj rad nije lako. Veoma sam uznemiren što se sada ne može pokazati dobra generacija ruskih odbojkašica".
Osvrnuo se i zašto je odbio da preuzme Italijanke.
"Sve dok imam priliku da radim sa Srbijom ili Rusijom, nikada neću voditi drugi tim. U klupskim angažmanima mnogo toga može da odluči visina ugovora, ali u reprezentaciji je reč o emocijama. Imam ih kada čujem himnu te dve zemlje".
Otklonio je nedoumice i zašto ima simpatije prema Rusiji.
"Mislim da su prenete od roditelja. U Srbiji ima mnogo ljudi koji vole Rusiju. To su uglavnom starije generacije koje su učile ruski jezik u školi. Imamo i veoma bliske narode po tradiciji, pogledima i mentalitetu, osim što smo emotivniji od Rusa. Tu smo bliži Turcima".
Dotakao se potom klupskih izazova. Drugu sezonu u nizu predvodi čuveni Dinamo iz Kazanja. U premijernoj je osvojio titulu, dok je bogatoj riznici u međuvremenu dodao i pehare Superkupa i Kupa legendi.
"Prošle sezone je moskovski Dinamo bio prvi favorit, Lokomotiva drugi... Mnogi su mislili da će se Lenjingradka i Dinamo iz Kazanja boriti za treće mesto, ali smo neočekivano trijumfovali. Sada se situacija promenila. Prvo, zadržali smo jezgro šampionskog tima. Drugo, igračice već znaju šta želim(o) od njih na utakmicama i treninzima. Postalo je ujedno i lakše raditi".
Zanimljivo je šta vidi kao najveću prednost u odnosu na ostatak konkurencije.
"Ne mogu da izdvojim nijedan element kao ključni. Najveća snaga je što je tim kao porodica. Atmosfera na treningu, odnos igračica, stručnog štaba i komunikacija odbojkašica... Sve mi se sviđa".
A tamošnju javnost brine i da li će u takmičarskoj 2025/2026. biti u taboru bivšeg prvaka Evrope.
"Postoji mogućnost da ostanem. Dinamo je najbolji klub u kojem sam radio. Po infrastrukturi je i najbolji na svetu, uz turski Vakifbank. U Kazanju postoji centar sa dve sale, medicinske sobe za oporavak... Bio sam prijatno iznenađen da mnoge ekipe kao što su Lenjingradka, Tulica, Proton i Uraločka poseduju odlične uslove za rad".
Čak je iskočio iz odbojkaškog šablona, apostrofirajući kakvi su njegovi afiniteti prema ostalim sportovima.
"Kako je Srbija tradicionalno jaka, gledam košarku. Fudbal izuzetno retko, iako ima dobrih utakmica".
Novinara Almaza Hairova zanimalo je zbog čega je preskočio da napomene i tenis.
"Tenis mi je dosadan. Morate da čekate svakih 20 do 30 sekundi na novi poen, dok se igrači obrišu peškirom i nameste kosu... Novak Đoković i ja smo prijatelji. Drago mi je da ga poznajem. Viđamo se retko, ali se u ovim trenucima šalimo na račun naših sportova. Čini se da imam zauzet kalendar. Međutim, njegov je deset puta popunjeniji. Đokovića smatram jednim od najvećih ljudi u istoriji svetskog sporta", naveo je Terzić.