Svetske šampionske pred Igre u Parizu: Malo dilema, sve deluje podmazano, osim jednog detalja

Srpske odbojkašice arhivirale su i Memorijal „Agata Mruz Olševska“ na putu do Olimpijskih igara u Parizu. Stručni štab može da bude zadovoljan osvajanjem prvog mesta u Mijelecu ispred Poljske, Dominikanske Republike i Francuske, analizirajući epilog na osnovu samo rezultata, ali postavlja se i pitanje šta je sve bilo uočljivo u igri pretendenta na jedino nedostajuće zlato u bogatoj riznici.

TIĆA PO STAROM

Selektor Đovani Gvideti verovatno nema dilemu da li je napravljena najbolja moguća uvertira. Kada njegova reprezentacija zabeleži dve pobede u tri meča i pretrpi minimalan poraz, onda je i izvesno da nema razloga da skida osmeh sa lica uoči leta za prestonicu Francuske. Očekivano ili ne, tek najveći teret turnira ponovo je na plećima iznela Tijana Bošković. Navikla je jedna od najboljih, ako ne i najbolja, odbojkašica u istoriji da se potroši tokom svake sezone u državnom timu. Tako je bilo i u Mijelecu, mada je procentima realizovanih napada i uopštenim utiskom na turniru pokazala da polako ulazi u prepoznatljivu formu i pretvara se u svojevrsnu mašinu za pravljenje poena. U većini utakmica bila je najefikasnija, osim u prvoj protiv Francuske, koju je završila nešto ranije i omogućila nekadašnjoj klupskoj drugarici iz Vizure Sari Lozo da makar privremeno zamene uloge.

Posebno inspirisana bila je u meču sa Dominikanskom Republikom, čak i pored rezultatskog neuspeha (2:3), pa je nanizala 35 poena. Na kraju kada je podvukla crtu sabrala je ukupno 70, pošto je efikasnoj partiji u porazu dodala još 25, odnosno 10 u trijumfima nad domaćinom takmičenja i već pomenutim Francuskinjima. Primetan je bio i mali, gotovo minimalan broj grešaka prilikom razornih napada protiv kojih protivnički blok obično nije pronalazio rešenje. S druge strane, ono što naročito raduje u Tićinoj igri je i element servisa. Mučili su se primači svih reprezentacija da primire njene bombe. Napravila je zanemarljiv broj nekontrolisanih servisa, koji su završili u mreži ili autu, dok je istovremeno „proizvela“ i devet direktnih asova, izuzimajući pokušaje kada su upravo zahvaljujući „njenoj levici“ Maja Ognjenović i Bojana Drča imale mogućnost da uspešno realizuju kontre.

Na pomen tehničara, valjalo bi odmah i konstatovati da stručni štab ima najmanje „glavobolja“ sa njima. Srbija ima toliki luksuz u ekipi da bira između legendarne Maje Ognjenović i maestralne Bojane Drče. Kad je jedna od njih dve na klupi, evidentno je da nema reprezentacije koja u tim trenucima ne poželi da naturalizuje Srpkinje i prebrine sve brige u organizaciji akcija...

SPROVOĐENJE ZAMIŠLJENE VIZIJE

Ukoliko italijanski stručnjak nije imao dilemu oko izbora korektora i dizača, iako je u uvodnoj utakmici protiv Francuske makar tokom trećeg seta odmorio Boškovićevu i na teren poslao Aleksandru Uzelac, njegova razmišljanja usmerena su isključivo ka primačima. Buduća zvezda nacionalnog tima pokazala je da može da odgovori pritisku i kada bi trebalo da zameni popularnu Tiću. Stiče se, ipak, utisak da će je Gvideti više koristi na izvornoj poziciji.Ništa iznenađujuće, pogotovu zbog formulisane osnovne pretpostavke od kada je izašao preliminarni spisak putnica za Pariz. Namera je i više nego jasna: prijem se mora stabilizovati.

Šef struke je rotirao sve raspoložive igračice. Kao i na ranijim takmičenjima, Bianka Buša trebalo bi da podnese najveću žrtvu, iako to statistika retko prikazuje. Do sada je uspevala da odgovori izazovu, a od nje se ne očekuje ubojitost prilikom napada. Čak i pored tog „nedostatka“ koji joj se često spočitava, povremeno zna i te kako da pokaže da je izuzetno kadra i da u tom elementu odbojkaške igre nadigra rivalke.

A koga bi selektor mogao da upari sa već viđenim članom startne postave, nova je nedoumica... Na osnovu prikazanih partija, kao i ukazanim prilikama na dosadašnjim pripremnim mečevima, čini se da su tome najbliže mlada Aleksandra Uzelac i Sara Lozo. Ne bi bilo epohalno otkriće i da neko kaže da će umesto tandema uskočiti Katarina Lazović ili Bojana Milenković, koja je u Mijelecu imala najmanju minutažu. Međutim, bez obzira na to ko dobije šansu na početku, evidentno je da će trofejnom treneru biti neophodan što veći broj raspoloženih odbojkašica kako bi u delo i sproveo zamisao da maksimalnim brojem opcija ojača (možda) i najveću manu u reprezentaciji.

PITANJE LIBERA I BLOKERA

Iako se činilo da će primači servisa na Igrama u Parizu u ostvarenju cilja imati podršku u liku Aleksandre Jegdić, pripremni turnir u Poljskoj možda je potvrdio i da Gvideti nije doneo konačnu odluku kada je reč o poziciji libera. Delovalo je po objavljivanju spiska da će 38-godišnja Silvija Popović propustiti priliku da kompletira zlatna odličja sa najvećih takmičenja, ali prijateljske utakmice kao da su nagovestile da bi mogla da se nađe na konačnom popisu. Iskusna odbojkašica bila je češče na terenu u odnosu na Jegdićevu, odigravši i meč više. Da li to ujedno znači i da je trenutno bliža avionskoj karti, ostala je misterija. Doduše, strateg nacionalnog tima, barem na osnovu toga kako je vodio ekipu i pravio izmene, verovatno planira da vodi samo jednog libera u Francusku.

Menjao je Italijan i srednjake, pruživši šansu svim igračicama. Ako stvarno ostane pri stavu da je prijem kritičan, onda je i jasno da će na Igre povesti „samo“ tri blokera. Teško je zbog objektivno prisutnog kvaliteta i proceniti ko bi mogao da prođe završni fiter. Maja Aleksić je možda siguran adut u borbi za medalje, dok je sve i dalje otvoreno za potencijalno preostala dva mesta. Konkurencija je paklena, „otpisana“ Mina Popović bila je nadahnuta i u mečevima sa Italijankama, talentovana Hena Kurtagić već sada predstavlja nepremostiv bedem na mreži, a o potencijalima Jovane Stevanović izlišno je i pisati...

PA, GDE BI BILA MANA?

Ako bi i trebalo tražiti manu iz Poljske, to je okršaj sa Dominikanskom Republikom. Četa brazilskog trenera Markusa Kvika nebrojeno puta je dokazala neverovatne oscilacije u igri. Nikada nije isključena mogućnost da izgubi od anonimusa, ali i da u kontinuitetu poremeti planove favorit ima. Drugu opciju su naše reprezentativke doživele četvrti put u nizu, a čak treći kada su nastupile u najjačem sastavu.

Zanimljivo je da su svi krajni ishodi mečeva u vezi sa mandatom italijanskog stručnjaka na klupi Srbije. Da li su naše dame u međuvremenu dobile i psihološku barijeru kada igraju protiv Dominikanki ili im jednostavno ne leže kao ekipa, imaju vremena da prouče. Na predstojećim Igrama upravo su one ozbiljna mina ukoliko na putu do toliko željenog zlata Srpkinje opet budu morale da odmere snage sa fizički dominatnom selekcijom.

Piše: Uroš SELENIĆ