Španci energiju crpe iz dobre odbrane, bombarderi Munariz i Granados najveća pretnja po Srbiju
Vreme čitanja: 3min | pet. 06.08.21. | 02:43
Crvena furija je poslednja prepreka legendarnoj generaciji na putu do sigurne medalje i prilike da brani zlato u finalu
Španija je zemlja fudbala. Vesti sa travnatih terena predstavljaju skoro celinu sportskih informacija. Tu i tamo se još čuje i ponešto o košarci, tenisu, biciklizmu ili moto sportovima. Sve ostalo se pominje otprilike svake četiri godine. Premda, izlišno je podsećati da sa poluostrva stiže uspešan individualni i timski sport u veoma raznovrsnim disciplinama.
Bilo kako bilo, vaterpolo je veoma retko na naslovnim stranicama. Iako Španija ima tradicionalno odličnu ekipu: olimpijsko srebro u Barseloni, zlato u Atlanti, titula svetskog šampiona 1998. i 2001. Nakon blagog pada, nakon dolaska selektora Davida Martina, ubrzo postaju svetski i evropski vicešampioni (2018, 2019, 2020). A uz sve to, u Tokiju se jedino u ovoj disciplini bore za medalju i muška i ženska reprezentacija.
Izabrane vesti
12.50: (1.80) Srbija (7.00) Španija (2.60)
Dakle, ovo je jedan od tih retkih trenutaka kada se vaterpolu može posvetiti i neka naslovnica. Reprezentacija odlučno juri olimpijsku medalju i deluje veoma ubedljivo. Do polufinala Španci stižu nepobeđeni, a tome se posebno raduju jer su preživeli i prevazišli „balkansku grupu“. Mediji pola u šali, pola ozbiljno, govore kako je svaki meč protiv Srbije, Hrvatske ili Crne Gore kao služenje vojnog roka, dok vaterpolisti sa poluostrva priznaju da ove utakmice hrane njihov takmičarski duh.
Naročito su zadovoljni jer su u poslednje vreme uspevali da pobede Srbiju – što uključuje i ovogodišnji olimpijski debi. Ipak, na Pirinejima se ne zaboravlja Rio de Žaneiro, niti ko je tada eliminisao njihovu tek obnovljenu i entuzijastičnu reprezentaciju. Želja za revanšom je donekle zadovoljena, ali sada to više nije dovoljno. Selektor je posle četvrtfinala izjavio da više ne potpisuje nijedan rezultat osim zlata.
Ipak, jasno im je da Srbija zaslužuje puno poštovanje. Nakon prvog susreta u Tokiju, Felipe Perone je, za razliku od mnogih preterano oduševljenih medija (u kojima su se mogli videti naslovi kao „Slomljena je Srbija“), izjavio da je utakmica bila izuzetno teška: „Oni su legende našeg sporta, olimpijski šampioni. Ali, igrali smo neverovatno. Ovakav rezultat nam daje veliko samopouzdanje“.
Marka tvrdi da je pet pobeda u poslednjih pet utakmica svedočanstvo da su nam Španci „uzeli meru“. Ali, i sami srpski vaterpolisti priznaju da im tim sa poluostrva jednostavno ne leži. Kao i da se realno radi o do sada najboljoj reprezentaciji na Olimpijadi.
Najjači adut španskih vaterpolista je definitivno odbrana. To je dobro osetila Hrvatska koja je naišla na neprobojan zid, dok Amerikanci u trećoj četvrtini nisu postigli nijedan pogodak. Veteran na golu, Danijel Lopes Pinedo je u četvrtfinalu zaustavio čak 11 od 19 udaraca, a njegov naslednik, devetnaestogodišnji Unaj Agire, nimalo ne zaostaje po učinku, što su mogli primetiti naši jadranski susedi.
Uz smenu na golu, staroj gardi koja je još uvek u odličnoj formi - kao što su Felipe Perone, Alberto Munariz i Blai Maljarah, pridružili su se mladi - Migel de Toro, Rođer Taulj ili Martin Famera. Takmičarski duh i borbenost su na visokom nivou. Protiv SAD-a su pokazali da umeju da trpe kad treba i napadaju kad mogu.
Nakon 21 godine ponovo se bore za medalju i imaju veliku šansu da je osvoje. Mi im od sveg srca to i želimo, samo u nešto tamnijoj, bronzanoj nijansi.
OLIMPIJSKE IGRE (MUŠKARCI) - POLUFINALE
Petak
08.30: (2.55) Grčka (6.55) Mađarska (1.85)
12.50: (1.80) Srbija (7.00) Španija (2.60)
OLIMPIJSKE IGRE (MUŠKARCI) - OD 5. DO 8. MESTA
Petak
07.00: (07.00) Crna Gora (8.00) Hrvatska (1.60)
11.20: (1.40) Italija (8.00) SAD (4.00)
***kvote su podložne promenama
PIŠE: Ognjenka MARIĆ