Španija nikad, Hrvatska uvek: Veliko finale i dvostruki ulog – zlato i karta za Pariz

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Istorija kaže da svi putevi vode u Rim, ali u olimpijskoj godini ka – Parizu. Jedan je vodio sa Dalekog istoka, drugi će iz Arabijske pustinje, no najaktuleniji trenutno je iz Zagreba. Kako je počelo Evropsko prvenstvo u vaterpolu, tako će se i završiti. Hrvatska i Španija su megdandžije u velikom finalu sa dvostrukim ulogom. Pobednik nosi sve. I zlatne medalje i kartu za Olimpijske igre.

Od svih evropskih sila Crvena furija može da se podiči konstantnošću, polufinala na velikim turnirima postala su joj minimalan domet, ispod toga ne ide, ali i dalje je prati neslavna tradicija. Bila je olimpijski šampion, takođe i trostruki svetski prvak, srebrnih i bronzanih medalja se nakupila na planetarnim samitima. Takođe i na kontinentalnim, ali nikada nije bila evropski prvak. Posustajala je tri puta u krucijalnim momentima, gubila u finalima od Jugoslavije, Srbije i Mađarske, a tradicija joj neće biti naklonjena ni u domu zagrebačke Mladosti. Sve je na strani Hrvata.

Uvek su u najužoj konkurenciji za visok plasman, ali kada igraju kod kuće – to je nešto posebno. I grčki selektor Teodoros Vlahos i mađarski Žolt Varga ukazivali su na to da hrvatski vaterpolisti crpe neverovatnu energiju sa tribina, da su daleko snažniji kada igraju kod kuće. Da na suparnike znaju da ostave utisak da su nepobedivi, da im neće moći ništa. Dva puta su bili domaćini i do sada nisu gubili u finalu. Pozlatio im se Split pre manje od dve godine, Zagreb pre nešto manje od jedne i po decenije, i imaju razlog da budu optimistični pred novu bitku za evropsku krunu u zagrebačkom hramu vaterpola.

Marko Žuvela i Felipe Perone (©European Water Polo Championship 2024)

Španija je ta koja je dugo nosila epitet "večiti gubitnik", koja je brljala u sudbonosnim trenucima, jer nije znala da “zatvara” utakmice. Nagutala se u prošlosti gorkih pilula. Danijel Lopes Pinedo, Alberto Espanjol, Fran Fernades, Mark Mingelj samo su neka od velikih imena sa Iberijskog poluostrva kojima je uporno izmicala kontinentalna kruna. Felipe Perone ne želi da se nađe u tom društvu. Virtuozu iz Rio de Žaneira ovo je verovatno poslednje Evropsko prvenstvo, planetarni šampion je postao u Budimpešti i sada mu nedostaje još zlato na kontinentalnom prvenstvu i medalja na Olimpijskim igrama.

Zašao je u pozne igračke godine, preko 20 godina je na velikoj pozornici. Daleko od toga da je za staro gvožđe, kako igra komotno bi mogao da se pojavi i na šampionatu u Beogradu, ali ako, ipak, poslednji ples bude u Zagrebu, treba očekivati rasipanje čarolije po čitavom bazenu. Magičnih momenata će zasigurno biti, jer makar jednom do dva puta po meču izvede potez posle koga bi arbitri mogli da prekinu igru i svi u vodi, ali i na tribinama mu se naklone.

Felipea Peronea neće impresionirati ambijent, to što tribine podrhtavaju, što se sve trese kada hrvatski igrači zatresu mrežu. Ako zna kako to izgleda u Hrvatskoj – on je taj. Za selektora Davida Martina je bitnije kako će na sve propratne stvari odreagovati ostatak tima, hoće li Unaj Agire biti na nivou iz polufinala kada je frustrirao italijanske šutere i imao 14 odbrana. Da li je najbolji strelac Alvaro Granados u stanju da barem približno ponovi partiju iz finala Superlige, koliko je Alberto Munaris spreman i hoće li Mark Larumbe još jednom biti u ulozi dežurnog policajca koji hapsi redom.

Znali su Španci da “pregore”, sada će im biti potrebna hladna glava. Hrvatima je uglavnom bila, nisu padali u euforiju posle pobeda. Ni muva nije mogla da se čuje u svlačionici, odlazili bi u bunker, kako je Ivica Tucak nazvao hotel, i bacali se na analize novog protivnika. Crvena furija im je dobro poznata, dobili su je u prvoj fazi turnira u Dubrovniku posle boljeg izvođenja peteraca. Marko Bijač pročitao je nameru Alvara Granadosa i upravo će dubrovački golman biti jedna od najvažnijih karika za uspeh.

Blaj Maljarah i Jerko Marinić Kragić (©European Water Polo Championship 2024)

Kada ide Marku Bijaču, ide i – Hrvatskoj. Dizao se kako je turnir odmicao, rasli su mu procenti odbranjenih šuteva i u četvrtfinalu i polufinalu je bio na 50 odsto i više. Sigurnije se osećala čitava ekipa, pogotovo bekovi, koji su igrali na ivici isključenja. Ulazili su agresivnije u duele Rino Burić, Marko Žuvela i Matijas Biljaka, jer kada bi morali na hlađenje 20 sekundi, golman Olimpijakosa bi baš tada uspevao da pronikne u glavu protivničkim igračima.

Crvena furija je do krajnjih granica limitirala Italiju u polufinalu, spustila ju je na četiri gola. Teško da će Hrvatsku svesti na tako mali broj golova. Prvo će morati da pronađe rešenje za Josipa Vrlića i Luku Lončara, koje je Felipe Perone ocenio kao najbolje centre na svetu. Zatim i da otera od gola Jerka Marinića Kragića i rusku haubicu Konstantina Harkova, a možda i najvažnije od svega da iseče liniju dodavanja prvom asistentu Lorenu Fatoviću, te optereti ga i sprečiti da prvi zapliva u kontru.

Mnogo je posla i pred Hrvatskom i pred Španijom na polju defanzive. U finalu će se voditi rovovska bitka, a pitanje svih pitanja glasi: prekraja li se evropska karta ili sve ostaje po starom?

Genijalni um o blanko ugovoru, Hrvatima i 'ludom' golmanu: Imam posla sa opsesivnim čovekom

EVROPSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE:

Utorak

FINALE

20.15: (2.40) Hrvatska (6.25) Španija (1.95)

MEČ ZA TREĆE MESTO

16.30: (4.50) Mađarska (8.00) Italija (1.35)

MEČ ZA PETO MESTO

18.30: (1.60) Grčka (8.00) Crna Gora (2.95)

MEČ ZA SEDMO MESTO

15.00: (1.85) Srbija (hen 7,5) Rumunija (1.85)