Terzić o potencijalnom polufinalu sa Turskom: Tukli smo ih praktično svaki put...

Sedam recki upisale su odbojkašice Srbije u Brnu uz svega dva izgubljena seta i plasirale su se u osmo uzastopno polufinale na evropskim prvenstvima. Sledi selidba u Istanbul, gde će se za vikend održati borbe za medalje, a protivnika će Srpkinje saznati u četvrtak uveče, nakon duela Turske i Nemačke.

“Pa dobro, lepo zvuči. Ako se dobro sećam, od 2007. samo jednom, i to 2009, nismo igrali polufinale. Ispunili smo neki prvi cilj, ja sam i pre polaska rekao da bi bio neuspeh da ova reprezentacija ne uđe u polufinale. Sad idemo da probamo da ispunimo i drugi i da osvojimo medalju”, rekao je selektor Zoran Terzić srpskim izveštačima posle ubedljive pobede nad Grčkom (3:0) u četvrtfinalu.

Selektor je prokomentarisao meč koji je trajao svega 72 sata i u kojem je Srbija savladala istog rivala istim rezultatom drugi put u razmaku od pet dana:

“U prvom setu smo uglavnom odigrali kako treba, iako smo i tada napravili dve, tri greške, pomogli protivniku da ne budu u velikom zaostatku, ali sve je bilo odlično - čvrsto u odbrani, blok, u napadu sve kako treba. Posle toga nije nažalost, ali normalno je da dođe do opuštanja. Mi smo već dve nedelje u Brnu i ovo nam je bila sedma utakmica, već dugo vremena je prošlo, već su se devojke uželele jakih utakmica. Svi jedva čekaju to polufinale i borbe za medalje da se vidi snaga ove reprezentacije.”

Nije nažalost Srbija u dosadašnjem toku turnira imala rivale po meri. Donekle samo Češku i Hrvatsku...

“Nismo nažalost ni protiv te dve reprezentacije, nisu to bili ozbiljni ispiti. Mi jesmo guili po jedan set, ali smo u ostala tri ostavljali rivale na ispod 20 poena. Nije to merilo našeg kvaliteta. Videćemo protiv Turske, to je idealno i mesto i protivnik da se izmerimo.”

“Kostur” pred početak takmičenja nije nam donosio Tursku za rivala pre finala. Ali, njihov (ne)očevivani poraz od Poljske odveo ih je u našu, umesto u polovinu žreba gde su Italijani. Tako da bismo mogli da gledamo reprizu finala prethodnog Evropskog prvenstva, kada je Turska u Briselu slavila sa 3:2. Pre toga, Srbija je imala četiri uzastopne pobede u direktnim borbama za medalje na EP.  

“Ne znam baš da li su želele ili nisu, ta utakmica ima neke kontroverze, da li su pustile ili nisu. Ono što sam ja video, meni se čini da nisu. Ono što kažu poljski igrači, izgleda da jesu, ali na kraju nije ni bitno. Idemo da odigramo polufinale najbolje što možemo, protivnik nam je poznat, tukli smo ih praktično svaki put već duži niz godina, osim tog poslednjeg takmičenja, gde su uspele da nas dobiju u borbi za zlato. Pokušaćemo sve da odigramo dobar meč, da dobijemo Tursku i da odigramo još jedno finale”, zaključio je Terzić, uz ohrabrujuću informaciju da je sa Minom Popović sve u redu, iako je tokom trećeg seta izašla iz igre zbog određenih zdravstvenih problema.

Tijana Bošković istakla je da je Srbija možda po prvi put od početka turnira odigrala utakmicu bez oscilacija, da joj je drago da se to dogodilo baš u četvrtfinalu, a sada joj sledi još jedan svojevrsni “fajnal-for” u Istanbulu. Na onom Lige šampiona proletos uzela je i ekipnu i individualnu titulu, može li to da ponovi sa Srbijom?

“To su one utakmice za koje čitav život radimo i treniramo. Samo se nadam se da ćemo svi nekako da uživamo u tim utakmicama, da nećemo osećati neki preveliki pritisak, jer svakako doći do polufinala je veliki rezultat. I svesne smo toga da ako želimo da se vratimo kući sa medaljom, onda bez obzira na to ko je protivnik moramo da igramo maksimalno i u najboljem slučaju da pobedimo. Tako da, stvarno verujem u nas. Sigurna sam da će atmosfera biti sjajna, kao i uvek kad igramo pred turskom publikom. A, za protivnika ćemo videti, sutra uveče ćemo saznati sa kim ćemo igrati, ali kao što sam rekla, bez obzira na to ko je s druge strane, potrudićemo se da izgledamo dobro na terenu. Istanbul je mesto za koje me stvarno vežu posebne emocije. Ne samo ove godine, koja je bila onako rezultatski baš uspešna, ali 11 godina provedenih tamo stvarno je onako posebno. Hajde, ne mogu da kažem da se osećam kao da igram kod kuće, ali nekako osećaj je baš onakav što govori to da sam 11 godina tamo. Tako da, lepo je i nadam se da ćemo stvoriti neke još lepše uspomene.”